Na mestu zemaljskog raja

Ono što bi mnogi poželeli, porodica Dvoračko sebi može i da priušti: da popije prvu jutarnju kafu u tišini, pored jezerceta prekrivenog lokvanjima. Taj idilični kutak stvorili su po sopstvenom osećaju, kopirajući pomalo najboljeg pejzažnog arhitektu ovog sveta – prirodu. Jednostavniji a lepši projekat za njihov ukus ne postoji.

Kad su se pre petnaest godina iz centra Subotice doselili u ovaj miran deo grada, zadnji deo dvorišta bio je obična poljana, odvojen šumarkom i kanalom. Bilo je dosta prostora da na tom mestu naprave veliki, luksuzan bazen sa raznim filterima i prečišćivačima, ali tako nešto ne bi se uklapalo ni u ovaj ambijent, ni u njihov stil života.

Jezerce nije bilo teško napraviti, jer u osnovi leži porodična harmonija. To Laslo sa ponosom ističe. 

– Postoji jedna stara izreka: „Žena planira, Bog izvršava”. Kod nas je bilo malo drugačije: žena planira, a muž izvršava. Edita ima istančan osećaj za lepo, a ja sam sledio njene zamisli. I naš sin je u svemu učestvovao. Svakoga dana nas troje se okupimo i dogovorimo kako ćemo i šta ćemo dalje. Verovatno se i na taj način stvara ova pozitivna energija. A ljudi to osećaju. Kad dođu ovde, rašire ruke i uzviknu: pa, ovo je zemaljski raj!

Iz njihove priče, stiče se utisak da izgradnja jezera nije bila tako komplikovana.

(/slika2)– Prva faza je iskopavanje zemlje. Pošto je jezero dugačko oko dvadeset četiri, široko dvanaest metara, a duboko metar i dvadeset, za grubo kopanje potpomogli smo se mašinama, a završne radove izvodili smo na o-ruk sistem. Tu površinu prekrili smo specijalnom folijom, da voda ne „pobegne”. Zatim smo okolo pravili kaskade i ponovo sipali zemlju, a preko nje nasuli šljunak koji tu zemlju zadržava da se ne rasturi i postane mulj. Na tim „terasama” posadili smo razne biljke: bambuse, talije, vodene zumbule i lokvanje, kojima se najviše ponosimo. Cvetaju u devet boja, od maja, do samog mraza. Na jednom kraju napravili smo i fontanu koja neprekidno žubori. Onda smo jezero napunili vodom i pustili jato zlatnih ribica i jednog japanskog šarana, a žabe su same došle. Tako smo uspostavili prirodnu ravnotežu. Zato ne moramo da stavljamo nikakve hemikalije, već vodu u jezeru čiste biljke i životinje koje u njemu žive. Zbog isparenja mi jedino imamo zadatak da, s vremena na vreme, jezero dopunimo. Na svu sreću, odmah tu, imamo čistu bunarsku vodu – priča naš domaćin.

Porodici Dvoračko ovo je postalo mesto za odmor i relaksaciju. Često im se pridruži i ćerka sa svojim suprugom, koja živi u blizini roditeljske kuće. Kad su velike vrućine, rado se bućnu i malo rashlade među lokvanjima, čiji voštani cvetovi podsećaju na ukrasne sveće. Na maloj drvenoj terasi iznad mirne površine, osim jutarnje, obavezno se pije još jedna kafa u podne, a ponekad se bračni par tu osami i u predvečerje. Sede i posmatraju šta se dešava oko njih u prirodi i jezercetu, koje je postalo deo nje.

Laslo je najpre imao nameru da kraj jezera organizuje kolonije za skulptore, jer je i sam umetnički nastrojen i pod tremom neprestano nešto rezbari i delje. Odustao je od te ideje jer je nije bilo lako ostvariti, međutim, njegova vrata su svima uvek širom otvorena, pa i ovako vrlo često ima goste. Svraćaju televizijske ekipe, dolaze razne grupe za vreme filmskog festivala i mnogi drugi.  

– Ništa niste učinili ako se zatvorite iza kapije. Prava je stvar da svoje zadovoljstvo podelite sa ljudima – ističe na kraju Laslo.