O koka-koli i psećim buvama

Otkriće da pseće buve skaču bolje od onih koje žive na mačkama donelo je francuskim profesorima veterine „anti-Nobela”, šaljivu nagradu koja je ove godine 18. put dodeljena na Harvardu.

Početak svakog oktobra prilika je da svetska naučna zajednica dokaže da je ne čine ljudi bez smisla za humor, izgubljeni među knjigama i epruvetama. Alternativa „Nobelu” poznata kao ig-Nobelova nagrada, koju je njujorški matematičar Mark Abrahams osnovao 1991, dodeljuje se svake godine u isto vreme, malo pre prestižnog priznanja švedskog instituta, ali za istraživanja koja su maštovita, izazivaju smeh i bude interesovanje za nauku.

Sam naziv predstavlja igru reči. Sa „Ig” ispred Nobelovog imena dobija se pridev koji na engleskom znači neplemenit ili prost, a u skladu s tim značenjem su i ručno napravljene pobedničke statue, koje se garantovano raspadaju za četiri nedelje.

Da hrana ima bolji ukus ako „dobro zvuči”, dokazao je italijansko-britanski tim i osvojio ovogodišnjeg „Ig-Nobela” za nutricionizam. Osobe koje su jele čips uz elektronski modifikovani zvuk krckanja imale su utisak da je čips hrskaviji i svežiji nego što je zaista bio.

„Uloga auditornog stimulansa na percepciju hrskavosti i bajatosti krompirovog čipsa” zvaničan je naziv ove studije i ako se neko (sasvim opravdano) pita da li su se naučnici stvarno bavili ovim istraživanjem ili je sve samo komičan scenario, odgovor se može naći na sajtu organizatora ovog konkursa (improbable.com).

Sve nagrade su dodeljene za stvarna istraživanja, objavljena u naučnim časopisima, osim u četiri slučaja 1991. i 1994, kada su greškom dodeljena „prevarantima”. U svim ostalim prilikama otišle su u prave ruke, dakle ljudima koji su predanim naučnim radom došli do rezultata koji, iako deluju šašavo, imaju nekog smisla.

Neki su naučnim metodama dokazali ono što svi znamo, na primer, da dlake, kablovi i žice na gomili imaju sklonost da se zamrse (fizika).

Nagrada za hemiju podeljena je između dva tima koja su dokazala sasvim suprotne stvari – američki da je koka-kola efikasan spermicid (doduše nije preporučeno sredstvo kontracepcije), a tajvanski da ona to uopšte nije.

Naučnicima sa univerziteta u Nju Meksiku koji su ustanovili da trbušne plesačice dobijaju veče napojnice za vreme ovulacije pripalo je ovogodišnje priznanje u oblasti ekonomije.

Najprestižniji „Ig-Nobel” za mir otišao je u ruke švajcarskih istraživača koji su ustanovili da biljke imaju dostojanstvo.

Svaki od laureata imao je šezdeset sekundi da zahvali, dok ga ne prekine osmogodišnja devojčica specijalno angažovana „da prekida dosadne govore”.

Među ovogodišnjim nagrađenima su i istraživanja „sposobnosti amebe da izađe iz lavirinta” i o „pogubnim posledicama armadila na arheološkim lokalitetima u Južnoj Americi”.

Ceremoniju je otvorio jedan od prošlogodišnjih laureata Dej Mejer, koautor izveštaja o neželjenim efektima gutanja sablje i to tako što je stavio u usta sablju koju je dekan medicinskog fakulteta Harvarda odmah izvadio.

Ekonomista Den Arijeli sproveo je istraživanje „novog analgetika” u jeftinoj i skupoj varijanti. Obe grupe su zapravo dobijale placebo, običnu bombonicu, ali je ona „bolje delovala” na pacijente koji su dobijali skuplji lek, a Arijeli je dobio nagradu za medicinu.

Smešni „Nobel” za književnost otišao je u ruke autoru lepo napisane studije „Kretenu jedan: narativno istraživanje iskustva gneva unutar organizacije”, odnosno kako smireni, fini ljudi odjednom izgube želju da shvate kolegu i prosto ga „proglase kretenom”.

„Anti-Nobeli” su proteklih godina dodeljeni za niz uvrnutih otkrića: kako vijagra pomaže hrčku da se oporavi od „džet lega” ili zašto detliće ne boli glava iako udare njome u drvo 12.000 puta dnevno. Za hemiju je 1999. nagrađen Japanac Takaši Makino, jer je izumeo sprej koji prevarenim suprugama otkriva tragove sperme na donjem vešu nevernika.

Ceremonija je, kao i svake godine, završena Abrahamsovim rečima: „Ako niste dobili ’Ig-Nobela’ ove godine – a posebno ako jeste – više sreće sledeće godine”.

J. K.