Izra­el ima rat­ni, ali ne i plan za „dan po­sle"

Izra­el na­me­ra­va da se jed­nom za svag­da ob­ra­ču­na sa Ha­ma­som ko­ji je za­dao je­dan od naj­bol­ni­jih uda­ra­ca je­vrej­skoj dr­ža­vi i u to­me ima otvo­re­nu po­dr­šku Baj­de­no­ve ad­mi­ni­stra­ci­je. Ali, Va­šing­ton bri­ne što Tel Aviv ima sa­mo rat­ne pla­no­ve, ali ne i onaj za „dan po­sle”.

Čak i da uspe u po mno­gi­ma ri­zič­noj kop­ne­noj in­ter­ven­ci­ji na Ga­zu da uni­šti mi­li­tan­te, Ne­ta­ni­ja­hu­o­va vla­da uvek ne­ma ja­snu ide­ju ko će i ka­ko po­sle za­vr­šet­ka ra­ta po­pu­ni­ti po­li­tič­ki va­ku­um i upra­vlja­ti ra­zo­re­nom pa­le­stin­skom en­kla­vom. Ame­rič­ki pred­sed­nik Džo­zef Baj­den je i pre do­la­ska u Tel Aviv po­ru­čio Izra­e­lu da bi oku­pa­ci­ja Ga­ze bi­la „ve­li­ka gre­ška”.

Upi­tan o to­me šta će bi­ti sa Ga­zom ako Ha­mas bu­de is­ko­re­njen, je­dan izra­el­ski zva­nič­nik je od­go­vo­rio: „U ovom tre­nut­ku Izra­el je usred­sre­đen na us­po­sta­vlja­nje hu­ma­ni­tar­ne zo­ne za ci­vi­le u Ga­zi i na uni­šta­va­nje voj­nih ka­pa­ci­te­ta Ha­ma­sa.”

Tre­nut­na izra­el­ska stra­te­gi­ja kon­cen­tri­sa­na je na tri ci­lja, sa­zna­je Roj­ters, po­zi­va­ju­ći se na re­gi­o­nal­ne iz­vo­re: uni­šta­va­nje in­fra­struk­tu­re u Ga­zi, čak i po ce­nu ve­li­kog bro­ja ci­vil­nih žr­ta­va, po­ti­ski­va­nju sta­nov­ni­štva pre­ma egi­pat­skoj gra­ni­ci, ka­ko bi usle­dio di­rekt­ni udar na Ha­mas di­za­njem u va­zduh la­vi­rin­ta pod­zem­nih tu­ne­la ko­je je iz­gra­di­la ova mi­li­tant­na or­ga­ni­za­ci­ja.

Osim ame­rič­kih i arap­ski zva­nič­ni­ci su uz­ne­mi­re­ni što Izra­el ni­je po­sta­vio ja­san plan za bu­duć­nost en­kla­ve od dva, tri mi­li­o­na sta­nov­ni­ka ko­jom od 2006. vla­da Ha­mas.

„Izra­el ne­ma za­vr­šni­cu za Ga­zu. Nji­ho­va stra­te­gi­ja je da ba­ce hi­lja­de bom­bi, uni­šte sve i uđu, ali šta on­da? Ne­ma­ju iz­la­znu stra­te­gi­ju za dan po­sle”, ka­že ne­zva­nič­no je­dan re­gi­o­nal­ni bez­bed­no­sni iz­vor za bri­tan­sku agen­ci­ju.

To­kom ma­ra­ton­skih raz­go­vo­ra i to­kom bli­sko­i­stoč­ne tur­ne­je u po­ku­ša­ju da ubla­ži hu­ma­ni­tar­nu kri­zu u Ga­zi dr­žav­ni se­kre­tar En­to­ni Blin­ken je is­tra­ži­vao mo­guć­nost šta će bi­ti sa Ga­zom ka­da Ha­mas vi­še ne bu­de upra­vljao ovom pa­le­stin­skom te­ri­to­ri­jom. Blin­ke­nov sa­vet­nik De­rek Šo­le po­tvr­đu­je da je šef Stejt de­part­men­ta u raz­go­vo­ri­ma sa Mah­mu­dom Aba­som, pred­sed­ni­kom pa­le­stin­ske vla­sti na Za­pad­noj oba­li po­kre­nuo pi­ta­nje ka­ko će se po­sle Ha­ma­sa upra­vlja­ti Ga­zom.

„Kad god iza­đe­mo iz ove si­tu­a­ci­je, po­treb­na nam je bu­duć­nost Pa­le­sti­na­ca u Ga­zi ko­ja je odr­ži­va”, iz­ja­vio je De­rek Šo­le za „En-Bi-Si njuz”.

Po­je­di­ni bez­bed­no­sni struč­nja­ci za Bli­ski is­tok na­po­mi­nju da je u ovom tre­nut­ku ne­mo­gu­će na­pra­vi­ti ja­san po­li­tič­ki plan za bu­duć­nost Ga­ze. Pre sve­ga za­to što još ni­je po­če­la kop­ne­na ofan­zi­va Izra­e­la na Ga­zu za ko­ju se ne zna ka­ko će okol­ne dr­ža­ve pri­hva­ti­ti.

