Izgradnja zajedničke budućnosti

U utorak na Sajmu knjiga u dvorani „Ivo Andrić” predstavljena je knjiga Si Đinpinga „Izgradnja zajedničke budućnosti čovečanstva” (objavljena kod nas u izdanju kuće „Albatros plus”), o kojoj su govorili Stanko Blagojević, pomoćnik ministra za međunarodne odnose i evropske integracije u oblasti kulture, Rade Kalik, potpredsednik Srpskog filozofskog društva, i Jagoš Đuretić, u ime izdavača.

          Stanko Blagojević je uporedio revnost Si Đinpinga u borbi za iskorenjivanja ekstremnog siromaštva u Kini i njegovu posvećenost uspostavljanju novih međunarodnih odnosa zasnovanih na miru, uzajamnoj koristi, jednakosti, bez obzira na veličinu države, na poštovanju različitosti, očuvanju vlastite kulture, jezika i pisma, a istovremeno i na poštovanju drugih kultura i drugih jezika i pisama. Sam Si Điping, kao mladić koji je poslat sa grupom gradske omladine u vreme kulturne revolucije u jedno udaljeno selo u polupustinjskoj oblasti suočio se sa bedom ekstremnog siromaštva.  Si je shvatio, istakao je Blagojević, da se ovaj kraj može preporoditi samo ukoliko dođe do stalnog izvora vode. Zato je, uz pomoć nekoliko drugova, počeo da kopa bunar  i kada je iz njega šiknula voda, to je bio znak da započinje potpuno novi način je života u ovom kraju. Kao što je sam svojim radom doprineo iskorenjivanju siromaštva, tako je svojim opredeljenjem za mir i međusobno poštovanje počeo da gradi nove odnose Kine sa drugim državama. Blagojević je poseban akcenat stavio na konfučijansku tradiciju po kojoj su očuvanje mira, harmonija, uvažavanje različitosti i međusobno poštovanje temelj na kojem počiva jedno zdravo društvo.  Upravo su to i kategorije na kojima se zasnivaju odnosi Kine sa drugim zemljama.

Rade Kalik je istakao da se Kina opredelila u svojim međunarodnim odnosima da se ne ponaša kao imperija koja nameće svoje ideje, svoj politički sistem i svoj ekonomski razvoj drugim zemljama, već insistira na jednakosti i međusobnom poštovanju. Poseban naglasak Si stavlja na očuvanje vlastite kulture i tradicije, istovremeno poštujući različitosti, druge kulture i njihove tradicije. Bitno je, po Siju, da obe strane imaju koristi, a ne da isključivo jača strana izvlači daleko veću korist.

          Jagoš Đuretić je naglasio da je sam naslov „Izgradnja zajedničke budućnosti čovečanstva” posebno indikativno za savremene izuzetno teške i komplikovane međunarodne odnosa u kojima se sve zemlje ovog sveta naoružavaju da bi ratovale jedna protiv druge ili se udružuju kako bi ratovale jedne protiv drugih i sve to u uslovima eksplozivnog tehnološkog napretka i materijalnog bogatstva. Posebno je važno što knjigu potpisuje nesporni ideološki vođa i predsednik jedne od dve najmnogoljudnije zemlje (Kina i Indija), i jedna od dve ekonomski najbogatije zemlje sveta koju svet vidi kao naslednicu Amerike na svetskom tronu. Đuretić posebno naglašava da Kina još u ovom trenutku nema dovoljan hegemonijalni potencijal za takvu ulogu ni u ekonomskom, ni u vojnom, ni u kulturološkom pogledu. Međutim, Si Đinping upravo u ovoj knjizi, pa čak i samim naslovom, tom cilju ne teži. On snažno poziva sve zemlje ovog sveta, velike i male, da se udruže u izgradnji zajedničke budućnosti i ravnopravnog položaja velikih i malih, čime bi se osigurao svestrani napredak svakog naroda. Oslonac za te ideje iskazuje još u prvoj knjizi koju je ovaj izdavač objavio 2019. „Priče i kazivanja”, opredeljujući se za konfučijansko načelo „ako hoćeš da stigneš brzo idi sam, a ako hoćeš da stigneš daleko idi sa drugima”. Si Đinping se očigledno opredelio da ide daleko