Juščenko upleten u gruzijsku agresiju
Nedavni kratkotrajni rat na Kavkazu, okončan otcepljenjem Južne Osetije i Abhazije od ostatka Gruzije, mogao bi da odnese još jednu žrtvu – ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka. Naime, kako je preneo moskovski list „Izvestija“, u ruke redakcije dospeli su dokumenti koji pokazuju da je neposredno pred kavkaski sukob Kijev masovno snabdevao oružjem režim Mihaila Sakašvilija u Tbilisiju. I to upravo po nalogu šefa ukrajinske države. Da bi nevolja bila veća, reč je o tajnoj operaciji u kojoj je, samovoljom Juščenka, narušena i odbrambena sposobnost Ukrajine.
Mada je Moskva od samog početka bombardovanja južnoosetinske prestonice Chinvalija optuživala Kijev da tajno naoružava armiju Sakašvilija, istraga koja je to i dokazala dovedena je do kraja tek ovih dana, kada je specijalna komisija Vrhovne rade (parlamenta) Ukrajine sastavila kompletan spisak sveg ukrajinskog naoružanja dostavljenog Tbilisiju u poslednjih 10 godina. Iz pomenutog dokumenta vidljivo je da je ova vojnotehnička saradnja naglo pojačana posle 2004. kada je na krilima „revolucije ruža“ Sakašvili došao na vlast.
I dok je Kijev u predrevolucionarnom periodu Tbilisiju uglavnom slao pištolje, puške i školske avione, posle političkih promena koje je donela ukrajinska „narandžasta revolucija“ pošiljke su „obogaćene“ tenkovima, helikopterima, artiljerijskim naoružanjem... U 2007. krenulo se i korak dalje – ka Gruziji je krenulo šest satelitski navođenih raketnih sistema „buk-M1“, 48 raketnih sistema „strela“ i „igla“, tenkovi T-72, identični onima koji su natovareni na brod „Faina“, otet pre nekoliko dana od strane pirata u neposrednoj blizini Somalije.
Početkom ove godine ukrajinska „ponuda“ Gruziji proširena je višecevnim sistemima „škval“ i „grad“, pomoću kojih je gruzijska armija 8. avgusta pokušala sa zemljom da sravni Chinvali. Interesantno je da su u „izboru“ pomenutog naoružanja aktivno učestvovali američki specijalisti. Ipak, još intrigantnije zvuči podatak da je sistem „škval“ još uvek u eksperimentalnoj fazi razvoja i ne nalazi se u standardnom naoružanju ukrajinske armije. Očigledno, napad na južnoosetinsku prestonicu trebalo je da pokaže njegovu pravu vrednost.
Za ukrajinsku javnost prodaja navedenog naoružanja mogla bi da se podvede pod formu „dobre trgovine“ da ne izaziva i neke nedoumice. Naime, kako stoji u izveštaju (pisanom još 2005) Sergeja Bondarčuka, generalnog direktora kompanije „Ukrspeceksport“, a koja direktno odgovara šefu države, između ostalog stoji i sledeće: „U bojevom sastavu Oružanih snaga Ukrajine nalazi se 15 diviziona ’buk-M1’ koji su namenjeni za obezbeđivanje najvažnijih državnih objekata. Njihovo izvođenje iz borbenog dežurstva oslabiće sposobnost protivvazdušne odbrane da zaštiti pomenute objekte“. Sem toga, dodaje Bondarčuk, servisiranje pomenutog kompleksa u potpunosti zavisi od Rusije, čime je umnogome otežana njegova prodaja Gruziji. Juščenko se, očigledno, nije mnogo obazirao na navode direktora „Ukrspeceksporta“ i naredio je početak procedure za prodaju čak sedam diviziona „buk-M1“.
Juščenko je, po svoj prilici, znao za pripremu gruzijske agresije na Južnu Osetiju, pošto sistemima „buk“ ne mogu da upravljaju neobučeni vojnici, što opet znači da su njima morali da rukovode ukrajinski eksperti. Time se Ukrajina i aktivno svrstala na stranu agresora u kavkaskom sukobu.
Nema sumnje da će politički protivnici iskoristiti izveštaj specijalne komisije Vrhovne rade da iz sve snage udare po Juščenku. Prvo, zato što je oružje prodavao Gruziji bez ikakve konsultacije sa vladom ili parlamentom, potom, zato što je ugrozio odbrambenu sposobnost zemlje i, na kraju, stoga što je Ukrajinu u međunarodnim relacijama doveo u vrlo neugodan položaj, što bi moglo veoma negativno da se odrazi i na njene aspiracije za ulazak u NATO. Teško je, naime, verovati da će zemlje koje su se još u aprilu na samitu zapadne vojne alijanse u Bukureštu izjasnile protiv brzog prijema Ukrajine i Gruzije u svoje redove posle ovakvog skandala biti blagonaklonije.