Žrtve trgovine ljudima često su nevidljive za sistem

Sudovi u Srbiji već godinama izriču kazne na nivou zakonskog minimuma optuženima za trgovinu ljudima, što je, prema našem zakonu, tri godine. Prethodna godina, donela je i negativnu novinu – kazne od tri do pet godina nisu izricane, a u 80 odsto slučajeva dosuđene su sankcije ispod tri godine.

Kao olakšavajuće okolnosti sud najčešće i dalje koristi prethodnu neosuđivanost, kao i lične i porodične prilike, iako je to često u kontradikciji sa prirodom krivičnog dela.

Ovo su podaci iz istraživanja koje je povodom 18. oktobra, Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima, objavila nevladina organizacija Astra, koja se već godinama bavi proučavanjem ovog problema.

„Za krivično delo trgovine ljudima zaprećena je kazna u trajanju od tri do 12 godina, međutim u periodu od 2018. do 2021. beležimo najveći udeo kazni zatvora za trgovinu ljudima u rasponu od tri do pet godina (50 odsto u 2018, 75 procenata u 2019, 66 odsto u 2020, i 89 procenata u 2021) uz smanjenje udela kazni zatvora u trajanju preko pet godina”, navodi se u istraživanju.

U analiziranom periodu evidentan je i porast udela seksualne eksploatacije u krivičnim postupcima u vezi sa trgovinom ljudima. U 2018. bilo ih je 60 odsto, 2019 – 82 procenta, 2020. i 2022. seksualna eksploatacija postojala je u svim slučajevima trgovine ljudima, dok je u 2021. zabeleženo 92 odsto tih slučajeva.

Primećen je i stalni porast broja presuda donetih prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela. Ova ročišta održavaju se bez prisustva javnosti i čine žrtve ovih krivičnih dela nevidljivim učesnicima, jer im je uskraćeno pravo učešća u postupku i ne mogu na bilo koji način da utiču na tok i sadržinu sporazuma, čime se dovodi u pitanje ostvarivanje njihovih prava. Oštećene su u ogromnoj većini žene i devojčice.

„Trgovina ljudima predstavlja moderno robovlasništvo i niko ne može da pristane na to. Sankcije za ovo krivično delo moraju da budu primerene a ne minimalne i to je način preventivnog delovanja. To je obaveza države”, rekla je Radmila Dragičević Dičić, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Porast udela krivičnog dela posredovanja u vršenju prostitucije uz smanjenje udela krivičnog dela trgovine ljudima takođe je jedan od primećenih trendova. U slučajevima seksualne eksploatacije, pravilno razumevanje i razgraničenje prirode, odnosno elemenata krivičnog dela trgovine ljudima i krivičnog dela posredovanja u vršenju prostitucije od značaja je za pravilnu kvalifikaciju od koje zavise mnogi aspekti zaštite i ostvarivanja prava žrtava, kao i adekvatnog odgovora države. Iako je u praksi često lakše dokazati posredovanje u prostituciji, ovakvi razlozi ne smeju biti pretežni prilikom kvalifikacije dela od strane organa postupka, odnosno nadležnog javnog tužilaštva ili suda. Prekvalifikacijom žrtva gubi status i prava koja joj na osnovu zakona i ratifikovanih međunarodnih dokumenata pripadaju.

Astra godinama unazad ukazuje i da je status posebno osetljivog svedoka u sudskim postupcima za trgovinu ljudima prethodnih godina vrlo retko dodeljivan, čak i u slučajevima kada su žrtve deca. Udeo maloletnih oštećenih iznosi između 30 i 50 odsto, kazala je Marija Anđelković, izvršna direktorka Astre. U presudama donetim tokom 2022. zabeležen je samo jedan slučaj dodeljivanja statusa posebno osetljivog svedoka.

Nemogućnost žrtava da pravo na kompenzaciju ostvare u krivičnom postupku odlučivanjem sudova o imovinskopravnom zahtevu takođe predstavlja hroničan problem. U 2020. napravljen je presedan pa je jednoj oštećenoj u krivičnom postupku dosuđen istaknut imovinskopravni zahtev. Anđelkovićeva je navela da bi bilo korisno uvesti fond za kompenzaciju za žrtve trgovine ljudima. Sudija Dragičević Dičić objasnila je da bi taj fond mogao da se finansira sredstvima od oduzimanja imovine stečene krivičnim delom.

Na nepostojanje efikasnog sistema za kompenzaciju žrtava ukazuje i činjenica da su od 2011. do 2022. godine i dalje samo dva zabeležena slučaja ostvarene kompenzacije za žrtve trgovine ljudima u parničnom postupku.