Kurtijev ekstremizam budi islamiste na KiM

Bezbednosna situacija u Srbiji je stabilna i naše obaveštajne službe ozbiljno i temeljno vode računa o svim ekstremnim faktorima u društvu, s posebnim težištem na islamski radikalizam. Najveći problem je na Kosovu i Metohiji, gde prema italijanskim obaveštajnim podacima, koji su nedavno obelodanjeni, ima navodno 20 terorističkih ćelija koje bi mogle da budu aktivirane kada čelnici terorističke ID procene da je vreme za napad na ciljeve. Na mogućoj meti terorista ne bi bili samo ciljevi u Zapadnoj Evropi već i u južnoj srpskoj pokrajini. Ukoliko do toga dođe, na njihovom nišanu bili bi manastiri i crkve Srpske pravoslavne crkve, ali i Srbi kao pravoslavni hrišćani, protiv kojih inače Albin Kurti i Priština vode svakodnevnu brutalnu kampanju i podstiču razne vidove ekstremizma.

Problem povratka džihadista na Balkan je veoma star, ali građani centralne Srbije ne bi trebalo da brinu. Naša prednost je što policijske i obaveštajne službe znaju u glavu svakog džihadistu koji ima srpski pasoš. Tačno se zna gde su ratovali i u koje džamije idu i ko su njihovi sledbenici i koje su im navike. Najveći problem sa džihadistima zbog svojih unutrašnjih trvenja ima Bosna i Hercegovina, a situacija je kompleksna i u južnoj srpskoj pokrajini, gde Priština sama ne može i ne želi da se izbori sa ovim problemom. Zato privremene prištinske institucije po ovom pitanju godinama tesno sarađuju sa SAD. Ipak, prema podacima do kojih je došla „Politika”, Stejt department u svom izveštaju tzv. Kosovo označava kao nekoga ko se bori protiv pretnje terorizma, ali upozorava na nedostatke pravnog okvira kojim je regulisana ova oblast.

„Uprkos dobrim rezultatima i uspešnim akcijama otkrivanja radikalnih islamskih ćelija, najveći problem čine kratke zatvorske kazne, rani otpust iz pritvora i izostanak nadzora bivših osuđenika. Nema nikakve resocijalizacije, što je ozbiljan problem. Sve to pokreće pitanja o dugoročnoj bezbednosti”, navodi se u izveštaju iz SAD, koji govori o situaciji na KiM i nedavno je stigao u Prištinu. U tom dokumentu se posebno potencira egzistencijalni problem ljudi (oko 460) koji su učestvovali na ratištima u Siriji i Iraku (pre koju godinu) i navodi se da nije reč o običnim plaćenicima.

„Govorimo o ljudima koji veruju u ideologiju (radikalnog islama) i spremni su da daju svoj život i žrtvuju mir i stabilnost za tu ideologiju. Vlasti na Kosovu moraju da shvate da to nije nešto što će samo od sebe nestati, pogotovo što je velika nezaposlenost. To je opasnost koja već uveliko preti balkanskom društvu i sa ukidanjem viza za ulazak u Evropsku uniju od 1. januara 2024. mogao bi da ugrozi stabilnost i mir u Zapadnoj Evropi. Problem na zapadnom Balkanu nikako se ne sme shvatiti izolovano u odnosu na ostatak Evrope i na izvoru treba da se rešava”, navodi se, između ostalog, u dokumentu koji nosi oznaku strogo poverljivo i dobile su ga vlasti u Prištini.

Stručnjak za bezbednost iz jedne od država koje imaju ambasadu u Prištini i koji je imao uvid u dokument kaže da Nemačka i Velika Britanija do početka oktobra kao da nisu ozbiljno shvatali problem terorizma i činjenicu da se više od 100.000 pripadnika ID koji su ratovali u Siriji i Iraku preko migrantskih kanala, od kojih jedan krak prolazi kroz južni deo Srbije, prebacilo u centralnu Evropu.

