Kombinatorika haosa

Srbija će 17. decembra izaći na parlamentarne i lokalne izbore, a predstojeću kampanju i rezultate mnogi su već ocenili kao presudne. Iako uživa daleko najveću podršku u narodu, postavlja se pitanje da li bi određenim zakulisnim radnjama SNS mogao da ostane bez potencijala za formiranje nove većine i doživi sudbinu nekadašnje SRS koja je i pored više pobeda na izborima, u postizbornoj kombinatorici, uvek ostajala izvan kruga onih kojima je, stranim uticajem ili unutrašnjim intrigama, dozvoljeno da budu deo vlade.

Sličnim procesima danas svedočimo i u Crnoj Gori gde strani izvestioci iz SAD i EU uzimaju ulogu namesnika i „dobronamernim“ savetima sugerišu kakve karakteristike bi trebalo da imaju činioci izvršne vlasti. Između redova, svima je jasno, u Vladu Crne Gore ne mogu da uđu Srbi.

Identičan scenario podele na poželjne i nepoželjne partnere u vladi imali smo u Srbiji tokom dvehiljaditih, a najnoviji događaji svedoče da bi ponovo moglo biti pokušaja objedinjavanja ideološki različitih političkih struktura radi postizanja određenih ciljeva, smene vlasti ili prekrajanja izborne volje naroda stvaranjem neprincipijelnih koalicija bez legitimiteta.

Predsednik Vučić o planu opozicije

Plan opozicije je da u postizbornoj kombinatorici ne postoji stabilna većina što bi vodilo haosu u kome bi se stvorio prostor za spoljne uticaje na unutrašnje političke prilike u Srbiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovako je opisao strategiju svojih političkih protivnika pred izbore i dodao da će takozvana proevropska opozicija imati veliku logističku podršku medija koji rade u okviru iste političke agende.

Vučić je, gostujući na TV Pink, govorio o mogućim rezultatima izbora i upozorio da će cilj biti stvaranje što šireg fronta protiv SNS-a i onemogućavanje formiranja vlade koja bi imala podršku stabilne većine u parlamentu.

- Svi rezultati koje smo postigli, Prokop, novi putevi, fabrike i investicije, sve je to moguće samo zahvaljujući stabilnom sistemu u kome se zna ko donosi odluke i na kome je odgovornost. Sve je to moguće samo zahvaljujući saradnji predsednika i vlade. Ukoliko toga nema, ako su predsednik i vlada suprotstavljeni, onda zemlja ne može da napreduje - rekao je Vučić.

Predsednik je, analizirajući istraživanja javnog mnjenja, naveo da SNS ima oko 44 odsto podrške u biračkom telu dok SPS sa partnerima ima 10 odsto i uz manjine, kako navodi postoji jedna pristojna većina i stabilna podrška.

- Desničari bez Šešelja i Radulovića imaju oko 13 odsto. Ova proevropska opozicija ima navodno 22 do 23 odsto, ali verujem da će na izborima dobiti mnogo manje nego što se nadaju - rekao je Vučić.

Predsednik navodi da će upravo tzv. proevropske stranke uz svoje, kako ih je nazvao, tajkunske medije pokušati da daju veliki prostor upravo desničarskim strankama koje inače ne podržavaju, a sve kako bi pokušali da snize podršku SNS-u na 37 odsto kako bi bilo nemoguće formirati stabilnu većinu.

- Oni znaju da ovih 44 odsto koje ima SNS nikada neće preći na njihovu stranu jer je animozitet prema onima koji predstavljaju tu opoziciju prevelik. Šolakovi mediji će voditi kampanju sa više pozicija. Puštaće desničare koji će nas optuživati da smo izdajnici, da smo ovakvi i onakvi. Desničari će tu odigrati ulogu, kako se to kaže korisnih idiota, u interesu ovih stranaka i njihovih medija. Dakle, pokušaće da spuste SNS na 37 odsto. SPS da ide na 13 do 14 odsto, a onda će da im govore kako oni treba da traže mesto premijera i da ucenjuju. Desničare će pokušati da podignu na 16 odsto. Ove tzv. proevropske da ostanu na 22 do 23 odsto i imate još manjine na 7 do 8 odsto. U tom slučaju nema više stabilne većine. To je ceo plan, ne naročito pametan, ali ne ni naročito glup. Ovo se sve radi u koordinaciji sa određenim stranim službama kao i stranim NVO organizacijama - upozorio je Vučić i dodao da će naredni izbori biti presudni.

Predsednik je podsetio na događaje tokom dvehiljaditih kada su predsednik i vlada bili u tzv. kohabitaciji, ali i na slučajeve kada je vladajuću večinu činio veliki broj stranaka DOS-a.

