SAD mešetare na Kavkazu

Pre desetak dana u glavnom gradu Gruzije Tbilisiju uhapšena je tročlana grupa pripadnika „revolucionarne organizacije ’Kanvas’ (’Centar za primenu nenasilnih akcija i strategija’), čiji je zadatak bio da rade na obuci tamošnjih omladinskih grupa u pripremi scenarija za rušenje aktuelne vlasti. Kako se ispostavilo, sve troje privedenih su građani Srbije, koji su radili po nalozima i uz novčanu podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), čiji je glavni zadatak već decenijama propagiranje američke kulture, političkog načina razmišljanja i vođenja države na prostorima koje je u decenijama posle Drugog svetskog rata pod svojim uticajem držao nekadašnji Sovjetski Savez.

Prema zvaničnom saopštenju gruzijskih bezbednosnih službi, uhapšeni Siniša Sikman, Jelena Stoišić i Slobodan Đinović upleteni su u nemire u bivšoj sovjetskoj republici koji traju još od 2003, a tokom proteklih godina, kroz organizaciju „Otpor” bili su povezani sa sličnim procesima u Srbiji, Ukrajini i drugim državama koje su prošle kroz tzv. obojene revolucije. Podsetimo i da su vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata, u skladu s federalnim zakonom o suzbijanju terorizma, još 2014. objavile listu nekolicine najopasnijih islamskih terorističkih grupacija. Jedina neislamska organizacija na toj listi bio je upravo „Kanvas” iz Beograda.

Po svoj prilici, Amerikanci se teško odriču ideje da, posle brojnih centralnoevropskih država, pod svoje uzmu i prostor Kavkaza. Razloga za to je podosta, jer je reč o predelima s velikim nalazištima nafte, gvozdenih ruda, dragocenih metala... Uostalom, još je i Adolf Hitler slao svoje jedinice u ove krajeve pošto je bio svestan da je veza s istokom ključna za opstanak svih evropskih civilizacija. Pogotovo danas, kada su privredni resursi na Starom kontinentu do te mere ispošćeni da mogu da ih zamene tek tzv. prljave tehnologije, koje niko ne želi.

S druge strane, rat u Ukrajini stavio je SAD u položaj u kojem bez dobre saradnje sa zemljama iz regiona nije moglo ni da se računa na ozbiljnije rezultate. Entuzijazam Evrope za rat protiv Rusije, posebno kad se pokazala sva pogubnost ekonomskih sankcija uvedenih istočnom džinu, počeo je vidno da opada. I u samoj Americi mnogi su shvatili da se ukrajinska avantura pretvorila u običnu trku za zaradom velikih proizvođača naoružanja, na račun običnih građana. Nedavna odluka o (privremenom) smanjenju finansijske pomoći armiji Volodimira Zelenskog samo je dodatno naglasila besmisao ovog rata.

Ipak, na promotore ukrajinske drame u SAD znatno je uticalo i „osvešćivanje” pojedinih evropskih država članica NATO-a, kao i većine ruskih suseda, koji jednostavno ne žele da se upliću u američka nastojanja da zadrže bar nešto od uticaja koji su do sada imali u Evropi. Podsetimo, Gruzija, sa kojom smo počeli ovu priču, i pored velike političke privrženosti Zapadu pojedinih tamošnjih političkih krugova, vrlo jasno je stavila do znanja da ne želi da se na njenoj granici otvori novi front protiv Rusije. U tom smislu treba posmatrati i nedavnu odluku gruzijskih nadležnih organa da ne preduzimaju nikakve pravne mere protiv bivšeg vrhovnog tužioca Otara Perhaladzea, kome je Zapad nalepio etiketu – ruskog agenta.

Gruziju su početkom godine potresali nemiri izazvani nastojanjem da se u tamošnjem zakonu reguliše status nevladinih organizacija i drugih sličnih subjekata koji su finansirani iz inostranstva. Mada u SAD deluje sličan zakon, u Vašingtonu su ocenili da on dodatno otvara vrata za uticaj Moskve na Kavkazu. Setimo se, slično je okvalifikovan i zakon o NVO koji je nedavno predložen u Republici Srpskoj.

Kako prenose mediji u Tbilisiju, politička atmosfera u zemlji posebno je postala napeta nakon ideje Brisela da se Gruziji, Moldaviji i Ukrajini obezbedi status kandidata za Evropsku uniju. Kako sada stvari stoje, i Evropljanima i potencijalnim kandidatima predstoji još mnogo usaglašavanja, pogotovo stoga što predlog nije zasnovan toliko na iskrenoj želji EU da dobije nove članove, koliko na nastojanju da se pomenuti što više odvoje od Rusije.

Upravo je to i navelo Vašington da u igru ubaci svoje provereno propagandno oružje s nevladinim organizacijama kao udarnom pesnicom. Međutim, kako se ispostavilo, takva taktika daje rezultat samo u sistemima koji su već uveliko načeti iznutra, i u kojima se manje grupe bogatih ljudi trude da pod svoju kontrolu preuzmu kompletan društveni i privredni život. Nada da bi i prostor Kavkaza mogao da se pokaže kao pogodno tlo za takvo delovanje, za sada nije dala očekivane rezultate.