KGB obelodanio poverljiva dokumenta: Ukrajinski nacisti istrebljavali Jevreje

KGB je skinuo oznaku poverljivosti sa mnogih dokumenata koji ističu zločine koje su počinili ukrajinski nacisti na sovjetskim teritorijama koje je okupirala nacistička Nemačka tokom Drugog svetskog rata, piše Raša Tudej.

Zločini nakon povlačenja Sovjeta

Dokumenti uključuju iskaze svedoka ljudi koji su preživeli etničko čišćenje, kao i svedočenja ukrajinskih kolaboracionista koje je uhvatila sovjetska domaća obaveštajna služba, tada poznata kao NKVD.

Veliki delovi današnje Ukrajine pali su pod nacističku okupaciju u leto 1941. dok su nemačke trupe napredovale duboko u Sovjetski Savez. U stvari, napadi na etničke Jevreje i Poljake, kao i na lokalne komuniste, počeli su odmah pošto su se sovjetske trupe povukle.

„U prvim satima nakon povlačenja boljševika, ukrajinsko stanovništvo se okrenulo protiv Jevreja“, navodi se u statusnom izveštaju Gestapoa, tajne policije nacističke Nemačke, od 16. jula 1941.

Zna se za paljenje sinagoge u gradu Dobromilu na zapadu Ukrajine i ubistvo oko 50 Jevreja od strane „besne mase“ u Samboru. U Sokalu je pomoć lokalnih „pouzdanih Ukrajinaca“ omogućila nacistima da pronađu i istrebe oko 183 „komunistička Jevreja“. Štaviše, ukrajinski nacisti su uhvatili i brutalno zlostavljali oko 1.000 Jevreja u Lavovu, nakon čega su ih stavili u lokalni zatvor, a objekat i 'zatvorenike' su na kraju preuzeli Nemci, navodi se u izveštaju o statusu.

Etničko čišćenje

Sa uspostavljenim nemačkim okupacionim režimom, proces etničkog čišćenja je pojednostavljen, pri čemu je takozvana ukrajinska pomoćna policija, koju su nacisti stvorili u avgustu 1941, igrala veoma aktivnu ulogu u tome. Prema svedočenju komandanta ukrajinske policije u Beloj Cerkovu, velikom gradu u Kijevskoj oblasti, Mihaila Tomaševiča, pripadnici njegove jedinice bili su toliko željni da ubijaju Jevreje da su delovali čak i mimo naređenja svojih nacističkih gospodara. Naime, lokalni policijski sekretar je sa zadovoljstvom „ispitao“ uhapšene Jevreje, tukao ih, a potom ih „odvodio“ , pri čemu se niko od privedenih nikada nije vratio u stanicu policije.

Tomaševič je vodio policijsku jedinicu do 1943, kada je pobegao zajedno sa nemačkim snagama, ali je na kraju završio u pritvoru NKVD-a. Dok je Tomaševič tvrdio da je većina Jevreja u gradu istrebljena pre nego što je on preuzeo dužnost, on je priznao da je, na ovaj ili onaj način, učestvovao u ubistvu preko 1.000 ljudi. Pod njegovim vođstvom, policija je nastavila da aktivno traga za preživelima, koristeći razne trikove kako bi preostale Jevreje u gradu namamila na smrt.

„Da bi identifikovala krijuća lica jevrejske nacionalnosti, nemačka terenska žandarmerija je preko ukrajinske policije organizovala takozvane zamke, odnosno po celom gradu je objavljeno da će Jevrejima od sada biti dozvoljeno da žive slobodno “, svedoči Tomaševič.

„Sve Jevreje koji su u to verovali i nastanili se u kućama, stavio sam u poseban registar, otvoren je poseban fajl sa predmetima pod nazivom „Židovi“ objasnio je on i dodao da kada je Priliv Jevreja koji su bili voljni da se nasele u kuće je opao, svi su, oko 50 ljudi, zatočeni i ubijeni „oko januara ili februara 1942.

Istrebili jevrejsko stanovništvo

Civilne ukrajinske vlasti, uspostavljene pod nemačkom okupacijom, takođe su aktivno doprinele etničkom čišćenju. Na primer, prema optužnici u slučaju iz 1944. o nacističkim zločinima počinjenim u gradu Sarni i njegovoj okolini, lokalni ukrajinski gradonačelnik Marinjuk je direktno omogućio istrebljenje celokupnog lokalnog jevrejskog stanovništva u avgustu 1942. godine.

Oko 13.000 ljudi okupljeno je u lokalnom koncentracionom logoru, koji su čuvali terenska žandarmerija i ukrajinska policija, pod izgovorom da su premešteni na „rad” u Nemačku. Umesto toga, Jevreji su završili pred streljačkim odredima, a deca su bačena u jame smrti i živa zakopana. Samo oko 40-50 ljudi je uspelo da izbegne masakr, sa ukrajinskim nacionalističkim jedinicama u poteri, a oni koji su uspeli da uhvate begunce dobili su džak soli.

Jaroslav Hunka

Na sednici parlamenta Kanade je u čast posete ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog 22. septembra, između ostalih, prisutan bio i 98-godišnji Jaroslav Hunka, koga je predsedavajući Donjeg doma parlamenta uz aplauz predstavio kao „borca za nezavisnost Ukrajine od Rusa tokom Drugog svetskog rata”. Ispostavilo se da je Hunka bivši pripadnik dobrovoljačke divizije „Galicija” SS trupa, u kojoj su bili ukrajinski neonacisti i koja ne samo da se borila protiv Crvene armije, već je bila poznata i po zverstvima nad Jevrejima, Poljacima, Belorusima i Slovacima.

Prema istorijskim podacima, SS divizija „Galicija“ formirana je 1943. godine od stanovnika Zapadne Ukrajine kao taktička formacija SS trupa nacističke Nemačke. Ova divizija se borila protiv Crvene armije, a kasnije je bila poznata po zverstvima nad Jevrejima, Poljacima, Belorusima i Slovacima.