Izraelski ultimatum Palestincima

Rat će se završiti kad se Hamas bezuslovno preda i vrati taoce, kaže Izrael, na šta suprotna strana uzvraća ispaljivanjem raketa ka Izraelu. I izraelska vojska nastavila je granatiranje. Samo juče pre zore gađala je čak 320 ciljeva u pojasu Gaze, kada je u centralnom delu enklave stradalo tridesetak Palestinaca. Ljudi ginu iz minuta u minut, a o stravičnim razaranjima svedoče spasioci, koji kažu da na terenu nikad nisu videli nešto nalik ovome. Palestinski izvori kažu da su izraelske bombe pogodile područja u blizini tri bolnice. Iz Gaze stižu fotografije razorenih zgrada i spasilaca koji pretražuju ruševine. Ministarstvo zdravlja u Gazi tvrdi da je najmanje 5.087 Palestinaca ubijeno od 7. oktobra. Stradalo je 2.055 mališana. Ranjenih je bar 15.000. Kažu da je samo u protekla 24 sata u izraelskim udarima stradalo 436 ljudi, od kojih čak 182 deteta. Jasno je, dakle, da o predaji Hamasa u ovom trenutku nema govora, na šta ukazuju i procene izraelskog Ministarstva odbrane da rat može da potraje do tri meseca, koliko je, kaže, potrebno da totalno uništi Hamas.

Izraelska vojska ističe i da unutar palestinske enklave izvodi racije kako bi razbila terorističke ćelije koje se spremaju za naredne faze rata i prikupila podatke o otetima, kojih, prema njenim saznanjima ima 222. Meta izraelske vojske su i položaji Hezbolaha u Libanu, što potpiruje strepnje da će se sukob proširiti. „Tajms ov Izrael” prenosi da je cilj ovih udara bio da se osujete planirani napadi Hezbolaha, jer su, navodno, dve njihove ćelije nameravale da lansiraju rakete na Izrael. Međutim, Kina gaji ogromnu bojazan da će se oružane akcije proširiti u regionu Bliskog istoka, pa poziva međunarodnu zajednicu da se angažuje kako bi se sprečila eskalacija. Kineski mediji ističu da je specijalni izaslanik za Bliski istok Džai Jun upozorio na dešavanja duž izraelsko-libanske i izraelsko-sirijske granice i istakao spremnost Pekinga da radi na prekidu sukoba i promovisanju rešenja o dve države.

Međunarodna zajednica je reagovala kako bi ponovila podršku Izraelu u njegovom pravu da se brani. Tim povodom telefonom su razgovarali šefovi Francuske, Kanade, Velike Britanije, Nemačke i Italije s američkim predsednikom. Bi-Bi-Si prenosi da su ujedno pozvali na poštovanje međunarodnog humanitarnog prava što podrazumeva zaštitu civila. Džozef Bajden je potom pozvao Benjamina Netanjahua, koji je ponovio da će „iskoreniti Hamas” a takođe je odvojeno razgovarao s Emanuelom Makronom, kao i španskim i holandskim premijerom. Iz Jelisejske palate je potom saopšteno da će francuski predsednik danas doći u Tel Aviv. On sledi druge zapadne kolege, a ima i posebne povode. Prvo, u sukobu je ubijeno 30 francuskih državljana, a sedmoro njih je nestalo. Makron obećava da će učiniti sve da vrati Francuze koje drži Hamas. Drugo, Francuska ima najveću jevrejsku zajednicu u Evropi, a hiljade dvojnih državljana žive u Izraelu. Takođe, ima i najveću muslimansku zajednicu u zapadnom delu Evrope. Takve prilike stavljaju Francusku u nezavidan položaj. Rast tenzija između dve zajednice već je ozbiljan i preti da eskalira. Makron je stoga daleko oprezniji u izjavama, iako se slaže da Izrael ima pravo „da se brani eliminacijom terorističkih grupa”, ali pominje i dugoročni plan, govoreći da borba protiv terorizma ne može da zameni potragu za mirom koji je uslovljen bezbednosnim garancijama za Izrael i državu za Palestince.

Dok se Makron pripremao za put, zapadne agencije su javile da je treći konvoj humanitarne pomoći na putu ka Gazi, ali i da su dva konvoja koja su već pristigla samo kap u moru neophodne pomoći, kao i da UN upozorava da je potrebno i gorivo, jer u suprotnom nema napajanja strujom bolnica i postrojenja za desalinizaciju vode za piće. Izrael se protivi dopremanju goriva, pod obrazloženjem da bi moglo da dođe u ruke Hamasa.

„Njujork tajms” piše o kopnenoj ofanzivi podsećajući da izraelske snage nagoveštavaju da će, ako se Hamas ne preda, njihove trupe ući u Gazu. Američki list ističe da je Vašington savetovao Izrael da pričeka s kopnenom ofanzivom da bi kupio vreme za pregovore o oslobađanju talaca i omogućio veću pomoć palestinskim civilima. Pozivajući se na američke zvaničnike list navodi i da SAD žele više vremena zarad priprema za moguće napade grupa koje podržavaju Iran, koji će biti intenzivirani kada Izrael pokrene trupe.

Micotakis kod Netanjahua

Grčki premijer Kirjakos Micotakis izrazio je u Tel Avivu podršku Izraelu i njegovom pravu na samoodbranu. Tokom nenajavljene posete sastao se s izraelskim premijerom kako bi izrazio ogorčenje zbog Hamasovih napada i ponovio potrebu da se zaštite civili, oslobode taoci i izbegne humanitarna kriza. Iz kabineta grčkog premijera javljaju i da Atina pravi jasnu razliku između Hamasa i palestinskog naroda.