Kad đetić zasuče rukave

Vrbas – Kada je pre četiri i po decenije stigao u Vrbas, đetić iz okoline Cetinja Marko Čelebić nije ni slutio da će se u srcu Bačke tako dobro primiti njegovi gorštački koreni. Zavičaju se, istina, uvek vraćao, nakratko, tek da ga mine želja za predelima u kojima je odrastao i stasavao, da se sretne sa rodbinom i brojnim drugarima i prijateljima iz mladosti.

Vrbas ga je, ističe, prigrlio kao najrođenijeg. Ovde se skućio i sa izabranicom svog srca Elizabetom porodicu zasnovao. Na ravnicu se svikao, ali je karakterističan naglasak žitelja Lješanske nahije do danas zadržao.

Vrbašanima je Marko Čelebić poznat kao zdravstveni radnik: Trideset godina je radio u Službi za transfuziju. Stekao je mnoštvo prijatelja i poznanika među dobrovoljnim davaocima krvi. Ako nekome možda i nije upamtio ime, nepogrešivo je znao ko koju krvnu grupu i RH faktor ima. Zbog toga mu duhoviti Vrbašani i nadenuše nadimak – Krvavi.

– Dobrovoljni davaoci krvi, a tokom radnog veka upoznao sam ih na hiljade, izuzetno su plemeniti i humani ljudi. Bilo je pravo zadovoljstvo družiti se s njima. Koliko je samo ljudskih života spaseno zahvaljujući njihovoj nesebičnosti i spremnosti – ističe Marko, koji je već petnaestak godina penzioner, ali – ne miruje. Radi kao da je u punoj snazi.

On i supruga Elizabeta obrađuju vinograd, uz to i dvanaest katastarskih jutara zemlje, bave se i stočarstvom – uglavnom tovom bikova... A prave i vino i rakiju.

– U mom rodnom selu Štitare, gde sam proveo i detinjstvo, vinogradarstvo je viševekovna tradicija, što je i glavni razlog mog opredeljenja da i ovde zasnujem vinograd na oko 3.000 kvadratnih metara. Obrada vinove loze za mene je unosan hobi, koji donosi dodatne prihode domaćinstvu. Vinogradu, međutim, ne treba gospodar, on traži slugu, vrednog i predanog radnika – objašnjava nam Marko, koji lozovaču proizvodi na tradicionalni način po recepturi predaka iz podlovćenskog kraja. I vino i rakiju pravi od ekološki čistog grožđa i voća koje nije tretirano hemikalijama.

P. Koprivica