Biomasa u energetskoj tranziciji

Biomasu kao obnovljiv izvor energije predstavljaju višegodišnje drveće iz šuma koje se koriste za grejanje i ostaci prerađeni u briket ili pelet, kao i jednogodišnje energetske korovske biljke, miskantus, čičoke i ostale, ali i setveni ostaci žitarica: soje, pšenice, kukuruza. Koriste se za grejanje u vidu bala, peleta ili briketa ili služe za proizvodnju biogasa i organskog đubriva.

Toplotna vrednost ogrevnog drveta je četiri megavat-časa po toni, a cena 200 evra za tonu, biomase sa njiva četiri megavat-časa po toni, cena 70 evra za tonu, peleta pet megavat-časova po toni, cena 250 evra za tonu, gasa 10 megavat-časova na 1.000 kubnih metara, a cena 450 evra na 1.000 kubnih metara, uglja od četiri do pet megavat-časova po toni, dok je cena 150 do 200 evra za tonu.

Namera da se do 2050. godine u cilju dekarbonizacije fosilna goriva, ugalj i gas zamene obnovljivim izvorima – a to su vetar, sunce, hidroenergija i biomasa – prilika je za širu primenu biomase. Da bi se zamenio ugalj koji je u širokoj potrošnji, recimo milion tona godišnje, od čega iz Sušare uglja Vreoci 600.000 tona, treba povećati proizvodnju biomase na njivama, gajiti energetske biljke miskantus i čičoke, koje daju 20 tona suve biomase po hektaru. Pogodne su jer su otporne na štetočine, ne traže zaštitu, razmnožavaju se iz rizoma i krtola i jednom zasađene daju nadzemni i podzemni deo biljke duže od 10 godina.

Da bi se do 2035. godine zamenilo 500.000 tona uglja treba proizvesti isto toliko bomase, koja se može dobiti sa 25.000 hektara. Možemo li se organizovati tako da za 12 godina ostvarimo ovoliku proizvodnju biomase, izgradimo prateće objekte i obezbedimo opremu, adaptiramo postojeće kotlarnice i izgradimo nove?

Najavljena je izgradnja solarnih elektrana snage 1.000 megavata, koje bi godišnje davale 1,2 miliona megavat-časova struje i koštale 600 miliona evra. Ovu struju mogu da proizvodu termoelektrane-toplane na biomasu i još 1,2 miliona megavat-časova toplote, uz potrošnju 800.000 tona biomase koje se dobija sa 40.000 hektara. Uz slična ulaganja ostvarili bi veći prihod i započeli primenu biomase, zaštitu okoline i zapošljavanje naših radnika.

Nakon 25 godina trebalo bi zameniti solarne panele jer im je toliki radni vek, što su veliki troškovi a s biomasom bi se nakon 25 godina povećale zasađene površine, proizvodnja energije i zarada.

U Srbiji ima 4,2 miliona hektara obradivog zemljišta. Na 900.000 hektara je kukuruz, a na 720.000 hektara pšenica. Sada su problem skladištenje i niska cena. Nama treba pšenica sa 250.000 hektara. Možemo li na našim njivama, pored robe koja je važna, a jeftina i nije tražena, da proizvodimo skuplju robu koja se traži, kao što je energija?

Treba proučiti mogućnosti naše poljoprivrede i biomase jer smo sa ugljem dosta propustili. Naše rezerve uglja procenjuju se na tri milijarde tona. Godišnje iskopamo 36 miliona tona toplotne vrednosti dva megavat-časa po toni i dobijamo 24 miliona megavat-časova struje, tj. 33 odsto raspoložive energije uglja, a ostalo se baca kao otpadna toplota, mada bi to moglo da se koristi za grejanje. Možemo li rodnu zemlju i radne ljude bolje da koristimo?

Mioljub Stanković,
dipl. maš. inž.