NATO protiv NATO-a

Tihi rat među članicama NATO odvija se na teritoriji zemlje koja je pala u zaborav pod senkom rata u Ukrajini, ponovo otvorenog konflikta u Izraelu kao i prethodnog obračuna na Kavkazu.

Ozbiljne tenzije između SAD i Turske traju već godinama u Siriji koja na svojoj teritoriji još uvek ima nekoliko stranih trupa i čitave pokrajine koje vlada u Damasku ne kontroliše.

Iako zvanično saveznici, na ovom delu planete, interesi Amerike i Turske se uveliko suprotstavljaju. Američka vojska koja se u Siriji nalazi više od decenije deluje kao saveznik Kurda. Inicijalno, dve vojske udružile su se u borbi protiv Islamske države, a nakon poraza fundamentalista, Jenkiji su u svom stilu odlučili da ipak ostanu na „oslobođenoj" teritoriji. Razloga za to u Vašingtonu ima na pretek. Najpre, američka vojska kontroliše naftna polja na prostoru severoistočne Sirije, a deo teritorije koji kontrolišu daje im strateški ključni manevarski prostor za nadgledanje svojih „saveznika“, pre svega Turske, a potom i Iraka, Jordana i Libana.

Kurdi

Zvanična Ankara smatra kurdske snage u Siriji ogrankom Radničke partije Kurdistana (PKK), organizacije koja je u Turskoj proglašena za terorističku i separatističku. Kurdi kojih ima oko 60 miliona najveći su narod na svetu koji nema svoju državu. Naseljeni na prostoru Turske, Sirije i Iraka nekoliko puta su kroz istoriju vrebali svoju priliku za stvaranje nezavisne države i našli se kao oruđe u rukama velikih sila koje je nakon upotrebe odbačeno, a u geostrateškoj podeli, uvek su ostajali praznih ruku.

Rat turske vlade protiv terorista iz PKK je dodatno dobio na važnosti nakon što su početkom oktobra u Ankari izvedeni samoubilački napadi za koje su odgovornost preuzeli upravo Kurdi. Meta je bila zgrada turske vlade.

Stvar postaje još interesantnija kada se dođe do informacije da i Stejt department smatra PKK za terorističku organizaciju. Na terenu je pak situacija posve drugačija. Američka vojska direktno sarađuje sa Kurdima koji u Siriji deluju pod nazivom Jedinice narodne zaštite (YPG). Turska je svesna ove saradnje i ovo je samo jedan kamen spoticanja odnosa dve članice NATO-a.

Amerikanci oborili turski dron u Siriji

Turske i američke snage imale su i nekoliko bliskih susreta na prostoru Sirije, a uveliko se spekuliše da je tokom raketiranja kurdskih položaja na severu Sirije moglo biti i američkih žrtava. U svakom slučaju, ako je i došlo do ovakvih ishoda, oni su sasvim sigurno ostali vojna tajna jer nikome nije u interesu da se sazna kako jedna članica NATO ubija ili cilja drugoj vojnike.

Početkom oktobra Pentagon je objavio da su američki lovci oborili tursku bespilotnu letelicu za koju se smatralo da predstavlja pretnju snagama SAD u Siriji. Incident se dogodio kada su turske snage započele ofanzivu na sirijske Kurde nakon što je PKK preuzeo odgovornost za napad u Ankari.

„Američke trupe primetile su dronove koji su izvodili napad u ranim jutarnjim časovima 5. oktobra. Neke od letelica bile su unutar “ograničene operativne zone” u blizini mesta Hasaka na oko kilometar udaljenosti od naših vojnika", ispričao je portparol Pentagona i brigadni general Pet Rajder novinarima tokom konferencije za medije.

Kako je naveo, nekoliko sati kasnije, turska bespilotna letelica ponovo je ušla u prostor „ograničene operativne zone” i krenula prema američkim snagama. Komanda američke vojske šalje tada više od deset upozorenja turskoj vojsci na koje nije bilo odgovora. Turski dron nastavlja svoj nalet prema američkoj bazi, a komanda donosi odluku da se podignu lovci F-16 i dejstvuju protiv naoružane bespilotne letelice.