„Nije kategorično navedeno, ali se može zaključiti da Balkan, pre svega Kosovo, ali i Bosna, u nekim delovima imaju nezvanične terorističke baze za radikalni islamizam, odakle mogu da se izvrše udari na Zapadnu Evropu. Amerika, recimo, nije zaboravila da su u terorističkim aktima 11. septembra 2001. godine učestvovali i radikalni islamski elementi iz Bosne. Moguće je da, recimo, oni izvrše bar jedan teroristički akt na samom Kosovu, ali imamo uveravanja da Kfor i sve obaveštajne službe koje ovde rade, pre svega nemački BND i britanski MI 6, uz pomoć američkih i turskih službi i kosovskih vlasti uspevaju da drže ekstremiste pod kontrolom. Ipak, pitanje je da li je u životu zaista tako”, ističe naš sagovornik. Kaže da je priča o 20 terorističkih ćelija na KiM koju su objavili Italijani preuveličana, ali da ni oni koji se nalaze po raznim selima, pre svega u Drenici i Kačaniku, nisu za potcenjivanje pogotovo zbog pojačanog delovanja radikalnih imama.

Pitanje aktiviranja radikalnih islamskih grupa i u ovom delu Evrope, pre svega na Kosovu i Metohiji, aktuelizovali su i teroristički napad Hamasa na Izrael, kao i teroristički napadi u Parizu i Briselu. Iako zvanično Zapad „drži pod kontrolom” ove paramilitarne organizacije koje se finansiraju preko humanitarnih fondova, ali i islamskih klubova, bezbednosni stručnjaci upozoravaju da terorističke ćelije mogu da se aktiviraju i da krenu u akciju pre svega prema hrišćanima – Srbima i prema manastirima i crkvama Srpske pravoslavne crkve.

Delovanje ekstremnih islamskih grupa na Kosovu i Metohiji proteklih godina je osujećeno i na više mesta je uz pomoć Kfora kod radikalnih islamskih faktora pronađeno savremeno oružje koje se ne može kupiti u obližnjoj prodavnici. Pretpostavka je da je reč o oružju koju je umesto u Ukrajini završilo kod raznih terorističkih grupa u Evropi. Međutim, kada god se rasplamsa sukob na Bliskom istoku, ne treba isključiti mogućnost novih incidenata. Još jedan značajan faktor koji može da utiče na jačanje islamskog ekstremizma jeste rastuće siromaštvo i nezaposlenost, kao i konstantne bezbednosne krize s kojima se KiM svakodnevno suočava. Ono što je posebno opasno jeste da se u južnoj srpskoj pokrajini sve više širi radikalni islam.

U oči upada i nedavna najava kosovskog muftije Naima Trnave, koju su preneli albanski mediji, da će na Kosovu i Metohiji biti izgrađeno još 1.000 džamija. Kosovska policija je od 2014. do 2018. uhapsila više imama pod optužbama da su pozivali na rat, tj. džihad, a jedan od najpoznatijih koji se u tom trenutku našao iza rešetaka bio je imam Šefćet Krasnići. Privremene prištinske institucije su iznele podatak da su se samo iz Sirije na KiM vratile 253 osobe. Povratnici su suočeni sa zatvorskim kaznama s obzirom na to da je Priština, kao deo međunarodne Koalicije za borbu protiv terorizma, morala da usvoji stroge zakone koji se odnose na učešće u borbama u stranim sukobima. Bez sumnje, Ljavdrim Muhadžiri, poznatiji kao „kasapin iz Kačanika”, koji je ubijen 2018, bio je najpoznatiji albanski komandant ID.

Bivši pripadnik Službe državne bezbednosti Božidar Spasić kaže da kada se radi o islamskom terorizmu, Srbija nije među prioritetnim državama. Za „Politiku” kaže da islamski terorizam ima međunarodnu dimenziju i da on povezuje ne samo muslimanske ekstremiste već i teroriste drugih ideologija i radikalnih grupa u Evropi, Latinskoj Americi i na drugim kontinentima. „Taj međunarodni islamski terorizam se ne zanima za Srbiju i njega naša zemlja ne zanima u smislu njihovog delovanja kao što su, recimo, postavljanje bombi ili izvođenje terorističkih akata. Ako bi se odlučili na tako nešto u Srbiji, to ne bi izazvalo za njih željeni efekat jer ne bi imalo odjek u svetu, kao na primer u Berlinu, Parizu ili Briselu, što je njima najvažnije. Jer ako dođe do masovnih razaranja i velikog broja žrtava, onda je bitno da to prenesu sve svetske televizije i da se zna koja teroristička organizacija stoji iza toga”, kaže Spasić.

