Brnabićeva: Ispunili smo 79 odsto preporuka OEBS-a

Premijerka Ana Brnabić izjavila je juče, povodom pisma dela opozicije u kojem traži od EU da uvede sankcije predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, da je njima vlast toliko važna da će, kako je rekla, zloupotrebiti bilo šta. Pismo visokom predstavniku EU Đuzepu Borelju su poslale Demokratska stranka, Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana, Srce, Stranka slobode i pravde i Zajedno, Zeleno-levi front. „Njima je vlast toliko važna i dolazak na vlast da će oni zloupotrebiti bilo šta, Srbe na KiM, tragediju u ’Ribnikaru’, ubistva u Mladenovcu, gde će reći: da – mi smo iskoristili tugu naroda da politički profitiramo, i to sami priznaju, samo kažu, možda je bilo malo nespretno rečeno”, kazala je Brnabićeva.

Sada, kako je navela, pišu EU da uvede sankcije Srbiji, ocenjujući da su to neverovatne stvari. „Oni će reći nismo tražili da se Srbiji uvedu sankcije nego srpskom rukovodstvu, što znači da se Srbiji uvedu sankcije zato što je to rukovodstvo izabrano od strane naroda. I kada uvedete njima sankcije, uveli ste i Republici Srbiji, i onemogućili ste Srbiju da radi neke stvari i sve to što sa sobom nosi”, rekla je Brnabićeva. Navela je da nema razlike u tome šta priča opozicije, a šta Albin Kurti i Vjosa Osmani.

Brnabićeva, koja je juče obišla lokalitet Vinča zajedno sa ambasadorom SAD Kristoferom Hilom, kazala je da, recimo i u SAD, postoje različite opcije, da postoji ogromna polarizacija, ali da oni svoje razmirice rešavaju unutar zemlje, preneo je Tanjug. „Nikada niste videli i verujem da nikada nećemo doživeti da vidimo da opozicija u jednoj zemlji piše nekom da uvede sankcije njihovoj zemlji zato što se oni ne slažu s političkim rukovodstvom”, rekla je premijerka. Ocenila je da će opozicija tim pismom još jednom ući u istoriju političkog beščašća.

Odbacila je tvrdnje da niko nije video i učestvovao u pisanju nacrta medijskih zakona, dodajući da su bile osnovane radne grupe u kojima su bila sva medijska i novinarska udruženja i da nije postojao nijedan negativan stav i dodala da se očekuje njihovo usvajanje na vladi, ali, kako kaže, oni ne moraju da budu usvojeni ukoliko neko smatra da su oni loši. Brnabićeva je, odgovarajući na pitanja novinara N1, rekla da su s nacrtima medijskih zakona bili upoznati i OEBS i delegacija Evropske unije u Srbiji, kao i Savet za štampu, međutim, kako kaže, pročitala je u tim medijima kako Evropska federacija novinara kaže da su „katastrofa i korak u lošem smeru”. Rekla je da je preksinoć pozvala sve rečima „ljudi ako je ovo vaše mišljenje, mi ne moramo da idemo na usvajanje ovih zakona, mi ovo radimo zato što je bilo u medijskoj strategiji. Nećete da usvajamo medijske zakone? Sve u redu. Nećete da imate Savet za štampu u zakonu – u redu, nikakav problem”. Dodala je da se nada da će joj neko reći da su zakoni dobri, jer su to govorili do sada, a ako neće, onda nema potrebe da se usvaja zakon.

Ona je primetila da je N1 „reciklirala” staro saopštenje Evropske federacije novinara predstavljajući ga kao novo. „Toliko o vašoj medijskoj kući i vašem profesionalizmu i vašoj objektivnosti, tačnom i pravovremenom informisanju građana. Ali to je vama na čast. Vi to radite svaki dan”, rekla je Brnabićeva. Kaže da je pred javnu raspravu u prisustvu ambasadora OEBS-a Jana Bratua pozvala sva medijska udruženja, delegaciju EU u Srbiji i Savet za štampu da kaže kako će izgledati ta dva zakona koja ulaze u javnu raspravu da se ne bi svađali i kako bi konstruktivno razgovarali. „Posle toga smo išli u javnu raspravu”, navela je premijerka. Posle toga, dodala je, održan je još jedan sastanak samo s predstavnicima Saveta za štampu kako da se napravi okvir u kome će prvi put u istoriji Srbije, a u skladu s medijskom strategijom, Savet za štampu ući u zakon kao samoregulatorno telo, čime će Srbija postati jedna od pet država koja to ima u zakonima, te navela da nije postojao nijedan negativan stav o ova dva medijska zakona.

Istakla je i da promenom zakona skupština i Autonomna pokrajina više neće imati uticaj na izbor članova REM-a, a kada je reč o zahtevu da se ide na „reset” REM-a, ukazujući da to nije po Ustavu i da ne može sad da se kaže izabranim članovima da to više nisu. „Rekla sam da mi u vlasti u potpunosti razumemo potrebu za resetom i da ćemo o tome razgovarati u drugoj fazi nakon usvajanja zakona.” Na potpitanje novinara N1 o vlasništvu države u medijima preko „Telekoma”, Brnabićeva je objasnila da „Telekom Srbija” ima s drugim kompanijama – kompaniju koja je vlasnik medija, što, kako kaže, zakonom nije zabranjeno. Upitana da li medijska strategija predviđa izlazak države iz vlasništva medija, predsednica vlade je odgovorila da medijska strategija predviđa završetak procesa privatizacije.

