Šengen nije mrtav, nego se pokvario

Ministri unutrašnjih poslova EU sa zabrinutošću prate uticaj krize na Bliskom istoku na bezbednosnu situaciju u njihovim zemljama. Nemačka i Austrija pojačale su zaštitu jevrejskih institucija. Nemačka ministarka Fezer i njen austrijski kolega Gerhard Karner, poručili su u zajedničkom nastupu pred novinarima da Nemačka i Austrija imaju posebnu odgovornost zbog svoje mračne istorije.

Austrijski ministar Karner dodao je da je neprihvatljivo to što se trenutno samo manji broj jevrejske dece usuđuje da ide u svoje škole ili vrtiće zbog straha od antisemitskih napada. „To mora da se promeni“, odlučan je Karner.

Nemačka ministarka Fezer ponovo je oštro osudila „varvarske razmere“ Hamasovog terorističkog napada u Izraelu: „To je najgori napad od Holokausta“, rekla je. A nakon što eventualno počne kopnena ofanzive izraelske vojske u Pojasu Gaze, bezbednosna situacija i nasilje nad jevrejskim institucijama mogla bi i da se pogorša.

 „Mi i organi bezbednosti spremni smo na sve moguće situacije. Zato smo pojačali zaštitu. Tako će biti sledećih nekoliko nedelja i meseci“, rekla je ministarka Fezer odgovarajući na pitanje „Dojče velea“.

Ne raste samo rizik od antisemitskih napada, već i generalni rizik od terorizma, zaključeno je na sastanku u Luksemburgu. U Briselu je jedan odbijeni potražilac azila iz Tunisa ustrelio dvojicu švedskih fudbalskih navijača i ranio još jednog. Odgovornost za napad preuzela je teroristička grupa „Islamska država“. U Francuskoj je jadan Čečen s islamističkom pozadinom nožem u jednoj školi ubio jednu osobu.

Belgijska ministarka unutrašnjih poslova Anelis Verlinde objasnila svojim kolegama da je briselski počinilac napada dvanaest godina bio u EU, da je počinio krivično delo, služio zatvorsku kaznu u Švedskoj i četiri puta tražio azil u različitim zemljama. Svi zahtevi su odbijeni, poslednji put u Belgiji 2019. On međutim nije deportovan, već se skrivao u Belgiji.

Zahtevi za više deportacija nisu novost. U Nemačkoj je registrovano oko 50.000 ljudi koji moraju da napuste zemlju, jer ne poseduju ni minimalne uslove za tolerisanje njihovog boravka u Nemačkoj. U prvoj polovini 2023. deportovano je oko 7.800 osoba.

Deportacije često ne uspevaju zbog toga što zemlje porekla nisu spremne da prime svoje državljane nazad. Evropska komisija želi po tom pitanju u budućnosti u prvi plan postavi zakon o vizama. Ako neka država odbije da prihvati deportovane osobe, EU bi mogla ponovo da uvede vize za građane te zemlje ili da bar pooštri pravila o vizama. „Takav pristup već je doveo do povećanja broja deportacija  u Irak, Pakistan i Bangladeš“, rekla je komesarka Johanson.

S obzirom na činjenicu da se mnogi migranti kreću ilegalno unutar šengenskog područja u EU, mnoge zemlje, uključujući Nemačku, Austriju, Mađarsku, Italiju, Francusku i Sloveniju, ponovo su uvele granične kontrole na unutrašnjim granicama EU.

„To je upereno protiv kriminala odnosno krijumčarenja ljudi“, kaže nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.

A granične kontrole su korisne i zbog potraga za osumnjičenima za terorizam, poručuju iz drugih članica EU. Međutim, sistematske i stalne granične kontrole u stvari su u suprotnosti s osnovnim pravilima Šengena koja podrazumevaju maksimalnu slobodu kretanja. Austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner to opisuje ovako: „Šengen nije mrtav, nego se pokvario.“ Ali bi mogao i da se „popravi“ novim sistemom azila i boljom zaštitom spoljnih granica Evropske unije, navodi „Dojče vele“.

Dakle, više migranata moralo bi da se odbija već na spoljnim granicama. To bi trebalo da se postigne kroz novi pakt EU o azilu, koji bi trebalo da bude dogovoren sa Evropskim parlamentom do kraja godine, a potom i implementiran za dve godine. Do tada, prema rečima nemačke ministarke Nensi Fezer, vanredne granične kontrole unutar Šengena moraju biti na snazi, „na privremenoj osnovi“. „To ne radimo kako bismo gnjavili putnike“, dodao je njen austrijski kolega Karner, „već da bismo uhvatili krijumčare“.