Srbija preuzela predsedavanje Karpatskoj konvenciji
Некада је природа коришћена на одржив начин: Ирена Вујовић (Фото/ Министарство заштите животне средине)
Simboličnim preuzimanjem pastirskog štapa, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović preuzela je trogodišnje predsedavanje Karpatskoj konvenciji u ime Srbije, u sklopu Sedme konferencije Karpatske konvencije – COP7 koja se održava u Beogradu.
Vujovićeva je rekla da joj je drago što je Beograd domaćin ovog značajnog skupa i to u godini u kojoj se obeležava 20 godina postojanja Karpatske konvencije, kojoj je glavni cilj da se obezbedi održivo korišćenje prirodnih resursa. Skup je organizovan u partnerstvu sa Programom ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Sekretarijatom Karpatske konvencije.
„Štap koji sam preuzela zajedno sa predsedavanjem Karpatskoj konvenciji, podseća da je nekada priroda korišćena na održiv način i podseća nas na obavezu da ostanemo uporni i istrajni i da mislimo dugoročno o zaštiti prirodnih vrednosti. To je moguće ukoliko svako u svojoj zemlji, ali i svi zajedno u Karpatskom regionu, kroz rad spajamo tradicionalne vrednosti i primenu inovativnih rešenja zasnovanih na prirodi”, rekla je Vujovićeva.
Ministarka je rekla da su dosadašnji primeri dobre saradnje međunarodno priznati lokaliteti, koje je prepoznao i Unesko – rezervati biosfere „Golija–Studenica” i „Gornje Podunavlje”, Geopark „Đerdap” i Prekogranični rezervat biosfere „Mura–Drav–Dunav”. Dodala je da su za bolju zaštitu prirode Karpata, neophodni čvršći zeleni mostovi saradnje na novim projektima koji vode ka održivoj budućnosti.
Karpatska konvencija okuplja sedam zemalja Karpatskog regiona – Poljsku, Češku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Ukrajinu i Srbiju.