Nobelovac koji je iskazao neizrecivo

Junu Foseu, norveškom dramskom, proznom piscu i pesniku, nedavno proglašenom nobelovcu, bila je posvećena tribina na 66. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, a u razgovoru su učestvovali Tamara Krstić, urednica u izdavačkoj kući „Blum”, koja je objavila Foseov roman „Melanholija”, Dejan Matić, urednik u „Trećem trgu”, koji je uz „Srebrno drvo” objavio Foseovu poeziju i drame, a na sajam je upravo stigao prvi deo grandioznog Foseovog romana „Septologije” – „Novo ime”. Razgovor je moderirala Dragana Kovačević, novinarka.

Dejan Matić je govorio o svojoj saradnji sa vrsnim prevodiocem Radošem Kosovićem i o prvim izdanjima Fosea:

– Sve je počelo poznanstvom sa Radošem Kosovićem koji je za nas prevodio savremene norveške pesnike, on nam je preporučio i Juna Fosea. Počeli smo od poezije, zbirke „Pasji anđeo” iz 1992. godine i drame „Ja sam vetar” igrane i kod nas. Tada sam pročitao i Foseov roman „To je Ales” u izdanju „Arhipelaga”, i zainteresovao se za to da štampamo njegovu knjigu „Jutro i veče”, kratak i važan roman, kao i četiri izabrane drame. Nama se dopala ta Foseova poetična faza specifičnog jezika, koji kao da izranja iz neke tišine. Upravo su na sajam stigli primerci prvog dela „Septologije”– „Drugo ime”, a od novembra štampaćemo drugi deo „Ja sam neko drugi”, dok će od Nove godine biti objavljen treći deo – rekao je Dejan Matić.

Tamara Krstić predstavila je roman „Melanholija”, iz 1995. godine, u kom se Fose bavi važnim pejzažistom norveškog 19. veka Lašem Hertervigom.

– Reč je o prekretničkom delu, a svoj prvi roman Fose je objavio još 1983. godine. U ovoj knjizi on je izvršio sintezu lirskog i dramskog, „Melanholija” je važna i za sve njegove buduće drame. Tu je Fose uspeo da dočara unutrašnju dramu junaka kroz specifičan monolog dotičući se postupka toka svesti i uvodeći novine u izrazu zanimljivim tačkama interpunkcije. Pokušao je da da objašnjenje melanholije, i postigao ono najteže – da iskaže i saopšti neizrecivo. Na sličnim osnovama počiva i Fon Trirov film „Melanholija”, koji progovara kroz slike. Proza Juna Fosea podražava slike Laša Herterviga. Ponavljanje motiva kod njega je i stvar ritma, a iz pozicije junaka umetnika koji je doživeo nervni slom, stiče se utisak opsesivnosti, hirovitosti, ali i katatoničnosti, stanja između ludila i genijalnosti. Fose dotiče slikarsku poetiku jednog pejzažiste, bojeći rečima pejzaže duše – zapazila je Tamara Krstić, dodajući da je ključ za njegovu poetiku glas koji govori ćutanjem.

Dejan Matić je podsetio na to da Fosea kao dramskog pisca porede sa Beketom ili Pinterom, zbog sažetosti izraza i zbog čudnih prostora na kojima se dešavaju njegove drame, u magli ili u čamcu.

– Zapad Norveške ima surovu prirodu. Na severnom i hladnom moru koje uzima živote, negostoljubiva okolina primorava čoveka da se bori sa svojom unutrašnjom prirodom. Fose je dakle već u delima iz devedesetih godina formulisao svoj izraz. Od rane mladosti se interesovao za duhovnost, bio je kveker, sada ističe da je katolik i komunista. U njegovim dramama čovek je uvek na rubu, odakle promišlja o složenim temama i to jednostavnim jezikom. Promišlja religiju, onostrano, smisao i božansko poreklo umetnosti. Fose u svim žanrovima ima specifičan ritam i u svim žanrovima piše poeziju, povezujući ono izgovoreno sa neizrecivim, svetlost sa tamom, inspiraciju, imaginaciju i Boga. Pas je bitan motiv za Fosea, psi ga fasciniraju jer komuniciraju kao slika sa posetiocima. Pas je najsličniji čoveku. Dok je umetnik u „Melanholiji”opsednut ludilom, u „Septologiji” je slikar Asle prepušten alkoholizmu, u čemu ima i autobiografskih elemenata, jer je Fose prestao da pije, ali i da putuje. Vreme i proticanje vremena važno je u njegovom delu, kao i motivi odsustva, rane smrti, odnosa brata i sestre, jutra i večeri – zaključio je Matić, dok je Tamara Krstić istakla da se u „Melanholiji” pojavljuje i motiv starosti, tela i telesnosti, kao i asocijacije na biblijske motive.