„Kada smo počeli da pišemo medijsku strategiju, ni Tanjug nije završen, ni ’Večernje novosti’, ni ’Politika’ nije završena. Medijska strategija, citiram, predviđa završetak procesa privatizacije. Ukoliko bi bilo tačno ono što vi kažete, to bi značilo da vi u stvari ubijate svu ostalu konkurenciju za vašu medijsku kuću, za ’Junajted grupu’, za SBB”, rekla je Brnabićeva i dodala: „To ne postoji nigde u Evropi, u Austriji njihova državna ’Telekom’ kompanija ima kanale, u Nemačkoj, u Italiji. To što vi tražite, vi tražite zarad vašeg vlasnika. Vi nas ovde pravite ludima, dakle svi mi ovde koji stojimo treba da verujemo da se vaša uređivačka politika pravi u Luksemburgu, da se čitav program pravi u Luksemburgu i da se ovde samo reemitujete. Da li vi mislite da bilo ko u to veruje?”, upitala je Brnabićeva. Dodala je i da li neko misli da vlada preko delimičnog vlasništva u „Telekomu” može da utiče na uređivačku politiku kanala koji se emituju preko „Telekoma”, kao što su Juronjuz i Blumberg. „Ispoštovan je zakon, ako mislite da nije, imate sud i Ustavni sud”, poručila je Brnabićeva.

Predsednica vlade ponovila je da je Srbija ispunila 79 odsto od ukupnog broja preporuka kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODHIR) za samo dva izborna ciklusa. Na pitanje kako komentariše to što je Crta saopštila da od 15 preporuka nije ispunjena nijedna, a od devet prioriteta delimično jedan, Brnabićeva je rekla da će dati detaljno saopštenje u kome se navode sve preporuke na kojima je Srbija radila. „Vi kažete da je Crta rekla da nijedna preporuka nije ispunjena... Ako Crta zna više nego što zna ODIHR o preporukama i šta smo implementirali, onda neka bude tako, onda neka ODIHR podnese ostavku i neka da svoj posao Crti, pa će to onda oni da rade za Srbiju”, rekla je ona.

Premijerka je još jednom ponovila da je ona rekla ono što piše u njihovom izveštaju, a to je da je 79 odsto od ukupnog broja preporuka ODIHR-a između dva izborna ciklusa implementirano. „Ja se nadam da se vraća misija OEBS-a i da dolazi i fizički ovde do kraja oktobra. Mi smo ih pozvali da dođu što pre, ali pored toga što ovde nisu fizički prisutni, molim vas da ne zaboravite da mi sa ODIHR-om radimo od prošlog izbornog ciklusa i nakon izbora 2022. godine. Mi sve vreme s njima radimo na implementaciji preporuka”, rekla je ona.

Podsetila je da postoje zemlje koje nisu više od pet-šest godina implementirale nijednu preporuku ODIHR-a, a da su to zemlje na koje se mi ugledamo. „Postoje preporuke protiv kojih je bila opozicija. Preporuka ODIHR-a je da građani mogu da podrže više različitih izbornih lista i ja mislim da je to u interesu opozicije, jer ako oni kažu da mi vršimo pritisak, onda je ova preporuka u cilju pluralizma”, rekla je ona i dodala da se opozicija s tim nije složila.

Kako kaže, objavljivanje glasačkog spiska i uvid u glasački spisak svakom građaninu, kao i da može da proveri da li je na biračkom spisku, jeste nešto što je implementirano. „Sada ćemo implementirati da svaki birački materijal bude dostupan i za osobe sa svakom vrstom invaliditeta. Verujem u vladavinu prava, u transparentan izborni ciklus. Neka ODIHR dođe i neka radi posao svaki dan. Želim da obezbedimo građanima da vide šta radimo. Nećete pobediti na izborima tako što ćete pisati evropskim zvaničnicima da uvedu Srbiji sankcije, ne verujem da će bilo ko za to da glasa”, istakla je premijerka. Što se tiče održavanja izbora 17. decembra, Brnabićeva je rekla da se nada da će ih biti. „Izbori će da budu kad budu, ja se nadam i jedva čekam”, naglasila je Brnabićeva.

Indicije da je opozicija molila američkog ambasadora da se odlože izbori

Novinarka televizije Nova S pitala je ambasadora SAD Kristofera Hila da li razgovara sa opozicijom o pomeranju izbora. Američki ambasador odgovorio je da  razgovara s mnogo ljudi, između ostalog i sa liderima opozicije, ali da se ne meša u unutrašnja pitanja Srbije, uključujući i ona koja se tiču izbora. „Imao sam razgovore s mnogim ljudima, uključujući i one iz opozicije, ali se ne mešam u unutrašnju politiku i izbornog kalendara. Ja glasam u Floridi, a ne u Srbiji”, rekao je Hil kratko na pitanje u vezi sa održavanjem izbora u Srbiji.

Predsednica vlade primetila je da takozvani nezavisni mediji sada očigledno imaju saznanja da opozicija moli Hila da pomeri izbore. „Meni je zanimljivo vaše pitanje ambasadoru Hilu, jer vi pretpostavljam imate indicije da je opozicija zamolila ambasadora da se pomere izbori. Očigledno imate neka saznanja. Opozicioni lideri su u svom poslednjem, od mnogobrojnih pisama stranim ambasadama i EU, otvoreno napisali da, zbog toga što nisu dobili odgovor na njihovo pismo od 30. juna, sada deluje da ćemo imati izbore do kraja godine. A oni su u junu molili da izbora ne bude, tada su rekli da će izaći na ulice ako bude izbora. Ovo nije moje tumačenje njihovih reči, već logičnom dedukcijom izvlačim zaključak. A vi ste ambasadoru Hilu sami postavili to pitanje – da li razgovara s predstavnicima opozicije o pomeranju izbora, nisam vas ja terala da ga postavite. Tako da, iz vašeg pitanja, ja zaključujem da oni mole sada i Kristofera Hila da se pomere izbori”, kazala je Brnabićeva.