Odžačarima pune ruke posla

Novi Sad – Još ima mnogo peći sa ložištima u Novom Sadu, pa su i dimničarima pune ruke posla. Goran Seleši ima deset godina iskustva i on već zna šta dimničare čeka nakon Miholjskog leta. Tokom oktobra, sunčevi zraci ogrejali su i ljude i kuće, pa se mnogima čini da je zima još daleko.

Poneko je dosad možda ložio samo ujutro, ali ne i preko dana. Grejna sezona tek stiže, tako da dimničarska služba u gradu nije dosad imala ni mnogo poziva za čišćenje odžaka. „Ali čim bude hladnije vreme, krene navala”, kaže za „Politiku” Seleši, dimničar JKP „Stan”.

Uzgred, topli dani su pomalo i podsetnik da se energija sunca ne pozajmljuje od prirode koliko bi možda moglo, a razlog tome nije samo broj sunčanih dana, već za običnog čoveka skupa tehnologija. Nemaju ni svi mogućnost da se priključe na relativno čiste tehnologije grejanja, na neki od gradskih toplana ili direktno na gas.

Škole za dimničare – kako kažu u komunalnom preduzeću – ne postoje više nigde u zemlji, ali potrebe za dimničarima i te kako ima. U službi „Stana” ima ih 23. Sem što čiste kućne dimnjake, oni rade i na stambenim zgradama – održavaju ventilacione otvore i dimnjake.

„Ima zgrada gde ljudi sagrade kaljavu peć, pa lože. Nema puno, ali ima. Uglavnom idemo zbog ventilacije, jer tu bude svega, i ptica koje upadnu, pa se to oseća”, priča novosadski dimničar.

U Novom Sadu, inače, građani i u zgradama plaćaju održavanje dimnjaka, kroz dimničarinu koja se obračunava preko objedinjenog računa komunalnih usluga, dinar po kvadratnom metru stambene površine. Prošle godine, „Stan” je od toga ubrao 106,9 miliona dinara, što je drugi najveći prihod tog preduzeća, posle zarade od javne rasvete (111,6 miliona). Plan za ovu godinu je povećanje prihoda od dimničarine na 120,7 miliona dinara.

„Posao dimničara je težak na svoj način, kao što je i svaki drugi posao težak po sebi. Ovde je najveći problem čađ i to što ga udišemo. Nekad ne možeš da se sačuvaš od toga. A leti kad je izuzetno toplo i izlazimo na tavan – to je da se onesvestiš”, priča dimničar Seleš.

Zbog prirode posla, često ulaze u kuće sugrađana, a to nije uvek lako.

„Ljudi nas uglavnom dočekuju raširenih ruku, a ima i nakratko nasađenih, pa im svašta smeta, ali mi se trudimo da svaki dimnjak očistimo tehnički korektno. Zimi radimo po pozivu i ljudi nam se javljaju. Naša služba radi ceo Novi Sad, a to znači i Kać, Budisavu, Kovilj, Begeč, Ledince, Veternik, Futog, Petrovaradin...”, priča.

Svaki dimničar ima svoj rejon rada. Pred grejnu sezonu, dnevno obiđu pet-sedam adresa i očiste desetak dimnjaka. Seleši navodi i da ljudi imaju pravo na čišćenje dimnjaka dvaput godišnje, a da će dimničari doći, ako treba, i treći put. Međutim, ne izlaze na krov kuće.

„Dimnjak, po pravilu, mora da ima donja i gornja vratanca, tako da mi možemo da ga očetkamo i dole i gore. Time ne bi bilo potrebe za izlaskom na krov, da rizikujemo svoje i zdravlje i život, ili da napravimo štetu ako, recimo, slomimo crep”, navodi dimničar.

Ovo zanimanje ima beneficirani radni staž – dodatna tri meseca na godinu dana, a zaposleni u preduzeću dobijaju prepoznatljive crne uniforme, radno-zaštitna odela, merdevine, automobil za odlazak na teren i, kako kažu u ovoj javnokomunalnoj službi, odgovarajuće četke. „Plate su redovne i solidne, oko 80–90.000 dinara”, dodaje odžačar.

Građanima poručuje da redovno održavaju dimnjak, obavezno jedanput godišnje i da to ne preskaču, bez obzira na to da li se problem pojavljuje ili ga ne vide. „To vam je kao kupanje. Ne treba ga preskakati. Čovek onda nema nekih problema”, kaže dimničar.