Opasnost od padova raste u trećem dobu

Nedavno su mi dva starija poznanika izgubila život zbog padova. Kod jednog je smrt nastupila posle nekoliko sati usled povrede glave, a drugi je umro nakon nekoliko meseci zbog preloma kuka. Prošle godine sam i ja pao u jednom restoranu silazeći niz stepenice bez rukohvata i doživeo kontuziju grudnog koša. Na istom mestu pao je muškarac, deset godina mlađi od mene, zbog čega je morao na hitnu operaciju Ahilove tetive.

Kada starije osobe dožive pad i hiruršku operaciju često postoji dodatni rizik od otežanog kretanja i novih padova. Zato osobama u gerijatrijskom dobu (ono počinje od 65. godine) i medicinskim radnicima ukazujem na glavne uzroke padova i kako se oni izbegavaju.

Poremećaj kretanja kod starijih osoba dovodi do smanjene funkcionalne nezavisnosti, ali i do padova. Brzina hoda kod većine osoba stabilna je skoro do 70. godine, a zatim svakih 10 godina opada za oko 15 odsto i korak postaje kraći. Zato lekar opservira hod pacijenta, ako se sigurno kreće bez pomoćnog uređaja, da uoči pokretnost zglobova, mišićnu snagu, opštu fizičku i kardiovaskularnu sposobnost. Osobe starije od 85 godina otežano se kreću u više od 40 odsto slučajeva i mnogima je potrebna pomoć druge osobe ili korišćenje pomagala. Poremećen hod i ravnoteža mogu, nezavisno od sinkope i drugih gubitaka svesti, izazvati padove pri „čistoj svesti”. Svaka druga ili treća osoba starija od 65 godina padne jednom godišnje. Zato porodični lekar, pri svakom pregledu starijeg pacijenta, obavezno upita da li je imao padove. Pad se većinom dešava kod kuće, a ako se dogodi iz stojećeg stava, zbog velike potencijalne energije udarca, oštećenja glave mogu biti velika, čak i smrtonosna. Pad na stranu može dovesti do preloma kuka, a pri padu nastaju i druga teža oštećenja. U oko 50 odsto padova dolazi do manjih ozleda, poput nagnječenja.

Kod starijih osoba padovi većinom nastaju usled mišićno-koštanih, nervnih i kardiovaskularnih poremećaja, ali je česta kombinacija tih i drugih faktora. Svi razlozi za padove mogu se svrstati ovako: (1) faktori povezani s osobom (npr. bolest, lekovi koji remete pažnju ili ravnotežu, poremećaj vida, sluha, zglobova, pad krvnog pritiska i faktori koji podstiču sinkopu – dehidratacija, upotreba diuretika – mada se, nekoliko minuta pre sinkope, osoba žali na slabost, gađenje, zujanje u ušima i nejasan vid, što joj pomaže da izbegne pad i sedne ili legne na pod), (2) spoljašnji razlozi (uslovi i opasnosti spoljašnje sredine) i (3) situacioni faktori rizika (povezani s dnevnom aktivnošću osobe).

U kući veliku opasnost predstavlja stepenište. Silaženje je veći rizik od penjanja, a rizik se višestruko povećava ako prvi i poslednji stepenik nemaju rukohvate ili se oni ne koriste. Pored toga, veliki rizik predstavljaju tepisi, loše osvetljenje i neadekvatna kućna obuća. Najveći rizik je glatka površina i manjak rukohvata u kupatilu.

Lekaru su korisni svi podaci i saznanja o okolnostima koje su postojale pri padu, a on potom obavlja detaljan pregled osobe koja je doživela ponovljene padove. Nekada će zatražiti dopunska ispitivanja, npr. pregled krvi da se ustanove anemija, infekcija, dijabetes, stanje štitne žlezde, možda EKG ili 24-satni EKG i druge pretrage. Za prevenciju padova, starijim osobama se preporučuju fizičke vežbe i vežbe za ravnotežu. Ove poslednje su korisnije od fizičkih vežbi. Kod komplikovanih slučajeva, lekar primarne zdravstvene zaštite zatražiće pomoć specijaliste koji vrši procenu kretanja na osnovu dvadesetak komponenti koje se odnose na mobilnost osobe.

Akademik Rajko Igić,
Sombor