Kurtijevi tajni fondovi za finansiranje terora

Mina Ćurčić

Da je naoružavanje tzv. kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) prioritet premijera privremenih institucija u Prištini Albina Kurtija, pokazuje podatak prema kojem je u aktuelnom mandatu njegove vlade ulaganje u naoružanje i vojnu opremu KBS-a poraslo za 191 odsto. „Ministarstvo odbrane je prvi put 2021. godine dobilo budžet od 100 miliona evra. Za 2023. godinu budžet za vojsku je 141 milion evra, što je više nego duplo u odnosu na vreme kada smo preuzeli vlast”, napisao je Kurti. Celokupan ovogodišnji budžet tzv. Kosova, podsetimo, iznosi 3,2 milijarde evra.

Postavlja se pitanje iz kojih sve fondova Priština crpi sredstva za kupovinu naoružanja koje uglavnom nabavlja sa Zapada, ali i za finansiranje i logistiku brojnih nasilnih akcija na severu KiM. Naoružane grupe sa obeležjima tzv. kosovske policije, protivno svim sporazumima, svakodnevno su prisutne na severu južne srpske pokrajine. Postoji opravdana sumnja da mnogi od njih dolaze upravo iz redova KBS-a, ali da po potrebi oblače uniforme tzv. kosovske policije, specijalnih jedinica FIT i Rosu. U prilog tome mogla bi da ide i činjenica da je tzv. kosovsku policiju samo u periodu od januara do novembra prošle godine napustilo 140 policajaca, a obim akcija je u velikoj meri povećan. Pri tome, u aktuelni sastav ne ulazi, kako je izvestio Klan Kosova, ni više od 500 Srba koji su istupili iz policije.

Nekadašnji predsednik Privremenog izvršnog veća za Kosovo i Metohiju Zoran Anđelković ne isključuje mogućnost da pripadnici KBS-a vršljaju severom pokrajine. „Iste ljude ’prepakuju’ u uniforme Rosu, obične policije, tzv. kosovskih bezbednosnih snaga… Nije nikakav problem prefarbati vozilo, danas je vojno, sutra policijsko”, ističe Anđelković za „Politiku”. Stoga i ne treba da čudi ovo ulaganje upravo u KBS, jer je očigledno upravo ovu formaciju Kurti angažovao da proteraju Srbe sa severa Kosova i Metohije. Novac, po svemu sudeći, crpi se iz različitih izvora, a jedan od njih su fondovi.

Prošle godine, samo nedelju dana nakon što je počeo sukob u Ukrajini, Kurti je osnovao, po svemu sudeći, „ratni fond”, formalno nazvan fond za bezbednost. Posredstvom ministarstva finansija, rada i tranfera u Prištini, uplate su se vršile i iz inostranstva. Kurti je tada rekao da je fond formiran na osnovu potreba KBS-a, „trenutne situacije i nakon konsultacija s međunarodnim partnerima”. Prikupljena sredstva, kako je saopštila vlada tzv. Kosova, biće dodatni budžet za ministarstvo odbrane. „U tehničkom aspektu, odnosno prijemu, naplati i drugim postupcima, fondom upravlja ministarstvo finansija, rada i transfera. U međuvremenu, prikupljena sredstva se zatim dodeljuju ministarstvu odbrane za korišćenje kao dodatni budžet prema zahtevima ovog ministarstva”, saopštila je vlada tzv. Kosova u odgovoru Radiju slobodna Evropa na albanskom jeziku. Godinu dana pošto je osnovan fond za bezbednost albanska javnost na KiM zapitala je koliko se novca tu slilo i na šta je potrošen. „Albanijan post” je pitao resorno ministarstvo, a dobili su odgovor da je to „državna tajna”.

