Čitanje kao pokret

Celodnevna sajamska tribina „Kako do dobre knjige – Izdavaštvo i javni interes” posvećena i autorskim pravima, veštačkoj inteligenciji i književnim nagradama, u organizaciji Udruženja profesionalnih izdavača Srbije i francuskih profesionalaca, održana je juče u okviru 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Zoran Hamović, iz izdavačke kuće „Klio”, i Stanislas Pjere, direktor Francuskog instituta u Beogradu, otvorili su ovaj skup.

– Radujemo se susretu sa francuskim piscima i izdavačima, a posebna nam je čast da razmenimo iskustva sa onima koji godinama istrajno podržavaju knjigu. Izdavaštvo i javni interes tribina je posvećena i zaštiti intelektualne svojine u doba veštačke inteligencije. Rad je organizovan u tri sesije. Razgovaraće se o instrumentima afirmacije izdavaštva u Srbiji i Francuskoj, kao i o saradnji izdavača naše dve zemlje – rekao je Zoran Hamović.

Stanislas Pjere zahvalio je Fondaciji „Jan Mihalski” na predstavljanju francuske kulture, kao i drugim akterima iz regiona sa kojima će započeti veliki regionalni frankofoni projekat.

Profesorka Milena Dragićević Šešić obratila se zatim govoreći o tome kako pojedine evropske zemlje pomažu izdavaštvo i pisanje. Kulturna, obrazovna politika i kulturna diplomatija su, po njenim rečima, ti instrumenti. Takođe, ona je naglasila da mora da postoji podrška pisanju i stvaralaštvu, grantova za pisanje u artrezidensima, podrška književnim izdavačima i akademskom izdavaštvu. Podržavanje distribucije knjige i široke knjižarske mreže, dešava se i kroz jedinstvenu cenu knjige. Podrška festivalima i digitalizacija knjige takođe su jedni od instrumenata, kao i stalna edukacija.

Ona je opisala politike zemalja sa manjim tržištem knjige: Flandrije, Hrvatske, Estonije, kroz fondove za sve faze, od pisanja do izdavanja knjige i do literarnih događaja, a posebno su profesionalci u Flandriji ti koji predlažu načine podrške, čak i amaterskom pisanju.

– U Hrvatskoj postoje mere: nacionalna strategija za promociju knjige i čitanja, koja ima budžete i nacionalni plan oslonjen i na evropske fondove. U Češkoj Republici više se govori o indirektnom finansiranju, kroz smanjenje PDV-a na knjigu. Estonija se nije odrekla državnog vlasništva, ali njeni glavni elementi kulturne politike jesu prevođenje, razvoj međunarodne kooperacije unije stvaralaca, a PDV za časopise je smanjen. Mi imamo mogućnost da konkurišemo za programe „Kreativne Evrope”, da izdavači posećuju međunarodne programe, pa i da promovišemo Evropske nagrade za književnost. Moguće je da razvijemo nove kulturne mere, onako kako se Dejan Tiago Stanković zalagao za prevođenje – zaključila je profesorka Šešić.

Režin Ašondo, predsednica Francuskog nacionalnog centra za knjigu, objasnila je delovanje na međunarodnom planu ove institucije kroz podršku prevođenja i organizovanje frankofonih knjižara.

– Imamo budžet od 27 miliona evra. Predsednik Francuske je prethodne dve godine predstavio čitanje kao pokret, to je posebno usmereno ka mladima, tako da je razvijen plan čitanja, razvijanja kritičkog mišljenja i obogaćivanja rečnika. Mnoge studije govore o tome kako različiti ekrani loše utiču na fond reči i način razmišljanja. Zakon o jedinstvenoj ceni knjige, usvojen u Francuskoj 1970. godine, sačuvao je nezavisne izdavače i knjižare. Takođe, posvećena je velika pažnja obrazovanju, gde se organizuje 1.600 master klasova u školama, autori čitaju i pišu zajedno sa đacima. Razvili smo program prisustva autora u letnjim kampovima. Imamo i stipendije za autore i prevodioce. Za knjižare i biblioteke imamo sistem podrške, a 2021. i 2022. godine pomogli smo stvaranje 42 nezavisne knjižare, posle pandemije. Imamo i manifestaciju „Noć čitanja” krajem januara – rekla je Režin Ašondo, dodajući da ima oko 60 knjiga prevedenih sa francuskog na srpski i obrnuto, od 2019. godine.

Nikola Roš, predsednik Kancelarije za međunarodno izdavaštvo Francuske, zapazio je da javne vlasti imaju dobar uticaj na razvoj čitanja i kreativnih industrija u Francuskoj, da dela francuskih autora putuju po svetu, francuski je drugi najprevođeniji jezik na svetu. Petnaest hiljada knjiga je pod ugovorom za prevođenje, a 40 hiljada knjiga se objavi godišnje.

– Moja organizacija postoji 150 godina i pomaže izdavače na međunarodnom planu gde prodajemo prava za prevođenje na strane jezike. Smešteni smo u Parizu i upravljamo kolektivnim štandovima Francuske na međunarodnim sajmovima – istakao je Roš dodajući da su Francuzi ujedinjeni u nastupima na međunarodnoj sceni ia da kolektivno rade, što je vrlo važno. Takođe rganizuju stipendije za grupe izdavača i prevodilaca iz inostranstva koji se u Parizu susreću sa tamošnjim profesionalcima u izdavaštvu, što stvara snažna partnerstva.