Advokati zatrpali fakultete zahtevima o dostupnosti informacija

Predstavnici Univerziteta u Beogradu odlučili su na jučerašnjoj sednici Senata da formiraju radnu grupu koja će ispitivati zloupotrebe Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, koja se odnosi na njihove fakultete, a tiče se četiri grupe advokata za koje dekani tvrde da ih zatrpavaju zahtevima za obelodanjivanje pomenutih informacija. Samo jedan od dekana, koji je u raspravi koja se povela na tu temu na sednici u Rektoratu izneo primer moguće zloupotrebe, bio je prof. dr Zoran Mirković, rukovodilac Pravnog fakulteta. On je otkrio da je grupa advokata iz Beograda prošle nedelje povereniku Marinoviću dostavila čak 860 pomenutih zahteva.

– Slanje odjednom tolikog broja zahteva je, u stvari, zloupotreba prava. Neprestano šalju zahteve o dostupnosti informacija od javnog značaja fakultetima i onda, zbog sitnih greščica, po žalbi dobijaju od poverenika odobrenje naknade troškova od po 50.000 dinara po zahtevu. Od četiri grupe advokata, a tri su iz beogradske Marinkove bare, Novog Beograda i okoline Leskovca, ove godine imamo oko 12.000 zahteva o dostupnosti informacija od javnog značaja i takvom zloupotrebom prava oni će od države dobiti oko šest miliona evra – istakao je Mirković.

Na inicijativu prof. dr Ive Draškić Vićanović, dekanke Filološkog fakulteta, na kojem je, kaže, ovih dana kontrola Državne revizorske institucije, razmotren je predlog da predstavnici UB zatraže da se DRI, ali i ostale inspekcije koje ispituju finansijsko poslovanje fakulteta suzdrže od takve delatnosti dok ne bude usvojen Zakon o finansiranju visokog obrazovanja. Taj dugo čekani akt trebalo bi da uskladi zakonske neujednačenosti kojima se regulišu finansijski tokovi na fakultetima zbog kojih u poslednje vreme inspektori pojedinim članicama UB prete i milionskim kaznama. Rektor prof. dr Vladan Đokić otkrio je da se radna grupa koja se bavi predlogom pomenutog zakona, čiji je član, nedavno sastala sa premijerkom Anom Brnabić i predložila da se, zbog zakonskih neusklađenosti, stave van snage dosadašnje odluke državnih organa koji proveravaju finansijsko poslovanje fakulteta. Kratkoročna mera koja bi im, kažu dekani, takođe značila je da se do donošenja Zakona o finansiranju visokoškolskih ustanova cena rada u srednjem i osnovnom obrazovanju izjednači sa cenom u visokom školstvu, jer tvrde da su plate službenika u administraciji fakulteta niže od primanja njihovih kolega u školama.