Kurti ponovo podsetio na ulaganja u KBS

Sa brojem od 1.852, za više od dve trećine je pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga ove godine nego pre nego da Samoopredeljenje dođe na vlast, a ulaganja u KBS je povećano za skoro 200 odsto, tvrdi privremeni premijer prištinskih institucija Albin Kurti.

U jeku krize na severu Kosmeta, ovaj albanski ekstremista koji obavalja funkciju i premijera podseća na „dve i po godine pažnje ulaganja u Vojsku Kosova”, koja inače, na osnovu rezulucije SB UN 1244 ne bi ni smela da postoji.

Od kada je kosovsko ministarstvo odbrane je 2021. uložilo 100 miliona evra u budžet za Kosovske bezbednosne snage kao minimalni iznos, došlo se do budžeta od 141 milion evra za ovu godinu, a Kurti i sada podseća na to da je to dvostruko više nego u periodu pre dolaska Samoopredeljenja na vlast.

„Naša „vojska” je danas profesionalnija i bolje pripremljena jer je u ovom periodu, 3.325 vojnika završilo stručno usavršavanje u inostranstvu. Opremljeni su bolje nego ikada, jer su ulaganja u naoružanje porasla za 191 odsto. U naš vojni arsenal dodali smo dobro poznate borbene bespilotne letelice „Bajraktar””, naveo je na Fejsbuku Kurti.

Podsetio je na učešće KBS u međunarodnim misijama, uključujući i Kuvajt, Foklandska ostrva, sve do spasilačke misije nakon razornog zemljotresa u Turskoj.

„Potpisanim sporazumima o saradnji sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Albanijom, Letonijom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Hrvatskom, tokom ove dve i po godine vladavine, i mnogim drugim koji su pri finalizaciji, dodatno smo produbili strateške odnose sa našim partnerima. A u „Odbrani Evrope” 21. i 23. postrojili smo se rame uz rame sa našim saveznicima u najvećem poduhvatu vojnih vežbi na evropskom kontinentu od kraja Drugog svetskog rata”, naveo je.

Nije, međutim, spomenuo kaznene mere pod kojima je trenutno Kosovo, a da je upravo prva mera ranije ove godine bila otkazivanje učešća KBS na samom početku centralne godišnje NATO vežbe Defender Europe 23.

Navodi da je kosovska vlast „uklonila ograničenje broja Kosovskih bezbednosnih snaga” i „otvorila ga za svaku mladu osobu do 25 godina”. I sada je podsetio na to je predmet „Bezbednosno obrazovanje” uvršten u školski program za učenike viših razreda srednjih škola.

„Sa snagama bezbednosti, bezbedno u odbrani Republike”, napisao je Kurti na Fejsbuku u nedelju.

Kosovskim bezbednosnim snagama, nedavno su pridodata 302 nova pripadnika, a kosovski ministar odbrane, Ejup Maćedonci nedavno je najavio da će ova formacija do 2025. godine imati tri pešadijska puka.

KFOR/NATO ne priznaje vojni karakter KBS, ali nije takva situacija sa pojedinačnim državama članicama ove Severnoatlantske vojne alijanse. Nakon što su u Prištini doneta tri zakona o transformaciji u oružane snage, NATO je upozoravao da će preispitati svoj angažman sa KBS-om. Godinama su zvaničnici ove Alijanse na novinarska pitanja ponavljali da se i dalje preispituje odnos i da svoju podršku ovoj formaciji ograničavaju u odnosu na izvorni mandat NATO-a preko UN, bez iznošenja drugih detalja.

Takođe, KBS, prema sporazumu iz 2013. godine nema pravo da dođe na Sever, bez prethodne saglasnosti pre svega komandanta KFOR-a ali i četiri gradonačelnika sa severa Kosmeta. Među poslednjima koji je na to podsetio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, početkom septembra a pre izbijanja sukoba u Banjskoj.