Nečujna muzika univerzuma

Poznati romansijer Vladimir Pištalo upravo je objavio najnoviji roman, pod naslovom „Tesla, portret među maskama” (izdavač „Agora”, Zrenjanin). Reč je o delu (nije biografija, naglašava naš sagovornik) čiji je glavni junak Nikola Tesla. Autor je u ovom romanu, između ostalog, postigao i ono o čemu mnogi savremeni pisci sanjaju: neverovatnu atmosferu koju jedan genijalni um, kakav je bio Teslin, širi oko sebe. Neuhvatljivu, bolno stešnjenu u „ovozemaljske” životne okvire, nabujalu i nezaustavljivu...

Kada ste odlučili da pišete roman o Nikoli Tesli?

Kada sam počeo da radim magistrat i posle doktorata iz američke istorije morao sam da pišem onim odvratnim, mrtvim jezikom akademskog znanja. U jednom trenutku mi je sve to postalo previše veliki teret, po principu: mnogo jave a premalo sna. Morao sam da počnem da pišem nešto za sebe. Tako sam negde 1994, 1995. započeo prve glave ovoga romana. Onda sam projekat na neko vreme ostavio, radio knjige priča, roman „Milenijum u Beogradu” i doktorat. U međuvremenu su mi stalno padale ideje koje sam zapisivao u beležnicama, uz zaokruženo T, što je značilo „za Teslu”; pročitao sam i „sve što se pročitati moglo” o njegovom životu – knjige, članke, sećanja. U izvesnom smislu to je bio najteži posao, potpuno analogan naučnom radu. „Pravo” pisanje je počelo 2002, kad sam počeo da predajem na Beker koledžu u Vusteru.

Koji su ključni, nesrećni trenuci u Teslinom životu, u karijeri i privatno, koji su odredili njegovu sudbinu?

Prvi je ta misteriozna smrt brata o kojoj postoje dve verzije: jedna – udario ga je konj, druga – pao je niz stepenice i onda je optužio Nikolu da ga je gurnuo. Jedan američki romansijer se opredelio za obe verzije. Brata je prvo udario konj, pa je zatim, onako rovit pao niz stepenice. Čitaoci će videti za koju sam se verziju ja opredelio u ovom delu. Jedna stvar je izvesna: smrt tog bogolikog brata određuje u izvesnom smislu čitav život Nikole Tesle.

Drugo, u legendi Tesla je pocepao ček na milion dolara. U stvarnom životu, tog čeka verovatno nije bilo. Tesla, na kraju, nije dobio ni centa kad je njegov sistem primenjen pri gradnji njujorškog metroa. Treće, posle požara koji je uništio Teslinu laboratoriju 1895, finansijer Edvard Din Adams je predložio da osnuje kompaniju posvećenu isključivo njegovim istraživanjima. Da je pristao (a nije) Tesla bi imao sredstva da finansira svoj velelepni životni projekt, Vardenklif. Četvrto, Džon Pierpont Morgan je Tesli dao sto pedeset hiljada dolara da izgradi malu kulu koja će bežično slati berzanske izveštaje i saopštenja o rezultatima trka. Direktno prekršivši ugovor sa moćnikom koji ne oprašta – nastavio je da se bavi prenosom energije kroz zemlju koji možda jeste a možda nije bio moguć. Od tada je Morgan, čija je firma u vreme Prvog svetskog rata kontrolisala neverovatnih 13 odsto svetskog kapitala, aktivno opstruirao Teslu u pokušajima da nađe novog investitora. Da je Tesla samo preneo poruke – što je mogao – bio bi nedvosmisleno priznat kao pronalazač radija. I dobio bi dodatna sredstva koja su mu bila nužna. Posle propasti projekta Vardenklifa, Tesla je dobio nervni slom.

Koji su, pak, oni najsrećniji?