- Pogledajte šta se tada desilo. Imali smo pogrom na Kosovu i Metohiji 2004. godine. Imali smo uništenje SR Jugoslavije i odvajanje Crne Gore što je zbog Rezolucije 1244 bio preduslov da Albanci proglase nezavisnost tzv. Kosova upravo tokom vlasti Borisa Tadića i Vojislava Koštunice. Sve se ovo događalo u trenucima kada je Srbija imala slabu vlast. Stranim obaveštajnim službama upravo zbog ovakvih stvari treba slaba vlast i ljudi koji će pristati na ulogu kojom se upravlja spolja. Ne mogu da upravljaju sa mnom niti sa SNS jer smo mi slobodarska partija, a oni kojima su upravljali stranci vremenom su napuštali SNS. Uradili su to tek kada su ostajali bez fotelja, a do tada im je funkcija bila važnija i od stranih uputstava - podsetio je Vučić i dodao da je strategija opozicije potpomognute određenim spoljnim uticajima jedan od načina kako da se ponovo iz inostranstva upravlja onima koji vladaju Srbijom.

Strategija ili politički kupleraj

Da je ovakav razvoj situacije zaista moguć, svedoči i neobično približavanje stavova pojedinih nacionalno orijentisanih stranaka i naizgled ideološki daleke im prozapadne opozicije.

Predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović izjavio je gostujući u „Utisku nedelje“ da za njega više ne važi parola „Da ovi odu, a da se oni ne vrate“ već da je potrebno koncentrisati snage na političku borbu sa naznakom na prvom delu ove rečenice.

Izvesna koalicija Dveri i Zavetnika na predstojećim izborima nema jasno deklarisanu opciju za dan posle glasanja. Boško Obradović je više puta lutao po političkom spektru, a deluje da je razvojni put Dveri u potpunosti obesmislio politiku u Srbiji. Od nacionalističke opcije, Dveri su prešle put do prikolice kamiona na kojoj se zagrljeni i nasmejani nalaze rame uz rame Boško Obradović, Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Sanda Rašković Ivić i drugi predstavnici do tada navodno nepomirljivih opcija. Na sve to, Bojan Pajtić tadašnji predsednik Demokratske stranke poziva svoje birače. da u ponovljenom glasanju na nekoliko mesta, podrže koaliciju Dveri-DSS i tako im pomognu da sa nekoliko stotina neophodnih glasova uđu u Skupštinu Srbije na izborima 2016. godine. Da cenzus koji je tada bio pet odsto ne bude previše neizvestan pobrinuo se i tadašnji američki ambasador u Srbiji Kajl Skot koji se volšebno našao u prostorijama Republičke izborne komisije. Dan kasnije, čudo se dogodilo i dvojac Obradović-Ivić našao se u skupštinskim klupama.

Milica Đurđević Stamenkovski nagovestila je mogućnost saradnje sa tzv. proevropskim stranakama nakon izbora u Beogradu 2022. godine kada je postojala šansa da koalicija SNS i SPS ipak ne formira odborničku većinu u Skupštini Grada.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je, tokom rasprave o budžetu u skupštini, da Obradović i Stamenkovska pokušavaju na populističkim pričama da uzmu poneki glas više, a potom da za funkciju sklapaju dogovore sa Draganom Đilasom i Marinikom Tepić. Ministar Mali je podsetio da smo takav razvoj situacije već imali prilike da vidimo

Predstavnici stranaka koje su okupljene oko „Dogovora za pobedu“ više puta su naglasili da je jedini politički cilj odlazak Aleksadra Vučića sa vlasti, a u okviru svoje kampanje koja je počela sa protestima „Srbija protiv nasilja“, građani nisu imali prilike da čuju mnogo od programa koji se nudi, osim pomenutog prioriteta.

Uticaj stranaca

Predsednik Srbije je više puta govorio i o pogubnom delovanju političke i medijske scene u Srbiji koji otvoreno rade protiv države, a u korist inostranog interesa.

- Mnogi od predstavnika opozicije idu po stranim ambasadama i posle šire glasine kako je to što su se zadržali duže na sastanku znak da su ih stranci prepoznali kao sledeće na vlasti – ispričao je Vučić i konstatovao da je to sramoćenje zemlje i naroda koji predstavljaju.

Vučić je podsetio i na pismo koje su predstavnici tzv. proevropskih stranaka pisali evropskom komesaru Žozepu Borelju u kome traže sve moguće mere protiv predsednika Srbije i njegovih saradnika.

Odlazak na kanabe kod stranih ambasadora, u nadi da će se dobiti neophodna podrška u borbi za vlast, postao je već ustaljen manir srpskih političara, naročito posle Petog oktobra, prevrata koji je delimično, novcem i obaveštajnim delovanjem i dirigovan spolja. Javnost u Srbiji imala je prilike da se uveri već nekoliko puta da se političke prilike diktiraju spolja.

Tadašnji predsednik vlade Zoran Đinđić govorio je o uticaju stranih ambasadora.

