Reformom do novih plata u nauci
(Фото / З. Петровић)
Nedavno izloženim predlogom reforme sistema plata u nauci, konačno se nazire kraj pregovorima o uvođenju reda u zarade istraživača u Srbiji, koje predstavnici Sindikata nauke, pod parolom „Za dostojanstveniji rad u nauci”, vode sa premijerkom Anom Brnabić od protesta 2021. godine. Bar za veći deo ovdašnje naučne zajednice, ako izuzmemo one istraživače koji se nalaze u najvišoj, najprestižnijoj, takozvanoj A1 kategoriji. Naučnici su odavno nezadovoljni kategorizacijom plata koja se, uprkos promenama i napretku koji su mnogi od njih ostvarivali u radu, nije menjala deset godina i koja im je, zahvaljujući još važećoj raspodeli istraživača na šest kategorija i pet zvanja, namenila čak 30 različitih visina zarada. Čiji je mesečni raspon za isto naučno zvanje, ali u različitoj od šest kategorija u koje su svrstani, duže vreme bio gotovo jednak približnoj prosečnoj plati u Srbiji.
Kako za naš list precizira dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke, taj rascep u zaradama je takav da istraživači u istom, najprestižnijem zvanju naučnog savetnika, koji su u različitim (A1 i A6) kategorijama imaju razliku u visini plate od po 70.000 dinara mesečno. Razlika od oko 600 evra na mesečnom nivou otprilike je jednaka i za ostale kategorije, sem za početnike koji još nisu doktorirali (A4 i A6), ali koje treba i zadržati u Srbiji, kod kojih je taj raspon oko 50.000 dinara na mesečnom nivou.
Predlog rešenja, odnosno reforme plata naučnika, dr Jelene Begović, ministarke nauke, nedavno predstavljen Zajednici instituta Srbije, sastavljenoj od 68 instituta od nacionalnog značaja, kao i naučnih i istraživačko-razvojnih ustanova tog tipa, temelji se na pet osnovnih principa. Prvi je jedna plata po naučnom zvanju, drugi povećanje najnižih zarada, treći da neće dolaziti do smanjenja plata, četvrti je postojanje finansijske motivacije za napredovanje u zvanjima, a peti nagrađivanje najboljih.
Ministarka Begović podvlači da šest meseci rade na ovom predlogu rešenja i da im uopšte nije lako da naprave „sistem koji treba da uvede red među plate za naučnika”. Na taj red čeka se deceniju, ističe dr Jovović, koja je naučni savetnik. Ona podvlači da je ministarstvo prihvatilo ono što je sindikat tražio: da neće biti smanjenja plata i da su uvedeni koeficijenti po zvanjima, ali da još nisu zadovoljene sve naučne kategorije, prvenstveno ona najviša A1. Nakon toga ministarka se sastala sa sindikalcima i razgovarala o spornim pitanjima. Sindikat nauke je potom održao i sednicu svog republičkog odbora na kojoj su razgovarali o pet principa koje je predložilo ministarstvo. Republički odbor Sindikata nauke podržao je predlog modela plata koji je predstavilo ministarstvo.
„Budući da je Vlada Srbije usvojila budžet, sa ministarkom smo prvenstveno razgovarali o njegovom delu namenjenim za nauku, pitali smo je kako teku izmene Zakona o nauci i promene pravilnika o izboru u zvanje. Ali glavni akcenat razgovora bio je na sistemu plata i budžetu”, istakla je Jovovićeva.
Ona je podsetila da je sindikat u početku tražio da svi koji imaju naučna zvanja uđu u A1 kategoriju, sem početnika, što bi iziskivalo dodatne tri milijarde dinara za plate, ali su od premijerke dobili odgovor da tih para nema. Zatim su nastavili sa pregovorima, izmenili principe i zatražili da ne bude smanjenja plata naučnika, da zarade po zvanjima budu zagarantovane, pa da ne može kao sada neko, na primer, iz kategorije A1 sa nižim zvanjem da ima višu platu od višeg naučnog saradnika u kategoriji A4.
„To je prihvaćeno, i ovim predlogom ministarstva brišu se kategorije i uvodi osnovna zarada po zvanjima. Problem je za naučnike iz najviše kategorije A1 što, prema novom predlogu, kada država bude povećala plate za 10 odsto u januaru 2024, njima ne sleduje uvećanje, već im se zamrzavaju plate dok svi ne dostignu njihov nivo zarada. Oni se ljute što je opravdano”, pojasnila je dr Jovović.
Dodala je i da se naučnici, zbog najavljenih decembarskih izbora, sada pitaju da li će predlog reforme stići da zaživi pre januara, što je bilo obećano, jer zahteva i izmene Zakona o nauci.
Da li je potcenjen rad istraživača u Srbiji
Prema rang-listi plata istraživača po zvanjima, koju je sada najavilo Ministarstvo nauke, najniža zarada biće iz sadašnje kategorije A4, a najviša iz kategorije A2 po zvanjima, kaže dr Vladan Čokić, naučni savetnik sa Instituta za medicinska istraživanja, Univerziteta u Beogradu. Najnovijim predlogom plata povećane su najniže zarade, ali su generalno smanjene sve plate istraživača po zvanjima koje bi u narednom periodu trebalo da primaju. To podrazumeva i zamrzavanje plata naučnicima iz najcenjenije kategorije A1 dok ih u narednim godinama ne sustignu istraživači iz niže kategorije.
„Ovo je još jedna uravnilovka iz Ministarstva nauke, kojom se opet potcenjuje najkvalitetniji rad naučnika u Srbiji, iako se navodi trideset odsto povećanja plate za samo deset odsto najbolje rangiranih istraživača po najnovijoj bazi publikacija „e-nauka”. Ali naravno, mi smo u nauci zbog entuzijazma, a ne iz materijalnih razloga, koje ostavljamo političarima koji nam kroje kapu. Nažalost, ovde su najviše oštećeni istraživači koji deset godina unazad nisu rekategorisani i država im je dužna isplatu razlika plata. Ostaje pitanje kada će biti usvojen i zaživeti najnoviji predlog Ministarstva nauke, a bliže se i izbori”, podseća dr Čokić, naučnik iz A1 kategorije.