Sindikati traže hitno podizanje svih zarada

Niske zarade koje ne omogućavaju dostojanstven život radnika, nepostojanje kolektivnih ugovora u preduzećima, sve restriktivniji zakoni koji umanjuju prava onih koji rade, socijalni dijalog koji uopšte ne postoji... To su, ukratko, poruke i glavne zamerke koje veće Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) šalje državi sa današnje javne sednice koja se organizuje ispred Skupštine Srbije. Kako za „Politiku” naglašava Zoran Mihajlović, predsednik veća SSSS, sindikati zahtevaju od države hitno započinjanje socijalnog dijaloga i uključivanje u postupak donošenja zakona u svim fazama, počev od formulisanja nacrta.

– Tražimo i da se potpisuju kolektivni ugovori na nivou delatnosti i da se, u dogovoru sa sindikatima, hitno podignu sve zarade, uključujući minimalnu do nivoa koji bi omogućio dostojanstven život radnika i njihovih porodica. Osim članova veća SSSS, sednici prisustvuju i članovi republičkih odbora samostalnih sindikata Srbije i članovi veća saveza samostalnih sindikata – navodi Mihajlović.

Predstavnici sindikata naglašavaju da je činjenica da su mnogi zakoni koji se tiču radnika i njihovih prava u drugom planu, da se predlozi sindikata sve više ignorišu, a ono što ide u skupštinsku proceduru ide mimo procedura koje su potrebne.

– Tako je bilo sa Zakonom o zapošljavanju stranaca koji je otišao u skupštinsku proceduru, pa je naknadno napravljen radna grupa koja je trebalo da ponudi usaglašavanja. Isto je bilo i sa Zakonom o radnim praksama. Bili smo na dva sastanka radne grupe, i to je to, a nismo znali ni da je bilo javne rasprave. I sada imamo takvu situaciju oko usvajanja budžeta. Praksa je da se pre usvajanja i Socijalno-ekonomskom savetu (SES) da predlog budžeta na mišljenje, pa da ga tek tada vlada prosledi skupštini. Ovog puta sve je to urađeno mimo zvanične procedure, a predlog budžeta za 2024. nije ni došao do SES-a – napominje Mihajlović. Pita se čemu onda postojanje tog tela koje se sastoji od predstavnika vlade, sindikata i poslodavaca.

Da li onda SES služi kao podloga za takozvano fingiranje, kako bi se samo sučeljavali nekakvi argumenti i stavovi važnih instanci u državi, stvorila slika u javnosti da neki eksperti ipak nešto tamo i rade?

– Apsolutno. Sve se obesmišljava, sve ono što treba da bude tema dogovora socijalnih partnera. Osim vlade, ni mi sindikati ni poslodavci se ništa ne pitamo. SES sve češće ne opravdava svoju svrhu, pa umesto da se oko minimalca pregovarači zajedničkim snagama dogovore za njegov konačni iznos, o tome je ovog leta odluku doneo predsednik države, a vlada je to samo usvojila – dodaje Mihajlović.

Sindikati podsećaju da u prethodnih mesec i po dana postoji „jak” pritisak pojedinih ministarstava, jer su se nedavno organizovali štrajkova u granama javnih delatnosti zbog toga što nisu uređeni koeficijenti za obračun i isplatu plata za pojedina radna mesta.

– Imali smo štrajk predškolaca, pa radnika u obrazovanju, a za 23. novembar najavljen je i štrajk zdravstva. Nezadovoljni smo jer se problem isplata zarada ne rešava sistemski, postoje samo ad hok povećanja plata, ali to ne donosi bolju poziciju za sve radnike u zdravstvu. Gubimo trku sa inflacijom, jer su zarade nominalno veće, a kupovna moć građana je sve manja. Tako da su plate niske, a to je neodrživo – navodi Mihajlović. Dodaje da će sindikati zatražiti razgovore sa predstavnicima države o svemu ovome, a ako ne bude sluha, sindikatima ne ostaje drugo rešenje nego da samo izađu na ulice.

Upozorava i na to da se sve restriktivnijim zakonima umanjuju prava radnika.

– Vlada je raščlanila sve sistemske zakona koji se inače odnose na Zakon o radu, a od najavljenih izmena i dopuna samog krovnog zakona nema ništa. Ipak, svi ti propisi posebni su za sebe, a popularišu rad „na crno”, omogućavajući špekulacije poslodavaca – napominje Mihajlović, i kao primer navodi Zakon o agencijskom zapošljavanju.

– Recimo, njime je poljuljan institut Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), jer tu ulogu sve više preuzimaju agencije, pa NSZ u narednom periodu možda neće ni imati razloga za postojanje. Sada možete da otvorite agenciju mimo Srbije i negde odatle angažujete radnike koji će raditi u Srbiji. U takvim situacijama je sve teže obavljati inspekcijski nadzor nad poslodavcima, kontrolisati kako rade radnici, u kojim uslovima, za koju platu, da im se uplaćuju porezi i doprinosi. Nekada se čak ni ne zna koji su to poslodavci, pa radnici nemaju kome da se obrate kada imaju problem – nabraja Mihajlović. Podseća da upravo zbog malih plata, odsustva socijalnog dijaloga, sistemskog nerešavanja problema, iz Srbije sve više radnika odlazi