- Sada strance uključujete kao deo svoje unutrašnje politike – to je bolesno. Mi tu bolest još imamo u Beogradu. Imamo ambasadore nekih zemalja koji se ponašaju kao šefovi stranaka u Srbiji. Kao da su izabrani na izborima. Oni pozivaju ministre, pozivaju moj kabinet i čude se što ja neću da ih primim. Ja kažem: zamislite da naš ambasador u vašoj zemlji pozove vašeg premijera i pita ga da sa njim ruča. Ovaj bi mislio da je to neka šala, skrivena kamera. Nemojte da mislite da vi možete da radite u našoj zemlji nešto što naš ambasador u vašoj zemlji ni slučajno ne bi mogao da radi... Mi moramo da poštujemo sebe i da ne dozvolimo da se strane zemlje toliko mešaju u naše odnose. Da mi to ne tražimo, oni to ne bi radili. Da imamo ministre koji na taj poziv hladno kažu: ’Izvinite, mi nemamo vremena za to’, posle dva, tri puta oni bi odustali. Pošto još imamo taj kompleks niže vrednosti, mislim da imamo tu nezdravu situaciju da se o našoj zemlji više raspravlja u inostranstvu - govorio je tada Đinđić.

U godinama posle Petog oktobra, imali smo prilike da vidimo formiranje raznih koalicija posle izbora na kojima prvi, pa ni drugoplasirani nisu mogli da formiraju većinu.

Američki ambasador ili rajetinski mentalitet

Američki ambasador Kameron Manter navodno je na jednoj večeri kumovao „istorijskom“ pomirenju DS-a i SPS-a uoči formiranja vlade 2008. godine. Koalicija SPS-JS-PUPS prekršila je tada dogovor o formiranju većine sa SRS i DSS, a Dragan Marković Palma obrazložio je prelazak na stranu koalicije oko DS nazvane „Za evropsku Srbiju“ banalnim objašnjenjem da se „patriotizam ne sipa u traktor“. Građani Srbije naučili su tokom narednih godina vladavine demokrata i socijalista da se ni Evropa ne sipa u traktor, ali vreme potrošeno da na teži način spoznaju tu lekciju, niko im više nije mogao vratiti.

Nije tajna ni da se stranke opozicije nadaju da bi Ivica Dačić još jednom mogao da promeni stranu.

O tome je Aleksandar Jovanović Ćuta govorio istakavši da je Dačić uvek tamo gde je vlast i okarakterisao njegovo političko delovanje kao vrlo fleksibilno.

- Oni iz SPS se zgražavaju na to što se dešava u Skupštini, na to što rade Jovanov i Bakarec, nikako nisu zadovoljni, ali njima nikakav problem nije, oni su bili gde god treba, i "pristao sam biću sve što hoćeš". Ivica Dačić je vrlo fleksibilan, taj će sutra biti gde god je vlast i to je pokazao - rekao je Jovanović.

Najnoviji slučaj u kome je američki ambasador ponovo u glavnoj ulozi „heroja“ je informacija da se predstavnici tzv. proevropskih stranaka u dosluhu sa Kristoferom Hilom od koga pokušavaju da izdejstvuju odlaganje izbora za datum koji smatraju povoljnijim.

Navodno saznanje do koga su došli mediji koji podržavaju prozapadne stranke i objavile ga, ofirajući svoje favorite, komentarisala je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić koja je ocenila da određeni kontakti očigledno postoje.

- Meni je zanimljivo vaše pitanje ambasadoru Hilu, jer vi pretpostavljam imate indicije da je opozicija zamolila ambasadora da se pomere izbori. Očigledno imate neka saznanja. Opozicioni lideri su u svom poslednjem, od mnogobrojnih pisama stranim ambasadama i EU, otvoreno napisali da, zbog toga što nisu dobili odgovor na njihovo pismo od 30. juna, sada deluje da ćemo imati izbore do kraja godine. A oni su u junu molili da izbora ne bude, tada su rekli da će izaći na ulice ako bude izbora. Ovo nije moje tumačenje njihovih reči, već logičnom dedukcijom izvlačim zaključak. A vi ste ambasadoru Hilu sami postavili to pitanje da li razgovara sa predstavnicima opozicije o pomeranju izbora, nisam vas ja terala da ga postavite. Tako da, iz vašeg pitanja ja zaključujem da oni mole sada i Kristofera Hila da se pomere izbori - rekla je Brnabić.

Ambasador Hil je zagonetno odgovorio da razgovara sa mnogo ljudi, između ostalog i sa liderima opozicije, ali da se ne meša u unutrašnje stvari Srbije.

Iz čitave priče se može zaključiti ili da uticaj američkog ambasadora u Srbiji prevazilazi okvire njegove funkcije ili da je jednostavno značaj koji mu se pridaje proizvod rajetinskog palanačkog mentaliteta uveliko utvrđenog u nesrazmerno velikim glavama bez pratećeg sadržaja političara u Srbiji.