Najveće, skoro nadljudsko zadovoljstvo Teslinog života jeste stvaranje onoga što dotad nije postojalo i davanja imena bezimenom. Po sopstvenom priznanju, provodio je čitave godine u neprestanom ushićenju vezanom za rad. Živeo je na vrhu sveta. U stvari, živeo je iznad vrha – u sreći otkrića. Hodao je po vodi, igrao je svoj mentalni valcer. Rad mu je bio interesantniji od ljudi, od ljubavi, od sna. Nećemo preterati ako godine sreće izazvane radom zamislimo kao predugi, sublimisani, tantrički orgazam.

Tesla je i govorio da je nauka njegova jedina verenica, a celi Njujork je ipak hteo da ga oženi…

Po Teslinom sopstvenom svedočenju on je „savladao seksualni instinkt” 1880-ih, negde u periodu posle kopanja rovova. Bio je bliski prijatelj sa „Svetim Pavlom hinduizma” Svamijem Vivekanandom koji je, takođe, propovedao uzdržavanje od svake forme seksualne energije. Tesla je, što bi rekli Indusi, usmerio svoj seksualni nagon od bedrene čakre ka čeonoj i upregao tu energiju u svoj ushićujući rad. Verujem da je Tesli ushićenje stvaranja novog bilo zanimljivije od „puke ljubavi”. To je bila beskrajno jaka droga. Za njega bi prelazak sa rada na ljubav, da tako kažemo, bio silazak sa meskalina na marihuanu.

Sara Bernar se najčešće spominje kao žena kojoj niko nije odoleo, ali Tesla jeste…

Sara Bernar je bila ličnost oko koje su se plele legende. To sa Teslom verovatno je samo još jedna od njih. Nemojte zaboraviti da je božanstvena Sara bila 20 godina starija od Tesle. Uostalom, da je otišao sa njom u sobu, šta da radi s njom? Po sopstvenom priznanju, povratio bi kada bi dodirnuo žensku kosu.

Da li je Teslina misao da je „trik da budemo u skladu sa vibracijama sveta, a ne da osciliramo protiv njih” bila njegova vodilja kroz život i nauku? 

Čovek kao Tesla imao je više nego jednu vodeću misao. Biskup Berkli je smatrao da je jedini subjektivitet u svemiru Bog, da ljudi nemaju subjektivitet nego ga pozajmljuju od Boga. Tesla je radije koristio Aristotelov termin entelehija. Iz tog centralnog izvora ljudi ne dobijaju samo energiju. Odatle oscilativni ritmovi donose ideje u umove ljudi. Odatle dolazi naša misao koja zasija i zazvoni u našoj glavi kao tramvaj u stanici. Te oscilacije možemo zamisliti kao nečujnu muziku univerzuma na koju čovečanstvo nesvesno igra. Kao i Frojd ili Mark Tven, Tesla je verovao je da je ljudska mentalna sloboda manja nego što se obično pretpostavlja, da je individualnost ograničena, ali da su ljudi duboko povezani sa spoljnim svetom i da su deo univerzuma koji je u celini živ. Posebno je insistirao na ovoj teoriji o ljudima kao automatima u vreme Prvog svetskog rata. Zašto? Pa možda zato da bi skinuo krivicu sa ljudi za ratne strahote. O tome je pisao u vreme kad su merzeri rušili katedrale, kad su Austrijanci vešali srpske seljanke u Mačvi, kad su Nemci terali belgijske civile na prisilan rad, kad je Engleska flota blokirala sve gladniju Nemačku, kad su Turci klali Jermene, a čitaoci Ničea i Bergsona drhtali...

Ko je za Vas bio Nikola Tesla: svetlost, zvuk, svemir, treptaj beskraja, neko (nešto) koga nikada nećemo dosegnuti?

Sveti Grigorije Palama je rekao da onaj ko učestvuje u božjoj energiji donekle i sam postaje svetlost. To se u velikoj meri odnosi na Teslu. U manjoj meri, to se odnosi na vas, na mene, na osobu koja je ljubazno zastala da pogleda ovaj intervju,na čitaoca koji će otvoriti moju knjigu.