Finansiranje albanskih oružanih formacija na Kosmetu iz ratnih fondova nije novina. I tzv. Oslobodilačka vojska Kosova dobijala je novac, između ostalog, iz takvih izvora. U medijima na albanskom jeziku pominju se dva – „Tri odsto” i „Mesto rođenja zove”. Anđelković objašnjava da je tokom devedesetih godina, tokom rada privremene vlade Bujara Bukošija, albanska dijaspora u Švajcarskoj ili tzv. izgnanstvo na taj način doniralo novac. „Svaki Albanac je morao dati tri odsto od plate. Tada su finansirali obrazovanje koje je bilo samostalno, van sistema Srbije, na Kosovu i Metohiji, ali i druge stvari, kao što je kupovina vojne opreme. Tako su formirali FARK”, kaže Anđelković. Novac za naoružanje, vojnu opremu i aktivnosti oružanih jedinica Prištine na severu KiM dolazi, takođe, i iz crnih fondova.

Oficir KOS-a u penziji Ljuban Karan ističe za „Politiku” da kriminalni klanovi igraju važnu ulogu u tome. „Finansiraju se iz kriminala. Kriminalni klanovi bave se distribucijom droge, trgovinom ljudima, u ratu je bilo trgovine ljudskim organima, sve su to njihove vrste biznisa. Otprilike, ista je šema, kao što su zapadne države svojevremeno dozvolile Crnoj Gori da se finansira od šverca duvana iz Italije”, navodi Karan. I Anđelković potvrđuje da je vrlo značajan izvor i, kako kaže, šverc onoga što najviše donosi prihod. Kurtijevu paravojsku i policiju takođe potpomažu one države koje podržavaju tzv. Kosovo, ali i neke strane obaveštajne službe. „Kurti uvek može da dobije izvesnu količinu novca i od svojih sponzora koji podržavaju formiranje Kosova kao nezavisne države, s tim što su ti izvori novca ograničeni. Kad se sve to uzme u obzir, načini finansiranja, dovoljno je da ta paradržava funkcioniše vrlo loše, kako to danas izgleda”, navodi Karan.

Ističe i da se nigde ne vidi veliki novac od prihoda tzv. Kosova, ali i da neke osnovne stvari, ipak, formalno funkcionišu. „Posebno ovo što je u vezi s tim  ’državnim organima’ i ’državnim institucijama’, pa i ovo što je u vezi s nasiljem nad Srbima i sa pritiskom radi iseljavanja”, ističe penzionisani oficir KOS-a. Objašnjava da su i obaveštajne službe uključene u aktivnosti finansiranja Prištine, a da je Kurti na vezi sa bar tri moćne službe – CIA, BND i MI6. „Te službe imaju isto tako i svoje budžete i spremne su da finansiraju pojedine akcije gde su i one zainteresovane da se nešto uradi, u vezi s Kosovom i Metohijom, odnosno da se destabilizuje. I one u svojim planovima imaju ne samo obaveštajnu funkciju. Sve više se bave tim prljavim akcijama na terenu, nego samim obaveštavanjem”, objašnjava Karan. Kurtija, dodaje on, finansijski podržavaju obaveštajne službe, iz njihovog budžeta, kada je reč o preduzimanju nasilnih akcija nad Srbima, jer imaju isti interes, a to je da se srpski narod iseli s Kosova i Metohije.

I Anđelković ukazuje na to da pomažu saveznici tzv. Kosova, odnosno države koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost, a prema njegovim rečima, na prvom mestu je Nemačka. Dodaje da je sve ono što je Priština kupila u pogledu oružja i vojne opreme morala legalno i da plati. Međutim, očigledna je i sličnost između fondova iz kojih se finansirala tzv. OVK i Fonda za bezbednost, koji je formiran radi potreba tzv. KBS. Zato nije naodmet podsetiti i na to da su mnogi Albanci svojevremeno bili primorani da se priključe OVK, ali i da pomažu ovu oružanu formaciju i na druge načine. Oni koji su to odbili bili su označeni kao nelojalni Albanci i saradnici srpske države, zbog čega su stradali.

