Tajna kineske šolje čaja

Amerikanci, kako se čini, ne znaju gde pre da potrče kako bi uveli demokratiju i doneli mir. „Diktatori” i „teroristi”, a i poneki „ratni zločinac” niču po svetu kao pečurke posle kiše pa nikako da stignu na sve strane sveta. Onaj „diktator” i „ratni zločinac” sa istoka Evrope sve je u čvršćem zagrljaju sa „diktatorom” iz Azije kad grunuše i „teroristi” na Bliskom istoku. I kako da se čovek ne zabrine za sudbinu demokratije u svetu koju lučonoški predvode SAD.

OD DIKTATORA DO DEMOKRATE I NAZAD

Još početkom prošle godine Džozef Bajden je svog ruskog kolegu Vladimira Putina proglasio „ratnim zločincem” iako u to vreme to nije bio i zvaničan stav njegove administracije.  Kasnije mu je na ruku išlo to što je Međunarodni krivični sud u martu ove godine izdao poternicu za ruskim liderom optužujući ga za deportaciju ukrajinske dece u Rusiju. Da je „dikator”, odavno je poznata stvar.

U junu ove godine „diktatorskom klubu” se priključio i kineski predsednik Si Đinping. Ponekad objašnjenja za takvu kvalifikaciju mogu biti i „simpatična”.

„Razlog zašto se Si Đinping jako uznemirio kada sam oborio taj balon sa dve kutije pune špijunske opreme je što nije znao da je tamo. Ozbiljan sam. To je bila velika sramota za diktatore, kada ne znaju šta se događa”, rekao je američki predsednik pojašnjavajući svoj stav o Siju nakon incidenta sa kineskim balonom koji je leteo iznad teritorije SAD.

Pre par dana šef Bele kuće je konstatovao da iza napada na Izrael i invazije na Ukrajinu stoji zajednički motiv, te da se obe zemlje suočavaju sa pretnjom od uništenja od strane „tiranina” i „terorista”. „Hamas i Putin predstavljaju različite pretnje, ali imaju jednu stvar koja im je zajednička, žele da u potpunosti unište demokratiju u susedstvu”, rekao je Bajden u obraćanju naciji.

Ipak, jedan kandidat za ovu listu je u poslednjem času utekao. Posle napada Hamasa na Izrael, Benjamin Netanjahu se prebacio na svetliju stranu istorije iako mu je ozbiljno pretilo da ga Bajden utefteriše na crnu listu. Svega mesec dana pre udara hamasovaca Netanjahu se, posle dugo odlaganja, ipak sreo sa Bajdenom, ali na marginama zasedanja Generalne skupštine UN, a ne u Vašingtonu, što je protumačeno kao nezadovoljstvo SAD Netanjahuovom desničarskom vladom, ali i njim samim, jer su mesecima u Izraelu bile organizovane demonstracije zbog Netanjahuovog zakona, kojim su ukinuta ovlašćenja Ustavnog suda da poništava odluke vlade ako ih smatra nerazumnim. Posle napada Hamasa – sve mu je oprošteno. Da je taj put od diktatora do demokrate dvosmeran, i sami smo se uverili u slučaju Slobodana Miloševića, koji se od „faktora mira i stabilnosti na Balkanu” avanzovao do „balkanskog kasapina”.

KUDA IDE ZAPADNO NOVINARSTVO

Netanjahu je u novoj tragediji koja je zadesila njegov narod počeo da igra i na „kartu” nacizma želeći da solidarnost sveta pridobije tako što će ga podsetiti na stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu, a sukob sa Hamasom uporediti sa stradanjima njegovih sunarodnika od strane nemačkih nacista. Zato je Rišija Sunaka podsetio da su se „Britanci borili protiv nacista pre 80 godina” i konstatovao da su „hamasovci novi nacisti”.

A ko je žrtva, ne može da počini i zločin. To je valjda logično. Zato je izraelski predsednik Isak Hercog ostao šokiran kada je novinarka Si-En-Ena „kolektivno kažnjavanje” civila u Gazi, posle poruka iz Izraela da neće biti struje ni vode nazvala ratnim zločinom. Hercog je podigao glas i rekao: „Prilično sam razočaran što me to pitate, zar niste videli pokolj u južnom Izraelu? Svi ste to videli. Dakle, sada počinjemo s retorikom o ratnim zločinima? Stvarno? Zaista?” Novinar Kanala 4 se priključio rekavši da je „zbunjen” Hercogovim odgovorima, s obzirom na to da „izgleda da smatra da je narod Gaze odgovoran za Hamas”. Predsednik Izraela je ljutito prekinuo njegovo pitanje: „Uz dužno poštovanje, ako imate projektil u svojoj prokletoj kuhinji i hoćete da ga ispalite u mene, smem li da se branim? To je ta situacija.”

I britanski javni servis je došao na tapet. Hercog se žalio Sunaku da Bi-Bi-Si „iskrivljuje činjenice” prilikom izveštavanja o izraelsko-palestinskom sukobu. Inače, Bi-Bi-Si nije želeo da pripadnike Hamasa naziva teroristima, a neposredno nakon napada na bolnicu Al Ahli Arab u Gazi, izveštač ove stanice je sugerisao da je Izrael verovatno kriv.

ČAJ ZA DVOJICU

Na drugom kraju planete, uz šoljicu čaja, učvršćivala se jedna koalicija zbog koje su američki kongresmeni usvojili izveštaj po kome je neophodno da njihova zemlja drastično proširi svoj nuklearni arsenal i ojača konvencionalnu vojsku. Sve to jer SAD moraju biti spremne da se suoče s mogućnošću istovremenog rata sa Kinom i Rusijom. Iako bez obaveštajnih podataka o bilo kakvoj saradnji Moskve i Pekinga po pitanju nuklearnog oružja, osim što brinu jer će možda postojati njihova koordinacija, komisija koju čine republikanci i demokrate, smatra da je sama ideja o ovakvoj „osovini” dovoljna da se nacija zabrine i odobrovolji da podrži još veća ulaganja u naoružavanje.

Dva prijatelja, kako Putin i Si vole jedan drugog da oslovljavaju, osamili su se dva sata po samom priznanju ruskog lidera, a od njihovog čavrljanja Zapad može samo jeza da podiđe. Uostalom, Putin, koji uz neke sovjetske republike slobodno može da putuje još samo u Kinu, svojim porukama iz Pekinga želeo je dodatno da pripreti neprijateljima. „Sve zajedničke pretnje jačaju rusko-kineske odnose. Na to gledam sa optimizmom”, rekao je on pre nego što su se za njim i Sijem zalupila vrata luksuzne palate u Pekingu.