Veliki školski čas u Šumaricama

U prisustvu velikog broja građana i zvanica u Kragujevcu je juče obeležen 21. oktobar u znak sećanja na tragične događaje kada su 1941. nemački okupatori streljali civile, među kojima su bili i đaci i profesori kragujevačke gimnazije.

Vence kraj spomenika streljanim đacima i profesorima položili su đaci Prve kragujevačke gimnazije, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, predsednik Narodne skupštine Srbije Vladimir Orlić i izaslanik predsednika Srbije Milorad Veljović, kao i ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji Anke Konrad.

Moleban kragujevačkim novomučenicima služio je episkop šumadijski Jovan sa sveštenstvom Šumadijske eparhije.

Predsednik Narodne Skupštine Srbije Vladimir Orlić rekao je da cela Srbija tuguje na današnji dan, preneo je Tanjug, kao i da je srpski narod kroz svoju istoriju na najteži mogući način, svojim stradanjima, naučio da na svetu pravde nema.

„Nema tog prava koje veliki i silni nisu u stanju da pogaze ukoliko misle da to nešto čini njihovim interesima. To smo razumeli i danas znamo da onoliko koliko je Srbija snažna i koliko je u stanju da se bori za sebe – toliko će nama da bude dobro. Niko ništa neće da nam pokloni, za svoju budućnost moraćemo da se uvek izborimo sami. I radićemo baš tako. Srbija će da se bori da sačuva svoju slobodu i nezavisnost i da gradi svoj mir i da u miru obezbedi napredak za mnoge generacije. Da ne dozvolimo nikada da nam se ponovo dogode teška stradanja kakva smo imali”, poručio je Orlić.

Nakon polaganja venaca, centralna manifestacija „Veliki školski čas” održana je tradicionalno u 11 časova, uz izvođenje poeme „Šum Šumarice” po tekstu Darka Cvijetića, u režiji Marka Misirače.

Kragujevačka tragedija je simbol stradanja svih nevinih žrtava u Drugom svetskom ratu. Veliki školski čas održava se od 1971. godine uz poruku mira „Dosta su svetu jedne Šumarice”.

Istoričar u Spomen-parku „Kragujevački oktobar” Marko Terzić rekao je juče za RTS da sećajući se ružnih stvari iz prošlosti radimo na tome da se takve stvari ne dogode u budućnosti, jer ono što je bilo moguće pre 82 godine moguće je da se dogodi i sada.

Podsetio je da je u Kragujevcu od 19. do 21. oktobra 1941. godine streljano oko 3.000 nevinih građana. Najveći deo zločina se dogodio 21. oktobra kada su ljudi prikupljeni prethodnog dana u tadašnjoj kasarni „Tanasko Rajić”, vođeni širinom sadašnjeg spomen-parka i streljani na mestu gde se i sada nalaze humke.

„Zločin je u tom najodvratnijem delu sadržavao i ubijanje ljudi koji su bili izvan one inicijalne naredbe po kojoj se zločin dešavao, tako da u ovom celom zločinu imamo i odlike početka Holokausta, ubijanje muških Jevreja, ubijanje Roma, ubijanje Srba ovde, i to je kategorija koju i sami Nemci nisu predvideli u inicijalnoj naredbi, počevši od staraca preko žena, ovde je ubijeno 27 žena, do stradanja dece, što je ovaj zločin u stvari odvojio od ostalih stradanja kojih je, nažalost, bilo u tom periodu u Srbiji”, rekao je Terzić.

Dodao je da su Nemci ovde streljali oko 300 đaka i profesora: šest srednjih škola je tada bilo u Kragujevcu i iz svake srednje škole je bar poneki od učenika doveden i ubijen.