Spomen-soba i spomenik Dragoljubu Mihailoviću

Spomen-soba i spomenik generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću, komandantu Kraljevske vojske u otadžbini, otvoreni su na mestu njegove porodične kuće u Bregalničkoj ulici broj 24. Ispred zgrade koja se nalazi na mestu gde je 2019. godine porušena kuća u kojoj je Draža s porodicom živeo desetak godina pre početka Drugog svetskog rata, juče se oko 17 časova okupio se veliki broj simpatizera četničkog pokreta i generala Draže. Pozdravio ih je akademik Matija Bećković.

– Braćo i sestre, dame i gospodo, u Bregalničkoj ulici, na mestu gde mu je bila kuća, otkrivamo spomenik bezgrobnog generala. Njegova ulica se mogla zvati i Cerska i Kajmakčalanska. Taj spomenik ne treba njemu nego nama. General Mihailović nema premca među srpskim novomučenicima. Proglašen je izdajnikom, a time i srpski narod izdajničkim – rekao je Bećković, a prenose mediji, dodajući da se Mihailović nije odrekao nikoga, a da je ostavljen od svih.

Muzej posvećen generalu Draži imaće 110 kvadrata, a u spomen-sobi biće izložene stvari koje je imao kod sebe dok se skrivao u toku Drugog svetskog rata i pred hapšenje.

Autor spomenika Draži Mihailoviću je vajar Dragan Radenović, član Ruske akademije likovnih umetnosti, koji je autor i skulpture posvećene Slobodanu Miloševiću postavljene u Moskvi.

Na najavu da će na mestu kuće Dragoljuba Mihailovića biti podignut spomenik, objavljenu na velikom broju bilborda u Srbiji, reagovale su i antifašističke organizacije poput Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Oni su zahtevali od Ministarstva kulture da spreči otvaranje ovog, kako su rekli u saopštenju, „nelegalnog muzeja izdajniku srpskog naroda” koje su u privatnoj režiji organizovali Udruženje „Naša Drina” (koalicioni partner Socijalističke partije Srbije) i „Boračka organizacija Srbije i Srpske”.

– Podsećanja radi, Draža Mihailović je zvanično osuđeni narodni izdajnik, sluga naci-fašističkog okupatora tokom Drugog svetskog rata i ratni zločinac – navodi se, između ostalog, u njihovom u saopštenju.

Dragoljub Mihailović (1893–1946) bio je visoki oficir Vojske kraljevine Jugoslavije, odnosno načelnik štaba vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini za vreme Drugog svetskog rata. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Na početku Aprilskog rata, kada je Jugoslavija raskomadana, on se s grupom oficira sklonio na Ravnu goru. Izvesno vreme četničke i partizanske jedinice zajednički su se borile protiv Nemaca, ali onda dolazi do raskola. Uhapšen je u u toku tajne akcije Ozne u martu 1946. kod Višegrada i prebačen u Beograd, gde je osuđen na smrt zbog ratnih zločina i kolaboracije s nacističkom Nemačkom, nakon čega je streljan. Mesto gde je pogubljen ni do danas nije otkriveno.

Viši sud u Beogradu ga je rehabilitovao u maju 2015. godine.