Da su Albanci ulagali u delovanje tzv. OVK, potvrdio je penzionisani general albanske vojske, učesnik rata na KiM, komandant divizije Kukes, Kudusi Ljama, u autorskom tekstu koji je objavljen na portalu „Epoka e re”. U njegovoj interpretaciji događaja, očekivano, nije bilo govora o ucenama i pretnjama, već o molbi koju je tzv. OVK uputila albanskom narodu. „Ova vojska se nije setila, niti je imala vremena da razmišlja kako da se obogati, ali je zamolila albanski narod da svaki građanin uloži koliko može da ih naoruža, obuče i nahrani”, napisao je Ljama. Zoran Anđelković potvrđuje da su Albanci, bez obzira na imovinsko stanje, morali da izdvajaju sredstva za tzv. OVK i smatra da slična tradicija postoji i danas.

„Svi su bili ucenjeni da kupe pušku u vrednosti od 50 do 100 maraka. Bogati su morali da daju više novca. Sasvim je sigurno da i danas imaju slične mehanizme, jer ucene uvek postoje”, navodi naš sagovornik i dodaje da je bilo slučajeva gde su albanske porodice, osim novca, bile primorane da nekoga iz kuće pošalju u tzv. OVK. Da je i danas vrlo moguće da postoje ucene, ukazuje i Ljuban Karan, navodeći da je to u vezi s budućim biznisom na tzv. Kosovu. „Moćnim ljudima obećavaju da će te pare na neki način vratiti, umnožiti, kao što se već to dešavalo. Oni koji su učestvovali posle taj novac izvuku kroz biznis koji je na neki način povlašćen za one koji su ulagali u stvaranje takvih država. To se tako radilo i u Hrvatskoj, a oni gotovo sve recepte uzimaju od Hrvata, uključujući i ove metode pritisaka, poput raznih spiskova, planiranja neke kosovske ’Oluje’... Sve je to po receptima iz Hrvatske. I to prikupljanje novca ide po njihovom (hrvatskom) receptu”, ukazuje Karan.

Kako su ratne vođe postale milioneri

O sredstvima iz fonda „Tri odsto”, koji je postojao devedesetih godina prošlog veka, snimljen je i dokumentarni film. „Iznad svega: nikada nije otkriveno kako su potrošene pare sakupljene tokom rata. Međutim, poznato je danas da su neke od ratnih vođa ubrzo postale bogate. Oni su danas milioneri”, navodi „InDoks”, koji je autor ovog filma. Pominje se i da je postojao fond „Mesto rođenja zove”, ali i ubistvo generala FARK Ahmeta Krasnićija u Tirani 1998. godine. Ono je, prema navodima albanskih medija, povezano s novcem iz fondova koji je prebačen u ruke tzv. OVK. Nikada nije otkriveno šta je bilo s pomenutim parama. Krasnići je navodno, neposredno pre nego što je ubijen predao jednom od ključnih ljudi tzv. OVK više od tri miliona maraka. Pojedini ratni komandanti, kako se navodi, odbili su da govore u dokumentarnom filmu.

Priština za osam meseci dala 5,5 miliona evra za optužene u Hagu

Porodica bivšeg predsednika tzv. Kosova i vođe tzv. OVK Hašima Tačija, kome se sudi u Specijalnom sudu u Hagu, osnovala je fondaciju za prikupljanje novca za njegovu odbranu. Ubrzo je „nikla” i fondacija „Podrška za odbranu Kadrija Veselija”. A kako piše „Gazeta ljajm”, vlasti u Prištini izdvojile su u periodu od 1. januara do 31. avgusta 2023. godine 5.485.800 evra za odbranu optuženih, tj. Hašima Tačija, Kadrija Veselija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Selimija. Svojevremeno je u albanskoj javnosti na Kosovu i Metohiji odjeknula vest da se u kasu Udruženja veterana tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, samo od članarina, godišnje ulije oko pola miliona evra. Ne postoje izveštaji o tome kako se ovaj novac troši, a udruženje ratnih invalida izrazilo je sumnju po tom pitanju.