Ovaj nekadašnji obaveštajac smatra da iz tih razloga Srbija za sada može da se smatra sigurnom zemljom od radikalnog terorizma, ali podvlači da bez obzira na sve navedeno, srpske obaveštajne službe imaju sve potrebne informacije i da je određeni broj tih islamskih radikalnih elemenata pod prismotrom. „U ovom momentu najveća opasnost po mir na Starom kontinentu vreba iz naše okupirane južne srpske pokrajine, gde se nalazi veliki broj spavača (ekstremisti koji godinama simuliraju da su lojalnih članovi društva i na zapovest radikalnih vođa krenu u akciju). Tamo na Kosovu i Metohiji je veliko bezakonje i ima procentualno najviše ljudi koji su se vratili s ratišta iz Sirije i Iraka. Osim Kosmeta, kritična je i susedna Bosna, posebno krajevi gde većinski žive Bošnjaci, a službe posebnu pažnju posvećuju kraju oko Zenice i nekih muslimanskih delova zemlje gde se otvaraju džamije koje finansiraju pojedine arapske zemlje koje su nezvanični sponzori terorizma. I u centralnoj Srbiji ima određenih grupacija koje mešetare, pre svega u raško-polimskoj oblasti i oni su pod ozbiljnom kontrolom. Reč je o manjima grupama koje skupljaju oružje s Kosova i Metohije”, objašnjava Božidar Spasić.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Predrag Rajić za naš list kaže da svako zaoštravanje sukoba na Bliskom istoku uvećava buđenje ekstremista u celom svetu, pa samim tim i u ovom delu Evrope. „Opasnost od buđenja tih ćelija radikalnog islama koje se koriste metodama koje su nesumnjivo terorističke, postoji poslednjih decenija. Na ovom prostoru i u celoj Evropi i u celom svetu viđali smo te i takve akcije, i u EU, i Rusiji, i SAD 2001. godine. Tako da ta opasnost generalno postoji. Svako zaoštravanje sukoba na Bliskom istoku uz veći broj žrtava dodatno radikalizuje, ja pretpostavljam, te ćelije koje inače postoje. Dodatno uvećava šansu da do njihovog buđenja, njihovog delovanja ponovo dođe”, kaže Rajić.

Upozorava da treba biti vrlo oprezan i veoma mudar da bi se sve te situacije predupredile i da bi se neutralizovale. „Do sada su naši organi to radili na izvanredan način i daj bože da tako nastave da rade i u narednom periodu. Mislim da će se generalno cela Evropa još dugo suočavati s tom mogućnošću. I s tom opasnošću aktivacije određenih ćelija koje su povezane s nekim školama radikalnog islama i u suštini sa onim istinskim i preovlađujućim islamom i nemaju mnogo veze”, navodi Rajić.

A vojni analitičar Vlade Radulović kaže da se u ovom trenutku ne može sa sigurnošću reći da li će dešavanja u Gazi uticati na buđenje radikalnih islamista i džihadista na Balkanu, pa i na KiM, ali da, imajući uvidu iskustvo iz prethodnih godina i činjenicu da je veliki broj kosovskih Albanaca pristupio ID i ratovao u njihovim redovima, treba biti na oprezu. „Izdvojio bih još jednu jako bitnu stvar, a to je da su pripadnici terorističkog Hamasa pozvali sve muslimane na borbu protiv ne samo Izraela već i protiv zapadnog sveta. Ako bismo se vratili nekoliko godina unazad i analizirali neke događaje koji su se desili na teritoriji KiM i informacije koje su došle od NATO-a, pa čak i od same kosovske policije, a kada je reč o Islamskoj državi i džihadistima na KiM, biće nam jasno da su postojali planovi za napade na pripadnike Kfora, međunarodnih misija na KiM. Postoji mogućnost da ta linija sada ’proradi’”, zaključuje Vlade Radulović. 

Pokušali bi da gađaju i „Bondstil”

Na pitanje šta će biti ukoliko dođe do opšte eskalacije sukoba na Bliskom istoku, Božidar Spasić kaže da bi Beograd najverovatnije bio zaobiđen. Tvrdi da bi u tom slučaju na meti bile poznate svetske metropole, a na Kosmetu pre svega Kfor i ostale NATO vojne jedinice koje se nalaze u Bosni i Hercegovini. „Islamski teroristi će napasti te vojne jedinice i siguran sam da bi izvodili terorističke akte protiv NATO vojnika, koji se samo drugačije zovu u Bosni i na Kosovu i Metohiji. Verujem da bi pokušali da gađaju američku bazu ’Bondstil’ i u tome leži opasnost o kojoj su između ostalog govorili italijanski obaveštajci”, navodi Spasić i dodaje da bi u Srbiji na meti terorista bile pre svega ambasade Izraela i SAD.