Negovanje ideje podele moći

57. BITEF

Statua „Raspevana mladost”, dva stadiona i njihov politički kontekst, bili su polazna tačka na koju smo gledali iz sadašnjosti, uznemireni onim što se događa u Mađarskoj, sa fokusom na polju kulture.

Upravo tako: „Raspevana mladost” mađarska umetnička trojka, koju čine Judit Berec, Bence Đerđ Palinkaš i Mate Sigeti, nazvala je svoju predstavu, koju su ovako najavili za „Politiku” uoči gostovanja na 57. Bitefu. Svoju predstavu predstaviće beogradskoj publici večeras i sutra uveče (20 sati) u Bitef teatru, a u produkciji Kuće savremen umetnosti „Trafo” iz Budimpešte. Mađarski autori na zanimljiv način preispituju izgradnju nacionalnog stadiona (Puškaš arena) u Mađarskoj. Ovaj stadion, posvećen naciji, izgrađen je na mestu ranijeg stadiona koji je bio posvećen narodu. Na nekadašnjem ulazu u stadion nalazila se skulptura grčkog vajara, disidenta Makrisa Agamemnona. Nazvana „Raspevana mladost” ona je preživela period kada su mnoga umetnička dela, nastala u doba socijalizma, uklonjena iz javnog prostora, dok stadion posvećen narodu nije.

– Napravili smo kolažni tekst raspoređen u devet stavova u kojima fragmenti prošlosti i sadašnjosti dobijaju novo značenje. Uglavnom smo se koristili doslovnim prenošenjem izjava, oslanjajući se na različite izvore. Selekcija i redosled fragmenata ocrtavaju našu kritičku, političku interpretaciju sadašnjosti. Nismo samo koristili javne izjave vezane za kulturnu politiku, već smo radili i sa tekstovima popularnih pesama koji nose političke poruke – kaže Judit Berec i dodaje:

– Morali smo da filtriramo ogromnu količinu informacija: sakupili smo mnoštvo materijala, primarnih i sekundarnih izvora i uspostavili skup „pravila” na osnovu kojih smo povezali različite tekstove, reči pesama i tekstualne fragmente sa dvema epohama, sa dva režima koja su gradila stadione i njihovom kulturnom politikom. Koristili smo direktna sredstva propagande, kao što su govori ili kampanje na bilbordima, kao i manje „očigledna” sredstva poput pionirskih i pop pesama.

Još jedan važan sloj njihovog libreta, po rečima Bence Đerđ Palinkaš, proistekao je iz priča grčkih izbeglica koje su stizale u Mađarsku pedesetih godina.

– Njihovi glasovi predstavljaju specifičniji narativ na koji je uticala politička agenda pedesetih. I dalje je prisutno iskustvo osećaja da ste stranac, čak i kada je zvanična politika prema pridošlicama bila pozitivna. Ovo može prizvati u sećanje i ksenofobičnu vladinu politiku i njenu reakciju na dolazak izbeglica iz Sirije, na primer, ili nas naterati da se zapitamo kako je društvo uslovljeno da reaguje na određene situacije. Mi tvrdimo da kulturna politika, pored  ostalih, igra veoma važnu ulogu u ovakvoj vrsti uslovljavanja – kaže Palinkaš.

Opereta „Raspevana mladost”, čiji libreto je sastavljen od izjava političara u javnom prostoru i medijima, baš kao i pomenuta skulptura, svedoče o poslednjih sedamdeset godina turbulentne mađarske istorije i o tome koliko su umetnost i muzika istovremeno bile ključan faktor kako promovisanja ideologije vladajućih struktura, tako i pobune mladih. Kad je reč o ovoj predstavi kao metafori, Mate Sigeti zapaža:

– Skulptura je bila svedok razvoja režima sovjetskog tipa i njegovih brojnih verzija od neupitne diktature do sistema koji je više dopuštao. Svedočila je kako se sistem urušio kao deo globalnih tendencija i kako su različite političke partije pokušavale da ga zamene, u većini slučajeva, nečim prvenstveno zasnovanim na demokratskim vrednostima. Taj proces i dalje traje, a njegovo sadašnje izdanje daleko je od onoga što su ključne figure promene sistema zamišljale pre dve decenije: sve je veća zabrinutost za održivost demokratskih vrednosti u okviru Sistema nacionalne saradnje trenutnog režima.

„Raspevana mladost” još uvek stoji, kaže naš sagovornik, sa ostalim grupama statua nastalim u istom stilu i periodu, dok je ceo gradski pejzaž pretrpeo drastične promene. Ne možemo a da ne povežemo kontrast ili kontradikciju između vlasti koju predstavlja grandiozna i dobro očuvana zgrada i većina društva koje se bori sa nejednakošću i pati od siromaštva, dodaje on.

O tome sa kojom energijom i emocijama akteri predstave „Raspevana mladost” dolaze u Beograd i na 57. Bitef, Judit Berec veli:

– Sa radoznalošću i zahvalnošću. Nadamo se da ćemo se povezati sa publikom. Činjenica da je ovo Bitefovo 57. izdanje je fantastična uzimajući u obzir šta se sve dogodilo u ovih šest decenija. Počastvovani smo što učestvujemo na ovom festivalu na kojem su nastupali mnogi inspirativni umetnici. Posebno smo uzbuđeni zbog nedavnog preobražaja selektorskog tima, jer je ovaj način rada – kolektivno, horizontalno – veoma važan za nas. Mi negujemo ideju podele moći.

Kojim putem ide pozorišna umetnost u Mađarskoj? Koje teme zaokupljuju pažnju tamošnjih umetnika, saznajemo od Bence Đerđ Palinkaš:

– Na ovo pitanje teško je odgovoriti ukratko. Državni pozorišni sistem funkcioniše, čak i posle nekih nedavnih rezova u finansiranju, vlada želi da vidi odraze svojih ideala i primenjuje neophodne mere. Sadašnje ministarstvo podstiče poslovne projekte, ali scena jedva da je spremna za to. Četiri pozorišta iz Budimpešte koja primaju (deo) sredstva od grada su u nesigurnom položaju, jer je gradonačelnik iz opozicije, što posledično znači da im je budžet manji i nestabilniji. Uprkos okolnostima, još uvek su mogući kritički pristupi i Kuća savremene umetnosti „Trafo”, koja je producent „Raspevane mladosti”, jedno je od ovakvih pozorišta. Nezavisna scena je u režimu preživljavanja zbog toga što ju je kulturna vlast iscedila tokom poslednje decenije…

Pozorišna scena, kako kaže, obrađuje raznovrsne i lako svarljive teme a klasična dela čine većinu. Međutim, postoje adaptacije (klasičnih ili savremenih komada) koje odražavaju sadašnjost, a mnogo savremenih drama koje su postavljene i napisane bave se društvenim pitanjima i lokalnim problemima. Pozorište je prepoznato u obrazovanju i važan je deo ove oblasti. Nema mnogo dela koja su direktno politička, malo je i onih koja traže nove formate i osporavaju ili hijerarhiju političkog sveta ili uloge ljudi u njemu, kao i ulogu publike, ali u tom balonu, ili bolje rečeno, balončićima, postoje eksperimentalna i inovativna kritička dela koja uglavnom stvaraju mladi umetnici za veoma malo para.