Instrumenti urbanih pustolova

Komplikovani instrumenti za merenje vremena, oni sa mehaničkim pogonom, konstruisani prema uzorima iz prohujalih epoha, osvajaju ove jeseni izloge časovničarskih radnji i srca ljubitelja horložerije. Pregršt novih modela, originalnih u tehnološkom i estetskom smislu, navodi na zaključak da su vodeći proizvođači ušli u novu, sa aspekta potrošača izvesno dobrodošlu fazu nadmetanja.

Osnovne smernice proizvodnje i ponude mogle bi se definisati „Roleksovim” geslom „evolucija i revolucija“. Primetan je napor proizvođača da pokažu i, ponovo, dokazuju svoju tehničku kompetentnost, podižu nivo kvaliteta, time i stečeni rejting. Manufakture definišu novi imidž obogaćivanjem umeća i iskustava iz visoke škole časovničarstva – novim tehnološkim iskustvima. Tradicija plus „hajtek“, moglo bi se reći. 

Posebnu pažnju privlače aeronautički, mornarički i ronilački satovi. Njihova popularnost objašnjava se činjenicom da su ovakvi instrumenti odvajkada darivali svojim vlasnicima nimbus iskonske odvažnosti. Važili su za odličja pustolova, u načelu spremnih da slede zov avanture, poput drevnih moreplovaca, istraživača morskih dubina i pilota.

Poznavaoci materije sa poštovanjem govore o „dvanaest veličanstvenih“ među manufakturama sa najvišim renomeom i najdužom tradicijom u ovom segmentu. „Brajtling”, „Omega”, „Fortis”, „Roleks”, IVC „Šafhauzen”, „Lonžin”, „Hanhart”, „Langer”, „Tutima”, „Poljot”, „Panerai”, „Brege”... Svaka od ovih manufaktura ima svoju istoriju, poseduje petente koji su bitno uticali na tehnički razvoj ovakvih instrumenata. Pri tom su aeronautički modeli zastupljeniji. Možda i zato što imaju dužu tradiciju. Prvi satovi ove vrste konstruisani su u epohi vazdušnih pionira, u prvoj dekadi prošlog veka. Od 1904. godine, kada je pariski juvelir Luj Kartije konstruisao prvi časovnik namenjen korišćenju „pri nebeskim putešestvijama“ (učinio je to po nalogu brazilskog navigatora vazdušnih balona Alberta Santoša Dimona), sve do danas, ovakvi modeli važe za najpopularnije namenske časovnike.

„Kartijeov” model „santos“ širokog prečnika najbliži je po izgledu praoriginalu, konstruisanom za pomenutog brazilskog vazdušnog navigatora. „Brajtling” i IVC nude modele konstruisane po uzoru na one iz tridesetih, četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka. Dok u stalnoj kolekciji „Lonžina” pažnju, još uvek, pleni model „Čarls Lindberg“. Sat konstruisan prema ideji i zahtevu čoveka koji je prvi preleteo Atlantski okean.

U segmentu nautičkih i ronilačkih satova prednjače „Roleks” i „Panerai”. Premda i ostale manufakture namenskih časovnika imaju svoje modele, ovi časovnici su najtraženiji. To potvrđuje i beogradski distributer „Paneraija” i „Kartijea”: „Za marku ’panerai’, kao sinonim za sat profesionalnih ronilaca, vlada ogromno interesovanje“, kaže direktor Olivera Stojanović. I dodaje: „Sa druge strane, isto bi se moglo reći za ’kartije santos’ u segmentu aeronautičkih satova... Međutim, za ’Kartijeov’ sat ’paša’, jedan od prvih vodootpornih satova koji su ušli u serijsku proizvodnju, vlada daleko manje interesovanje.“ („Kartijeova” legenda kaže da je prvi vodootporni sat ove marke konstruisan po nalogu paše od Marakeša, koji je kod pariskog juvelira zahtevao da mu se napravi sat sa kojim može da se kupa u svom bazenu.)

Miloš Kazimirović

(Tekst je preuzet iz oktobarskog broja „Hronoskopa plus”, prvog srpskog magazina za ljubitelje satova)