Nije lako biti Čović

Plejmejker FMP-a Filip Čović (19 g, 180 cm) je pod „dvostrukom lupom” javnosti, jer je njegov otac Nebojša vlasnik kluba. Kao i obično u ovakvim ili sličnim situacijama, mnogi će reći – „njemu je lako” – ali on najbolje zna koliko mora da se trudi da bi dokazao da je tu zbog svog kvaliteta a ne zbog protekcije.

Prošle godine, dok je FMP bi u krizi, mnogi su se prvo okomili na njega. To jedruga strana priče – kad ekipi ne ide, najlakše je okriviti „tatinog sina”.

Danas, na otvaranju nove sezone, FMP će ugostiti Zvezdu (16 č), a Filip Čović će sa saigračima pokušati da dokaže ono što svi u klubu tvrde: da je FMP bolji od „crveno-belih”.

– Kao što je već rekao moj otac, da ne kažem predsednik kluba, bolji smo tim od Zvezdei zato očekujem pobedu. Mi smo, inače, trenirani da uvek idemo na pobedu. Nije važno ko je protivnik.

Ekipa FMP je ostala bez nekoliko dobrih igrača, ali Filip smatra da će ova sezona biti bolja nego prošla. Pitamo ga kakva je razlika između ovog i prošlogodišnjeg sastava?

– Razlika je, pre svega, u Ercegu i Krstoviću, zatim i u Đerasimoviću i Žigeranoviću, koji su otišli. Ali, stasali su novi momci koji sigurno mogu uspešno da ih zamene. Naša prednost je što u klubu postoji sistem u kome se stvaraju igrači za prvi tim, pa za razliku od klubova koji dovode pojačanja sa strane, naše novajlije gotovo i da ne prolaze kroz period privikavanja.

Koliko je teško igrati u klubu svog oca?

– Ponosim se svojim prezimenom i svojom porodicom. Na prvi pogled, neko bi pomislio da je dobro za jednog mladog igrača da mu otac bude prvi čovek kluba. Ali, po nekad stvarno nije lako… Osuđen sam da trpim uvrede navijača Zvezde i Partizana i pritisak javnosti, da vodim računa šta će ljudi reći. Ja se, inače, osećam kao i svaki drugi košarkaš u timu. Tako se i moji saigrači ophode prema meni. Oni su mi i najbolji drugovi jer s njima provodim vreme i na terenu i van njega.

Vaš otac je najavio izgradnju dvorane sa 10.000 mesta, koja bi trebalo bude gotova do kraja 2010. Šta namerava s tom dvoranom klub koji je, pre svega, orijentisan na proizvodnju igrača?

– Pretpostavljam da će ta dvorana biti za Evroligu.

To znači da FMP ima ambiciju da igra u najboljem klupskom takmičenju?

– Naš klub se postepeno razvija, a pošto su nam juniori najbolji u Evropi, prirodno je da i prvi timide u tom smeru.

Koliko je Vaš otac, koji je bio košarkaš, uticao da se i vi bavite košarkom?

– Imajući u vidu to da mi je otac igrao košarku i da je stvorio jedan klub, bilo bi čudno da barem nisam probao da treniram košarku. Mada se otac tu nije mešao.Kad sam bio mali igrao sam dobro fudbal. Sa 11 godina sam se definitivno opredelio za košarku i od tada sam u FMP-u. Imao sam mnogo dobrih trenera, a najduže sam sa Slobodanom Klipom koji je od prošle sezone šef stručnog štaba.

Šta su Vam vrline a šta mane?

– Mane su mi odbrana, šut i fizički snaga. Vrline: pregled igre, tehnika, brzina i, pre svega – glava.

Tako govori Filip Čović, nenametljiv i ljubazan momak, član juniorske reprezentacije koja se prošlog leta okitila zlatom na Evropskom prvenstvu u Španiji. Kao i svim igračima njegovog uzrasta, san je da zaigra u seniorskoj selekciji. Ka tom cilju će stremiti nezapostavljajući školovanje, jer FMP je osnivao Koledž s namerom da bi svojim dečacima ponudio i drugu „karijeru”.

A. Miletić