Ljubav vredna života

EKSKLUZIVNO
Operska diva Dragana Jugović del Monako, srpska umetnica koju publika širom sveta dočekuje gromoglasnim aplauzima a za koju muzički kritičari uvek imaju samo reči hvale, ovih dana u užurbanim je pripremama za premijeru Masneove opere „Verter”, koja je zakazana za 9. oktobar. Svojim glasovnim sposobnostima, glumačkim umećem, ali i ličnom harizmom, nastojaće sofisticiranoj i muzički istančanoj beogradskoj publici što vernije da dočara lik glavne junakinje Šarlote. Potresnu priču o neostvarenoj ljubavi rediteljski potpisuje srpski ministar kulture Nebojša Bradić, a biće to i zvanično prva operska premijera u sezoni. Ova opera, koja se smatra jednom od najautentičnijih dramskih priča o muško-ženskim odnosima, poslednji put je izvedena u Beogradu pre skoro 40 godina tako da će, prema ocenama poznavalaca, biti pravo osveženje aktuelnog operskog repertoara.

– Okosnicu priče predstavlja neostvarena ljubav mladog Vertera, koga tumači Dejan Maksimović, prema Šarloti, koja iz građanskih obzira biva obećana drugom čoveku. I Šarlota i Verter, koji su nosioci muzičke drame, doživljavaju različita emotivna stanja: ljubav na prvi pogled, razočaranost jer se Šarlota udaje za drugog da bi ispunila zavet koji je dala majci na samrti, do potpunog očaja jer Verter odlučuje da sebi oduzme život. U njegovom samrtnom ropcu Šarlota mu otkriva koliko ga voli i uzvraća mu prvi i jedini poljubac. Ova priča čini se posebno zanimljivom iz današnjeg aspekta, iz koga bi verovatno izgledala prevaziđena – priča Dragana Jugović del Monako i dodaje da nas takva priča ipak podseća na romantiku, na vreme kada su jedan poljubac, jedna izgovorena reč ili zagrljaj umeli da stvore tako dubok i strastven ljubavni odnos čije su posledice mogle biti čak i smrtonosne. U vreme kada više nema tabua i kada je sve dozvoljeno i telesno, ova priča vraća nas u neka lepa, davna vremena. Režiser Nebojša Bradić je izdvojio puno vremena za sve nas, probe su bile veoma intenzivne i počele su 25. avgusta, kada je većina umetnika bila još na godišnjem odmoru. Svi smo se veoma posvetili ovom delu – naglašava Dragana Jugović del Monako.

Posle niza uspešno ostvarenih uloga,šta Vas pokreće da ovu predstavu umetnički iznesete na najbolji mogući način?

Nemam neostvarenih profesionalnih želja. Sada je motiv da se ova opera izvede na drugačiji način. Kada se stvara umetničko delo nikada se ne zna kakav će biti njegov krajnji rezultat, da li će i kakav će imati prijem kod publike. Delo je intimnog sadržaja i nije reč o spektaklu, kao što je to bila „Aida”. Zbog toga će njegov uspeh u velikoj meri zavisiti od snage naših likova, koliko budemo uspeli da publiku uvučemo u našu priču.

Kada ste spomenuli „Aidu”, Vi ste i tu glumili lik glavne junakinje Amneris i isto je reč o tragičnoj ljubavi i traganju dveju duša kroz vekove. Može li se govoriti o nekoj vrsti sličnosti između ove dve priče?

Konkretno ne, ali ono što je karakteristično za svaku melodramu, a većina opera to jeste, uvek je reč o neostvarenim ljubavima. Zbog toga se i stiče utisak da je mnogo više nesrećnih nego srećnih ljubavi. „Aidu” je do sada videlo 12.000 ljudi i ponovo će biti na repertoaru „Sava” centra od novembra.

Premijera „Vertera” poklapase sa još jednim Vama značajnim datumom. Tog dana zajedno sa publikom na sceni ćete proslaviti rođendan.

Tako se prosto desilo, ja nisam na to mogla da utičem, ali je svakako zanimljiv način da se rođendan provede na sceni. Verujem da ćemo svi imati razlog da slavimo. Želim da ova premijera bude veliki uspeh Narodnog pozorišta u kome sam već 10 godina i ukoliko ja tom uspehu mogu da doprinesem, presrećna sam.

Da li smatrate da je za ženu najkreativnije stanje kada je zaljubljena?

Ne slažem se sa takvim ocenama. Ja se profesionalno bavim ovim poslom i u stanju sam da razdvojim poslovno od privatnog. Mada ukoliko imate u sali neke oči koje su tu samo zbog Vas, utoliko bolje, ali nije neophodno. Pozorište je strast i magija koja nam omogućava da živimo paralelne živote. Svi mi koji imamo tu priliku povlašćeni smo i u određenim trenucima se osećamo kao božanska bića. I posle 20 godina rada, pozorište je za mene neka vrsta hrama koji me ispunjava i čini boljom, jačom, daje mi nešto što mnogima nije dostupno i zbog toga se osećam izabranom, a to umem i da cenim.

Odskora ste prihvatili i još jednu značajnu ulogu, ovoga puta kao profesor na Megatrend univerzitetu na kome ćete svoje bogato profesionalno iskustvo prenositi studentima. Kakvu vrstu predavanja mogu da očekuju od Vas?

Raduje me da ću ono što sam i sama imala priliku da naučim sada moći da prenesem svojim studentima. Mislim da Srbija ima divne mlade ljude i želela bih da oni koji su otišli nađu snage i razloga da se vrate. Mislim da mi koji smo uspeli u svom poslu imamo odgovornost da prenesemo svoje znanje i iskustvo. Ja ću pokušati, kao profesor na Fakultetu za kulturu i medije, da im unesem nova razmišljanja o estetici muzike, da im približim ne samo opersku umetnost već i druge vrste kvalitetne muzike i da tako utičem na njihov muzički i kulturološki ukus. To, priznaćete, u okolnostima u kojima su stasavali nije nimalo lako. Mnogo šta je propušteno, ali ne smemo dizati ruke i predavati se. Uvek vredi pokušati. Naravno, preuzimanje ovih zaduženja ne znači da napuštam pozorište već da nastojim da spojim obe meni drage uloge.

Kada biste počinjali karijeru, da li biste nešto promenili?

Imam utisak da ja u svom životu nisam nešto posebno birala već da sam bila dovoljno otvorena i osetljiva da prepoznam znakove pored mog puta i mislim da sam ih dobro pratila. Možda nije popularno da se kaže, ali ja sam jedna izuzetno zadovoljna žena i volela bih da tako potraje.