Nedostaje mi ozbiljan sponzor

Od prošlogodišnjeg osvajanja ekipnog šampinata Srbije na čelu beogradskog Zmaja i odlaska na studije u SAD, o Luki Budisavljeviću se ovde malo čulo. Linija stalnog uspona na rejting-listi prvi put se okrenula naniže i ukazivala da mu nove obaveze usporavaju šahovski razvoj. Zato ni njegovo učešće na Omladinskom prvenstvu sveta, gde je startovao kao 15. po rejtingu, nije na početku izazivalo veliku pažnju.

Negde sredinom tih dugih 11 kola u dalekom Meksiko Sitiju, postalo je jasno da se Luka čvrsto drži u vrhu tabele i da ima dobre izglede da Srbiji donese najbolji plasman u apsolutnoj konkurenciji juniora do 20 godina još od titule Igora Miladinovića pre ravno 30 godina.

U finišu su se šahovski navijači preselili za računare u kasnim satima, prateći njegove partije od ponoći nadalje. I nisu se pokajali. Luka je energično grabio ka vrhu i pred poslednje kolo stigao do deobe 1-2. mesta i direktnog duela za titulu sa dotle vodećim Francuzom Mauricijem. Iako je imao crne figure pokušavao je da iščupa tu pobedu sve „do golih kraljeva” i neizbežnog remija. Tako je na kraju podelio 1-4. mesto, sa 8,5 poena iz 11 kola i bronzanom medaljom po dopunskim merilima.

Najbolje dodatne kriterijume imao je francuski velemajstor Mark-Andrija Maurici, koji je vodio tokom čitavog turnira u Meksiku, dok je Rus Arsenij Nesterov pretekao našeg najmlađeg velemajstora tek minimalnom razlikom u trećem dopunskom merilu, a jermenski velemajstor Manikon Garibjan završio na četvrtom mestu, bez odličja. Daleko od vrha ostali su glavni favoriti po rejtingu Hans Niman (SAD, 2.667) i Frederik Svane (Nemačka, 2.626).

Naš devetnaestogodišnji velemajstor delovao je izuzetno smireno i za vreme turnira i posle njega, u trenucima slavlja. Pokazalo se da je on bio najmanje iznenađen dobrim rezultatom:

Uživao sam tokom celog turnira, sve je teklo po planu. Ni u jednoj partiji nisam imao problema i uglavnom sam nadigravao protivnike. Pobeda u pretposlednjem kolu crnima protiv kolumbijskog velemajstora je bila ključna, omogućila mi je da se u poslednjem kolu, na prvoj tabli, borim za zlato. Tada je protivnik, koji je takođe ceo turnir igrao jako, bio zadovoljan remijem belima, tako da sam morao da prihvatim podelu poena i prvog mesta. Jasno je bilo da ću po dodatnim kriterijumima biti drugi ili treći i da ću Srbiji doneti prvu medalju sa svetskog omladinskog prvenstva u ovom veku.

Da li ovo smatraš najboljim rezultatom u karijeri i kako objašnjavaš skok forme?

Da, ovo mi je najveći turnirski uspeh, ali i dalje smatram da je to što sam najmlađi velemajstor u istoriji srpskog šaha značajnije, jer je u pitanju rekord koji motiviše nove generacije da ga obore i dignu nivo srpskog šaha. Nije u pitanju skok forme, jer je više nego jasno da sam od dolaska u Ameriku značajno podigao nivo. Rejting to nije ispratio zato što su igrači u Americi, sa kojima sam se prethodnih godinu dana najviše susretao, mnogo jači od igrača istog rejtinga u Evropi, što se primećuje kada se međusobno susreću. Zato jedva čekam svaku priliku da igram sa evropskim igračima, kao na ovom turniru.

Šta te je motivisalo za odlazak na studije u SAD i kako uspevaš da se prilagodiš obavezama na dva fronta?

Za postizanje još boljih rezultata nedostaje mi ozbiljan sponzor u Srbiji. Kada sam shvatio da i pored istorijskog uspeha za Srbiju, osvajanja titule velemajstora sa 16 godina, ne mogu da rešim ovo ključno pitanje, odlučio sam se da šahovski i akademski razvoj nastavim na Univerzitetu Misuri, u Kolumbiji. Uživam u studentskom životu i bez problema ga usklađujem sa šahovskim. Svakodnevno sam okružen i radim sa elitnim igračima, što u Srbiji nije bilo moguće, a imam i podršku trenera Univerziteta, velemajstora Kirile. Pored rada tokom godine, intenzivno sam se spremao za ovaj turnir, što je dalo rezultat. Sve vreme sam bio opušten i uveren u krajnji uspeh.

Šta su ti naredni ciljevi u šahu, a šta konačni?

Odlično je što ću imati priliku da na omladinskom prvenstvu sveta nastupim i naredne godine – nadam se da ću se vratiti sa zlatom. Žao mi je što se termin Prve lige Srbije preklopio sa Omladinskim prvenstvom sveta, pa nisam mogao da branim titulu sa ekipom Zmaja. Iskreno se nadam da se to neće ponoviti sledeće godine. Zatim, želim da zaigram za seniorsku reprezentaciju. Šteta je za srpski šah što me selektor ni ove godine nije uvrstio u sastav iako sam mu, kao i uvek, na raspolaganju. Poziv sam očekivao i prethodne dve godine, jer smatram da je smena generacija neminovna. Dosadašnja nije donela uspehe na međunarodnom nivou tokom više decenija i time je smanjila interesovanje za šah u našoj zemlji. Najveći cilj mi je da dobrom igrom za reprezentaciju doprinesem njenom velikom uspehu.