Aron Dej­vid Mi­ler, vi­ši sa­rad­nik Kar­ne­gi­je­ve za­du­žbi­ne za me­đu­na­rod­ni mir i biv­ši vi­so­ki zva­nič­nik Stejt de­part­men­ta za­du­žen za Bli­ski is­tok sma­tra da ele­men­ti bi­lo kog pla­na za Ga­zu tre­ba da uklju­ču­ju pre­la­zni pe­ri­od pod nad­le­žno­šću UN ili me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. U ne­koj ide­al­noj si­tu­a­ci­ji da bi se us­po­sta­vi­la no­va pa­le­stin­ska upra­va nad en­kla­vom po­treb­no je ne sa­mo pod nad­zo­rom tre­će stra­ne uklo­ni­ti sav ar­se­nal oruž­ja Ha­ma­sa već obez­be­di­ti i sna­žnu po­dr­šku Egip­ta, Sa­u­dij­ske Ara­bi­je i osta­lih ze­ma­lja Per­sij­skog za­li­va u fi­nan­si­ra­nju ob­no­ve Ga­ze. Mi­ler na­vo­di da bi sav taj na­por tre­ba­lo da pra­ti no­vi mi­rov­ni pro­ces osmi­šljen da stvo­ri re­še­nje za po­sto­ja­nje dve dr­ža­ve.

Pre­ma mi­šlje­nju Dej­vi­da Frid­ma­na, biv­šeg ame­rič­kog am­ba­sa­do­ra u Izra­e­lu u vre­me dok je pred­sed­nik bio Do­nald Tramp naj­bo­lje re­še­nje bi bi­lo ka­da bi pred­stav­ni­ci Arap­ske li­ge bi­li volj­ni da na iz­ve­sno vre­me pre­u­zmu „sta­ra­telj­stvo” nad Ga­zom. To­kom tog pre­la­znog pe­ri­o­da oni bi mo­gli da uti­ču na sta­nov­ni­ke Ga­ze da for­mi­ra­ju no­ve in­sti­tu­ci­je ove sa­mo­u­prav­ne te­ri­to­ri­je.

Re­pu­bli­kan­ski se­na­tor Lind­zi Gre­jem iz Ju­žne Ka­ro­li­ne  ka­že da je op­šir­no raz­go­va­rao sa dr­žav­nim se­kre­ta­rom Blin­ke­nom o to­me šta bi mo­glo da usle­di za Ga­zu.

„Ve­ru­jem da Izra­el raz­u­me da ne­ma ni­šta od nor­ma­li­za­ci­je sa Sa­u­dij­skom Ara­bi­jom uko­li­ko se ne obez­be­di ne­što zna­čaj­no za Pa­le­stin­ce”, ka­že Gre­jem za „En-Bi-Si njuz”.

Ovaj ame­rič­ki se­na­tor sma­tra da bi jed­no od re­še­nja bi­lo oži­vlja­va­nje ulo­ge Pa­le­stin­ske upra­ve, ina­če na vla­sti u Za­pad­noj oba­li, ko­ju je Ha­mas u Ga­zi is­ti­snuo pre 16 go­di­na. Ali, ka­ko do­da­je, pod uslo­vom da na nje­no če­lo do­đu no­vi lju­di.

Od po­vla­če­nja iz Ga­ze 2005. go­di­ne Izra­el je vo­dio ne­ko­li­ko voj­nih ope­ra­ci­ja u en­kla­vi pro­tiv Ha­ma­sa. Ali je­vrej­ska dr­ža­va će mo­ra­ti da pre­i­spi­ta svo­je pret­po­stav­ke iz pro­šlo­sti ka­ko bi se pre­ki­nuo ci­klus su­ko­ba, upo­zo­ra­va Ger­šon Ba­skin, di­rek­tor za Bli­ski is­tok bri­tan­ske ne­vla­di­ne gru­pe za ljud­ska pra­va „Me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je za­jed­ni­ca”.

Ba­skin, ko­ji je 2011. po­sre­do­vao u pre­go­vo­ri­ma o oslo­ba­đa­nju izra­el­skog voj­ni­ka Gi­la­da Ša­li­ta ko­ji je pro­veo pet go­di­na u za­ro­blje­ni­štvu Ha­ma­sa na­gla­ša­va da ako po­sto­ji šan­sa za bo­lje su­tra za Ga­zu ona mo­ra bi­ti otvo­re­na i raz­vi­je­na gde lju­di ko­ji u njoj ži­ve ima­ju po­sao i mo­guć­nost za bo­lji ži­vot. Je­dan od uslo­va za uspe­šnu bu­duć­nost Ga­ze je da Izra­el vi­še ne bi smeo da je oku­pi­ra.

„Ne mo­že­mo za­tvo­ri­ti 2,5 mi­li­o­na lju­di u ka­vez u Ga­zi i oče­ki­va­ti da se ne­će po­bu­ni­ti”, na­po­mi­nje Ba­skin.