Tradicija i turizam

Rajačke pivnice u rekonstrukciji i izgradnji predstavljaju malo ogledno područje na kojem se odigravaju pojave koje ugrožavaju tradiciju i identitet vinogradara ako se ne kontrolišu izgradnja i rekonstrukcija, koje prema cilju projekta „EU za kulturno nasleđe i turizam” idu u svrhu negovanja tradicija i unapređivanja turizma. Često su ove dve pojave u sukobu ako se unapređivanjem turizma razruši ili izbriše sećanje na prošlost i tradicije (najbolji primer je Zlatibor).

Može se dogoditi da rekonstrukcijom i izgradnjom Rajačkih pivnica i promenom njihove namene od vinskih podruma u kojima je isključivo „živelo” vino, nastanu kuće u kojima će boraviti turisti. Tada će se one pretvoriti u kuće s dimnjacima. Umesto da kad dođete do Rajačkih pivnica osetite miris komine i vina u koktelu sa svežim vazduhom iz hrastovih šumaraka koji ih okružuju, osetićete miris iz kanalizacije koja na funkcioniše najbolje (nije još sagrađena, ali je u planu), na prostoru koji nema klozeta i đubrišta. Jer, stari ljudi, zbog pivničke higijene, podigoše svoje pivnice daleko od sela, na čistom mestu, gde nema ljudi i stoke koji prostor na kojem žive zagađuju raznim vrstama nečistoća, stvarajući razne vrste ekoloških nepodobnosti, ne samo za sebe, već i za vino.

Može se dogoditi da u neredu koji bi mogao da nastane rekonstrukcijom i izgradnjom, na mestu reda koji postoji u bajkovitom naselju koje su stari zidari izgradili u duhu vinogradarskih tradicija, jednog dana ne razlikujemo vino od vode, ni sirće od rakije. Postoji mogućnost da se ovim aktivnostima koje treba najviše da idu u korist unapređivanja turizma, deluje tako da budu uništene vinogradarska i vinarska kultura starih Rajčana i duh Rajačkih pivnica, da se izbriše iz sećanja tradicija vinogradarstva, proizvodnje grožđa i negovanja vina i razruši pamćenje o njoj, rušeći identitet i Rajačkih pivnica i Rajčana.

Ako se to dogodi, onda sve što se sada radi i što liči na napredak i izgleda odlično, može da izgubi smisao i da ne ostvari cilj Projekta „EU za kulturno nasleđe i turizam”.

Identitet neke zajednice stiče se iz najranijeg detinjstva: u porodici, u školi, kroz druženje... Ako pogledamo šta se sada radi na Rajačkim pivnicama, mnogo šta otkriva da se ne ide pravim putem. Priredbe koje se održavaju pod vidom tradicionalnih aktivnosti, kao obeležavanje Sv. Trifuna, praznika vinogradara, ili berba grožđa, sadrže u svojim programima više modernog nego tradicionalnog, a moderni građevinari skloni su da rade po uputstvima onih koji ih plaćaju, onako kako vlasnici pivnice žele da ona izgleda i da služi novoj svrsi koju oni žele da ima. Iako su im pred očima mnogi detalji iz ostvarenja u zidanju starih zidara, koji su najveći broj današnjih pivnica sazidali tokom 19. veka, kao i mogućnost da ih oponašaju. Umesto drveta i kamena povezanih lepkom od bele zemlje umešene s jajima, kamena boje meda koji zrači i privlači svojom toplinom, oni koriste cement pomešan s krečom, hladnim rečnim peskom i gvožđem, koji su grubi, crne boje, hladni i odbijajući. I već se pojavljuju promašaji u izgradnji od pomenutog materijala, koji decenijama neće moći da se izbrišu.

Izgradnja i rekonstrukcija Rajačkih pivnica nastaviće se kroz obnavljanje tendera za sredstva. Zato bi bilo dobro da se sada velika pažnja posveti izboru projektanata koji su skloni tradicionalnim rešenjima u arhitekturi, pa da oni prave projekte rekonstrukcije i izgradnje Rajačkih pivnica. A gradnju treba svakodnevno nadzirati, jer su greške u kamenu i betonu najtrajnije i neotklonjive.

Dr Petar Paunović,
Rajac