„Američki lovci oborili su letelicu u samoodbrani", naveo je Rajder.

SAD i Turska

Američki ministar odbrane Lojd Ostin razgovarao je naknadno sa turskim kolegom Jasarom Gulerom i apelovao na deeskalaciju u severnoj Siriji i važnost pridržavanja protokola za komunikaciju koju su uspostavljeni između oružanih snaga dve zemlje.

Tursko ministarstvo potvrdilo je da je došlo do telefonskog razgovora navodeći da su dvojica miniustara razgovarala o najnovijem razvoju događaja u Siriji. Pojedini mediji iz Istanbula izvestili su da bespilotna letelica nije pripadala turskoj vojsci kao i da to nisu jedine oružane snage koje sprovode antiterorističke akcije u severnom Iraku i Siriji. Kako se navodi, akcijama vojske pridružile su se i turska obaveštajna služba kao i žandarmerija.

Prema izveštajima ministarstva odbrane, u turskim vazdušnim napadima, ubijeno je 26 boraca i uništeno 30 ciljeva kurdskih snaga u severnoj Siriji, uključujući naftnu bušotinu, skladišta i skloništa.

Napad Turske, navodno je najavljen ranije.

“Turska je upozorila druge zemlje da se drže podalje od područja koja kontrolišu naoružane formacije koje ćemo nastaviti da napadamo”, poručili su iz Ankare.

Saradnja Amerikanaca i Kurda u Siriji

SAD imaju oko 900 vojnika zvanično raspoređenih u Siriji u sklopu međunarodne borbe protiv oružanih formacija Islamske države.

Američke snage sarađuju sa Sirijskim demokratskim snagama (SDF) koaliciji koja nastupa kao opozicija vladi u Damasku i kako je to već u ovoj zemlji postalo ustaljeno, uz politički program ima i oružane formacije jer mnogo je lakše ubediti ljude u nešto kada imate pištolj nego bez ikakvog oružja.

SDF čiji su sirijski Kurdi, odnosno YPG deo, takođe su vodile borbu protiv Islamske države i navodno su baš oni uništili poslednje uporište fundamentalista u Siriji.

Međutim, Turska gleda na kurdske Jedinice narodne zaštite koje dominiraju u okviru SDF kao na izdanak PKK koji Ankara i njeni zapadni saveznici smatraju terorističkom organizacijom.

U turskim napadima na vojne i infrastrukturne ciljeve u područjima Sirije koja drže Kurdi ubijeno je najmanje devet osoba, prema kurdskim snagama bezbednosti. 

Konflikti u NATO

Pored ovog, odavno je poznat još jedan rivalitet u okviru NATO, između Turske i Grčke. Ovaj antagonizam za sada se rešava tako što se obe strane naoružavaju uglavnom naoružanjem koje kupuju od SAD i povremeno razmene oštra saopštenja kada jedna drugoj naruše vazdušni prostor.

Turska je takođe zapretila stavljanjem veta na ulazak Švedske u NATO, a tenzije unutar Alijanse po ovom pitanju i dalje se nastavljaju.

Turska i Rusija

Deluje da je politika koju vodi predsednik Redžep Tajip Erdogan donela Turskoj status nepouzdanog partnera u okviru NATO, a svemu je posebno doprinela saradnja sa Rusijom i kupovina oružja od ove zemlje.

Upravo je nagli uspon odnosa između Turske i Rusije započeo nakon pogibije ruskog pilota u Siriji čiji su avion oborile turske snage u novembru 2015. godine dok je ratu u ovoj zemlji uveliko trajao.

U rešavanju diplomatske krize angažovali su se lično predsednici dve države Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, a deluje da je tom prilikom dogovoreno mnogo više.

Turska od tada gradi svoj put kao regionalna sila koja uporno pokušava da ode korak dalje i čiji će uticaj biti mnogo širi, a da pritom ne ostane samo još jedan satelit u rukama Vašingtona poput većine članica NATO.