Nije lako sačuvati dobre ideje od plagijatora

Olga Aleman je pravni ekspert u Odeljenju za održivi razvoj i međunarodnu saradnju u Švajcarskom saveznom institutu za intelektualnu svojinu. Ovom podatku dodajmo podsećanje da je zemlja iz koje ona dolazi jedan od lidera u oblasti zaštite intelektualne svojine. I najvažnije za naše uglavnom mlađe ljude, koji utiru put ka svom poslu radeći u starapima, Olga Aleman je nedavno predvodila tim vrhunskih švajcarskih stručnjaka koji su u Naučnotehnološkom parku na Zvezdari održali dva predavanja. Jedno o licenciranju, drugo o transferu tehnologije iz istraživačkih laboratorija na tržište, jer, kako je stalno isticano, zaštita intelektualne svojine je zaštita biznisa.

Dolazak eksperata i priča o čuvanju intelektualne svojine u širenju biznisa, nastavak je višegodišnje saradnje našeg Naučnotehnološkog parka sa kolegama i sprovodi se uz podršku švajcarske vlade. Pod okriljem ovog projekta ovdašnji startapi imaju mentorsku i finansijsku podršku eksperata kada im je najpotrebnija – na početku.

Kada neko razvija novi proizvod ili uslugu, ima koncept, prototip, razvijen poslovni model nema sumnje da će se uvek naći i oni koji će želeti da „kopiraju taj uspeh” i prodaju tuđe ideje kao svoje, podseća pravni ekspert iz švajcarskog instituta. U zavisnosti od okolnosti, oružje u toj borbi, mogu biti patenti, žigovi, industrijski dizajn ili autorska prava.

– Do sada smo održali 29 obuka za više od 800 učesnika i napravili 97 personalizovanih izveštaja o intelektualnoj svojini. Kao rezultat toga podnete su četiri prijave patenta, 30 žigova, tri prijave za zaštitu industrijskog dizajna i više od 20 autorskih prava. Startapi iz Srbije imaju potencijal ne samo na regionalnom tržištu, već i na međunarodnom nivou, zahvaljujući visokom stepenu obrazovanja u Srbiji, relativno jeftinoj radnoj snazi u poređenju sa zapadnim zemljama. Znatan doprinos su i ulaganja države u stvaranje okruženja koje pogoduje razvoju poslovanja, kao što su tehnoparkovi, biznis akceleratori i druge mogućnosti. Primećujem da su startapi iz Srbije izuzetno prilagodljivi izazovnim ekonomskim uslovima i veoma kreativni da prepoznaju svoju priliku – naglašava Olga Aleman. Navodi da je obrazovna struktura startapa prilično raznolika – od fakultetski obrazovanih programera, hemičara i biologa, različitih starosnih dobi, po godinama: od studenata do sredovečnih ljudi.

– Uočavamo znatno poboljšanje u poznavanju uloge intelektualne svojine kod zaposlenih u tehnoparkovima. Sada su već u ranoj fazi svesniji značaja intelektualne svojine, s obzirom na to da je ova tema ključna za učinak kompanija. Podršku i mentorstvo u vezi sa intelektualnom svojinom startapi sada dobijaju sistematski. Ne pravimo pravne eksperte od startapa i ne savetujemo kompanije da svoja prava zaštite više nego što je neophodno, ali im pomažemo da donesu poslovnu odluku na osnovu ideja i adekvatnog znanja – uverava Aleman.

Kao dobar poznavalac naših kompanija koje tek ambiciozno utiru put ka uspešnima a oslonili su se na švajcarsko iskustvo Olga Alemani kao primer navodi startap „Vojs tojs” – originalni sistem za terapiju govora i senzomotoričku stimulaciju. U pitanju su pametne terapeutske igračke za decu oštećenog sluha i kašnjenjem u razvoju govora, koje reaguju na glas i pokrete deteta emitovanjem svetla, zvukova i vibracija, motivišući korisnika da koristi glas, čula i motoriku u trodimenzionalnom prostoru. Zapazila je i startap „Smartsy” a njihov izum je pametna kućica za čuvanje pasa u javnom prostoru, gde su bezbedni dok su im vlasnici u trgovini ili banci.

– Inovacije nastaju tamo gde postoji razmena znanja i komunikacija. Potrebno je da postoji razgovor predstavnika univerziteta, istraživačkih instituta, organizacija za podršku poslovanju, industrije, državnih organizacija, privatnog sektora, pravnih savetnika i društva. A drugo, pravila igre moraju da budu jasna za sve aktere. To je lakše reći nego sprovesti u praksi, ali krajnji cilj ovog projekta je međusobno povezivanje ključnih aktera i stvaranje istog nivoa svesti kod njih o ulozi intelektualne svojine u inovacijama. A ta uloga je značajna. Ako uspemo da stvorimo takvu dobru mrežu – koja i ne mora da bude pravno formalizovana – ona će u budućnosti biti vrlo održiva – veruje švajcarski stručnjak.

– Primera radi, u toku ovog projekta uspostavljena je odlična saradnja između NTP Beograd i Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije. Startapi mogu od zavoda da dobiju mnogo besplatnih informacija i saveta. ZIS ima direktan pristup inovativnim kompanijama i može bolje da prenosi informacije o intelektualnoj svojini. Na taj način postignuta je obostrana korist i uverena sam da će se ova saradnja nastaviti i nakon realizacije projekta – uverena je Olga Aleman.

Imajući u vidu sve masovnije korišćenje veštačke inteligencije, koja često dovodi u pitanje tradicionalne norme autorskog prava i patenta, Olga Aleman objašnjava kako se na to gleda u Švajcarskoj.

– Naš institut zbog toga sarađuje sa Centrom za pravo intelektualne svojine i konkurencije na Univerzitetu u Cirihu. Organizovali smo tri onlajn radionice i jednu radionicu na terenu sa ekspertima iz akademske zajednice, privrede i državne uprave. Cilj je bio da identifikujemo teme u oblasti veštačke inteligencije i intelektualne svojine koje će pre ili kasnije biti od značaja i za nas. Kao rezultat toga, isplanirano je drugi deo projekta obuhvati tri studije. Dve od njih se trenutno sprovode: jedna se bavi pitanjem alternativnih načina zaštite softvera u situaciji kada sam softver počinje da proizvodi softver. Tema druge studije je „Generativna veštačka inteligencija i autorsko pravo”. Rezultati ove reprezentativne ankete svih relevantnih aktera pružiće nam empirijsku osnovu za potencijalne buduće predloge izmena zakona o intelektualnoj svojini. Treća studija počinje 2024. godine i baviće se uticajem veštačke inteligencije na sistem patenata – najavljuje pravni ekspert u Švajcarskom saveznom institutu za intelektualnu svojinu.