Bajdenova strategija „sporog hoda"

Milenko Pešić

Kada je Džozef Bajden očinski zagrlio Benjamina Netanjahua na aerodromu u Tel Avivu izgledalo je kao da su SAD izdale Izraelu blanko ček da što pre upadne u Gazu i svom silinom udari po Hamasu. I krenulo je žestoko. Od stravičnog masakra hamasovaca 7. oktobra, na palestinsku enklavu veličine polovine Njujorka palo je više bombi nego što su Amerikanci bacili u najintenzivnijem mesecu borbe protiv Islamske države, otkriva britanska nevladina organizacija „Ervors”.

Iako su u borbene misije u Gazi počeli oprezno da ulaze i tenkovi, mnogi su se pitali zašto izraelska vojska okleva s toliko najavljivanom invazijom. U međuvremenu su stizale šture vesti da su dronovi napali američke baze u Siriji i Iraku. Američkoj Centralnoj vojnoj komandi (CENTKOM) trebalo je nedelju dana da saopšti punu istinu – da je u 16 napada islamističkih frakcija iza kojih se sumnja da stoji Iran ranjeno dvadesetak američkih vojnih lica.

RAZLIČITE RAČUNICE: Postalo je jasno da je Bela kuća privremeno zauzdala planirani kopneni pohod na Gazu dok Pengagon ne rasporedi desetak sistema protivvazduhoplovne odbrane i dodatnih 900 vojnika kako bi zaštitili američke trupe na Bliskom istoku.

Očito Bajden i Netanjahu nemaju baš istu računicu o „ceni” rata koji preti da zapali ceo region. Predsednik SAD odlučio se za takozvanu strategiju sporog hoda, za razliku od Netanjahua, koji bi želeo brzu pobedu kako bi ojačao oslabljeni liderski položaj. Bajden hoće da pomogne Izraelu da pobedi Hamas, ali tako da na sebe ne navuče preterani bes islamskog sveta.

Kako ocenjuje stručnjak za Bliski istok Barak Ravid, Bajden se plaši da bi brzi, impulsivni napad na Gazu mogao da uvuče Izrael u duge i krvave ulične borbe, u kojima bi mogle da stradaju desetine hiljada ljudi, a da Hamas na kraju ne bude likvidiran. Takav razvoj situacije mogao bi da podstakne Hezbolah i druge paravojne organizacije da se uključe u rat, što dovodi u opasnost američke vojnike raspoređene u regionu.    

Osim toga, Bajden mora da razmišlja i o izborima. Zbog podrške Izraelu preti mu gubitak podrške američkih muslimana i Arapa. Brojni Amerikanci arapskog porekla počeli su da optužuju Bajdena da nije dovoljno učinio za humanitarni prekid bombardovanja, u kojima je do sada poginulo više od 7.000 Palestinaca. Već se spekuliše da je američki predsednik i pre izbora „izgubio” Mičigen, saveznu državu u kojoj Amerikanci arapskog porekla čine pet odsto glasova biračkog tela.

BIBLIJSKA REPUBLIKA: Posle tri sedmice haotičnih zakulisnih igara republikanci su uspeli da napokon izaberu kongresmena iz Luizijane Majka Džonsona za novog predsedavajućeg Predstavničkog doma Kongresa. Nekoliko sati uoči glasanja Donald Tramp je ispred suda u Njujorku uzvratio podršku Džonsonu, koji ga je podržao u pravnim naporima da poništi poraz na predsedničkim izborima 2020. godine, rekavši: „Svi ga vole”. 

Izbor ultrakonzervativnog republikanca za novog „spikera” razjario je komentatore naklonjene demokratama. Odmah su ga prozvali kako on SAD ne vidi kao demokratsku državu, već kao biblijski modeliranu republiku. Podsetili su da se Džonson zalagao za kriminalizaciju istopolnih veza, uvođenje obavezne molitve u škole, zabranu hirurških zahvata za promenu pola...

Džonsonovog izbor za predsedavajućeg povećava verovatnoću zatvaranja vlade, jer 17. novembra ističe zakon o privremenom finansiranju administracije. Osim toga, zbog dolaska izrazitog trampovca na čelo Predstavničkog doma trebalo bi da strepi i Volodimir Zelenski, jer lako može da zavrne slavinu Bajdenove pomoći Ukrajini.

EU KAO PARODIJA: Briselska vlada nikako da „zavede red” u evropskoj kući. Tek što je vođa opozicije Donald Tusk u prisustvu Ursule fon der Lajen izjavio da su posle izbora u Poljskoj demokratija, vladavina prava i sloboda ponovo u modi, stigao je hladan tuš iz Slovačke. Za razliku od Tuska, bivšeg predsednika Evropskog saveta koji očekuje da će uspeti da oformi poljsku vladu kakva više neće „dizati pritisak” Briselu, novoimenovani slovački premijer je stao na stranu Budimpešte.

Robert Fico, koji je četvrti put imenovan za premijera, rekao je da neće podržati dodatnu vojnu pomoć Ukrajini, niti dodatne sankcije Rusiji tokom samita Evropske unije. Novi Orbanov saveznik kaže da neće glasati ni za kakve mere protiv Rusije dok ne proceni njihov uticaj na Slovačku.

Posle za EU i NATO provokativnog rukovanja s Vladimirom Putinom u Pekingu, Viktor Orban je otišao korak dalje. Na godišnjicu neuspele pobune Mađarske protiv SSSR-a ponovo je opleo po EU. Poručio je da je Moskva bila tragedija, a da je Brisel savremena parodija.

Ipak, uz gunđanje zbog održavanja privida jedinstva u evropskoj porodici, EK je izgleda spremna na trampu. Odblokiraće Mađarskoj 13 milijardi evra u evropskom fondovima ako Orban podrži novu tranšu finansijske pomoći EU Ukrajini.

Jedan zvaničnik EU smatra da Fico neće biti u poziciji da se cenka kao Orban. Kako za „Politiko” nezvanično kaže, Slovačka je „nesrećna zemlja” kojoj je potreban novac iz fondova EU i zbog toga ne može sebi da priušti da pravi probleme Briselu.