Skladno zgodno

SOCIOPSIHOLOGIJA

„Lepota je večnost koja posmatra svoj odraz u ogledalu”
(pisac Halil Džibran u „Proroku”).

Postoji li ikakva veza između zgodnog i skladnog? Sami ćete namah pomisliti da odgovor svako zna, i bićete u pravu. Ali u kakvom su nedokučivom dosluhu privlačnost i putenost: zašto vam se pogled najpre zaustavi na nečijem stasu?

„Vitruvijski čovek”, skica nenadmašnog Leonarda da Vinčija, jedan je iz mnoštva uzora da su se umetnici, filosofi i naučnici odvajkada divili putenoj lepoti. „Nema ništa u lepoti što već nije bilo u prirodi – ako to nije sama priroda”, zapisao je umni Gotfrid Vilhelm Lajbnic.

U odgonetanje večne (da li i večite?) zagonetke umešali su se savremeni naučnici. Vilijam Braun sa Brunel univerziteta nedavno je objavio članak u uglednom časopisu „Prosidings od Nešenel akademi of sajensiz” (SAD), u kojem je protumačio kako i koliko odlike, kao što su visina, veličina prsa, dužina nogu, širina ramena i obline tela, utiču na naše poimanje da li neka(o) lepo izgleda.

Poželjni za potomstvo

(/slika2)Istovremeno je istraženo u kolikom su neskladu (asimetrija) leva i desna polovina tela, što je – kako se naširoko verovalo – predstavljalo jednu od posrednih mera kakvoće u razvoju mnogih vrsta, uključujući čoveka. Kao pomagalo korišćen je trodimenzionalni optički skener da tačno dočara razmere ljudskog tela istakavši stotine crta za samo šest sekundi i odstranivši moguće greške u sameravanju i pogreške rukovaoca.

Na osnovu toga su istraživači odredili svojstvo, nazvano „telesna muškost”, matematički spoj osobina poput veći rast, šira ramena, manja prsa i kraće noge. Iz toga su proistekla dva ključna nalaza:

• Kada gledaju trodimenzionalne snimke, muškarci najviše cene manje mišićave žene, i obratno.

• Veća mišićavost je povezana s manje odstupanja od savršenog telesnog sklada (simetrija) kod muškaraca, i s više nesklada (asimetrija) kod žena, što ukazuje da dobro razvijene i zdrave osobe moraju da imaju telo koje preuveličava uobičajene odlike svojstvene svakom polu.

Tumačeći nalaze proučavanja, Vilijam Braun je naglasio da se uveliko nagađalo da je privlačenje ljudi jednih drugima ishod kakvoće genotipa i fenotipa. Drugim rečima, u izboru za sparivanje rukovodili su se izgledima za bolje potomstvo.

U prethodnim izučavanjima istih istraživača telesna skladnost nije nužno presuđivala u procenjivanju nečije poželjnosti, uprkos fizičičkim nagoveštajima koji pretpostavljaju otkrivanje pojedinačnog stepena skladnosti (simetrija). Najnovije istraživanje, međutim, obelodanilo je vezu između telesnog izgleda i dopadljivosti: razmere, oblik i stas su znaci da upadljivo prikazujete svoju razvijenost (ili zdravlje), a time koliko ste poželjni za razmnožavanje.

Lice se prvo vidi

Kod mnogih vrsta manje odstupanje od savršenog izgleda i sklada i u sprezi je sa zdravim odgajanjem i reproduktivnim uspehom.

(/slika3)Evolucija se, po svemu sudeći, potrudila da istakne očigledne naznake – kao što su široka ramena, izvijen struk ili lagani korak (i ples) – da označi da je neko poželjan za razmnožavanje, čak i kada je telesni nesklad nedostupan golom oku.

Pre nekoliko meseci na Univerzitetu Stirling objavljeno je da je lice važan izvor podataka za društveno ponašanje ljudi, jer se tako najpre uoči da li je neko lep. Proučavanje je osvetlilo skladnost (simetrija) i muževnost (ženstvenost) kao bitne promenljive veličine koje opredenjuju lepotu lica. Prvo stanovište smatra da i jedna i druga crta skreću pažnju na nasledna svojstva ili ostale osobine, kao što je plodnost. Drugo ističe da se sklonost ka takvim crtama uvećava samo gledanjem i da nije i u kakvom spoju s biološkim pokazateljima.

U izveštaju Entonija Litla, koji je prevodio dotičnu istraživačku družinu, nalazi su potkrepili prvo viđenje i kod Evropljana i kod afričkih lovaca.sakupljača. Navodi se da pojedinačna otpornost na bolest, na primer, pospešuje i jednu i drugu odliku (skladnost i muževnost ili ženstvenost).

Sličan dokaz ponudila je, otprilike u isto vreme, Marijan Piters sa Univerziteta Zapadna Australija oglasivši da žene više zanima lepa glava nego muški mišići i telo. U ogledu je učestvovalo 12 žena i isto toliko muškaraca procenjujući nečiju privlačnost od 1 do 7 na osnovu fotografija. Jedni su videli celu osobu, drugi samo lice po vlastitom izboru, a treći jedino telo.

U 52 odsto slučajeva one su se opredelile prema izgledu glave, a u 24 na temelju stasa; malo se razlikuje i kada su oni birali: 47 na osnovu lica, a 32 izdvajajući telo.

Da li je to dovoljno da razumemo zašto se, recimo, glumac Bred Pit dopada tolikim ženama? (Anđelinu Džoli, svakako, izostavite).