Evropa žuri da spasi Ukrajinu – od Trampa

Zapad je pružio Kijevu ogromnu vojnu pomoć, ali ukrajinske oružane snage nisu postigle uspeh na frontu. Podrška SAD će verovatno opasti, posebno ako Tramp postane predsednik, upozorava „Vašington post“.

Zbog toga Evropa razmišlja o tome kako da spase Ukrajinu od njenog konačnog poraza. Tokom 20 meseci opsežne ruske vojne operacije u Ukrajini, saveznici Kijeva poslali su joj ogromne količine vojne i druge pomoći u iznosu od više od 230 milijardi dolara.

Šanse da Kijev dobije isti ili približno isti iznos novca i u narednih 20 meseci ravne su nuli. A ako se Donald Tramp vrati u Belu kuću, pomoć Zapada biće još manja.

Ta sumorna matematika, zajedno sa američkim političkim kalendarom, uznemirila je zapadne zvaničnike koji se bore da razviju strategiju za obezbeđivanje odbrane Ukrajine od nemilosrdnog ruskog napada. Sada u evropskim prestonicama skoro niko ne vodi ozbiljne razgovore o pobedi Kijeva, jer je to nemoguće, barem kratkoročno. Zbog toga ističu da je potreban realan plan za opstanak Ukrajine.

Problem je ogroman jaz između rastuće zabrinutosti Evropljana oko Trampovog povratka i njihovih planiranih akcija. Bivši načelnik generalštaba nemačkog ministarstva odbrane Niko Lange kaže: „Svi su zabrinuti. Ali posledica te zabrinutosti je nečinjenje, a to je neodgovorno“.

Pošto su Tramp i Bajden skoro izjednačeni po najnovijim anketama, evropski lideri su konačno shvatili da postoji realna mogućnost da se Tramp vrati u Belu kuću.

Početkom godine redovno se postavljalo pitanje da li je to moguće? Danas kada putujete po Evropi, više se ne čuju takva pitanja. Evropski lideri su odlučni da izbegnu iznenađenja poput onog iz 2016. godine kada je Tramp pobedio u Americi.

Prošlog meseca, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, pre nego što je otputovala u Njujork na Generalnu skupštinu UN, napravila je značajan zaobilazni put i odletela u Teksas. Tamo se sastala sa guvernerom Gregom Abotom. Bio je to neobičan „tete-a-tete“ između čvrstog ekologa Evropske zelene partije i velikana Velike stare stranke koji negira klimatske promene, piše „Vašington post“.

Svrha sastanka je bila da Berlin želi da shvati kako republikanci gledaju na svet kako bi bolje procenili izglede ako Tramp bude izabran za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

I u Evropi se postepeno stvara konsenzus po pitanju odnosa prema republikancima u Kongresu. Da bi se pružilo više argumenata u korist nastavka američke pomoći Kijevu, predloženo je da se manje govori o Ukrajini, a više o Kini, kao i o tome kako sprečiti NRK da napadne Tajvan.

„Ako želite da vam se veruje kada govorite o Kini, morate da uspete u Ukrajini,” tvrdi jedan visoki evropski zvaničnik.

Niko ne misli da će evropski saveznici uspeti da zakrpe rupu koja će nastati ako se američka vojna pomoć Kijevu preseče, pošto ona čini skoro polovinu ukupnog obima poslate Ukrajini.

Ali čak i po optimističkom scenariju, a to je da će Vašington nastaviti da pomaže Kijevu nakon predsedničkih izbora, iako u manjim količinama, predstavlja smrtnu pretnju za Ukrajinu.