Stotine dece okončale život u pepelu Gaze

Posle snažne eksplozije koja je u bolnici u Gazi odnela stotine života, Izrael i Hamas razmenjuju optužbe, a bes se širi regionom koji je na ivici šireg konflikta.

Izrael je stalnim bombardovanjem – jedna bomba na 30 sekundi – odlučan da „uništi” Hamas, ali će pre toga uništiti živote hiljada palestinskih civila. Rakete će ih naći po stambenim zgradama, u automobilima kojim pokušavaju da pobegnu ka jugu, u školama pojasa Gaze. Naći će ih i u bolnici Al Ahli al Arabi. Za deset dana svaka četvrta žrtva od dosadašnjih 3.200 je dete, što je mnogo više od 535 dece stradale u ratu 2014, koji je trajao pet puta duže.

Izrael poseduje superiornu ratnu tehniku. Njegovi lokatori precizno određuju mesta sa kojih su gađani ciljevi na teritoriji Izraela. Njihovi obaveštajci, koju su tako katastrofalno podbacili 7. oktobra, možda sada i saznaju gde se, po tunelima ili podrumima stambenih zgrada, kriju komandanti islamističke palestinske grupe. Izraelski generali dobro znaju da je sasvim izvesno da će rakete razrušiti te kuće i ubiti civile, a da je manje izvesno da će likvidirati Hamasove lidere. I ništa ih ne sprečava. Gledao sam tog leta 2006, kada su sistematski razrušili jug Bejruta, a da nisu naneli značajnije gubitke rukovodstvu šiitskog pokreta Hezbolah.

Izraelci su davno mapirali svaku zgradu u Gazi i svakako su imali preciznu lokaciju bolnice Al Ahli. Posedovali su precizne informacije da se tu nalaze stotine ranjenih kojima se pružala medicinska pomoć i hiljade onih koji su pokušali da nađu skrovište verujući da su donekle sigurni.

Uzalud simpatije i solidarnost koju je svet iskazao jevrejskom narodu Izraela posle brutalnog masakra radikalnih palestinskih islamista. Uzalud priznavanje Izraelu prava na odbranu i apeli na suzdržanost i poštovanje zakona rata kada se Netanjahuova vlast brani tako što još brutalnije tuče po civilima. Kolektivno kažnjavanje. Udar na bolnicu je vrhunac, flagrantno kršenje pravila rata. Ako ovo nije ratni zločin, šta je?

Izrael je nedavno zahtevao evakuaciju 21 bolnice u Gazi. Zašto, ako nisu postavljene na listu ciljeva? Netanjahu je bio upozoren od Svetske zdravstvene organizacije da to predstavlja smrtnu kaznu za bolesnike i ranjene. Egzekucija je izvršena.

Izrael tvrdi da je rakete koje su pale na bolnicu lansirao Islamski džihad. Baraž ispaljen prema Ašdodu, Tel Avivu ili Haifi završio je posle kilometar-dva na bolnici. Ko u ovakvo objašnjenje može da poveruje, bez obzira na demanti Islamskog džihada? Zar nisu upravo Izraelci nedavno, prilikom operacija u Dženinu na Zapadnoj obali, potvrdili da su došli do saznanja da su palestinske rakete sada mnogo preciznije. Ne čini se da su rakete, koje su dospele do Izraela, imale moć da izazovu tako tragično razaranje koje je viđeno u bolnici u Gazi. Deluje barem toliko neuverljivo i cinično kao kada u Izraelu demantuju postojanje humanitarne krize u Gazi, a priznaju da su blokirali sve isporuke hrane, vode, goriva i struje.

Može premijer Netanjahu da izjavljuje da je napad na bolnicu „varvarski terorizam”. Može da priziva Holokaust nazivajući Hamas „nacistima”. Posle svega što je tokom 16 godina na vlasti učinio Palestincima – nema ko da mu veruje. Svoje je prokockao. Najbolje bi bilo da se povuče svestan da nema tog Međunarodnog krivičnog suda koji će ga goniti kao Vladimira Putina zbog agresije na Ukrajinu.

Zapadni svet ne želi da razume patnje Palestinaca, zahtevajući da oni sami sebe optuže što su se usudili da se bore za slobodu od represije i okupacije. Ima Netanjahu svog sveca zaštitnika koji je hitno doputovao u Jerusalim da bi pokazao solidarnost sa Izraelom. Džo Bajden ozbiljno rizikuje svoj i imidž Amerike ukoliko nastavi da pruža bezuslovnu podršku vlastima koje po svim standardima zaslužuju da budu optužene za ratne zločine. Bajden bi, zbog sebe, morao najoštrije da osudi militantne cioniste, desničarske nacionaliste i lidere ultraortodoksnih Jevreja kojima se Netanjahu okružio. One koji Palestincima negiraju pravo na državu i podstiču represiju dok im jevrejski kolonizatori oduzimaju zemlju.

Amerikanci ne veruju mnogo Netanjahuu i želeli bi da preuzmu kontrolu rata, ali osude razaranja bolnice neće biti. Ništa neobično da se šef Bele kuće suočio sa nečim što nijedan njegov prethodnik nije doživeo: da mu arapski lideri otkažu sastanak. Da li će se kolektivna humanost izgubiti u tragediji rata? Da li će Netanjahuu biti dopušteno da pređe sve crvene linije uveren da će brojke ubijenih biti dovoljne da zatrpaju sve greške njegove pogubne politike prema Palestincima? Da li ćemo nemo posmatrati dok masovno ginu deca, dok se čitave porodice brišu iz registra živih i stradaju nevini koji nemaju veze sa politikom i Hamasom? Ovaj rat se pretvara u najveću humanitarnu katastrofu više od sedam decenija dugog izraelsko-palestinskog konflikta i zahteva hitan i odlučan odgovor. Međunarodna zajednica mora da istraži ratne zločine bez obzira da li su njihovi počinioci jedna suverena država ili grupa koju su mnogi i ranije proglasili za terorističku organizaciju. Svet mora da stane na stranu žrtava, a ne da se oslanja na političke kalkulacije.

Palestinci Gaze u ovom trenutku nemaju izbor ni kako da žive ni kako da umru. Čak i da uništi Hamas, iz pepela Gaze i preživljenih trauma nastaće nova generacija sve radikalnijih Palestinaca, čiji će ideološki otac biti – Benjamin Netanjahu.