Izbeglička bitka na Egeju

Idilično grčko ostrvo Patmos na krajnjem jugoistoku Egejskog mora od letos je zaoštrilo odnose sa zvaničnom Atinom zbog nezabeležene poplave ilegalnih imigranata koji nadiru iz pravca Turske.

Navala nepozvanih na ostrvo sa 3.000 stanovnika tolika je da su vlasti Patmosa u septembru upozorile Atinu kako će ubuduće sprečiti obalsku stražu da na ostrvo iskrcava ilegalne imigrante.

„Najezda ilegalnih imigranata na Patmos prevršila je svaku meru. Na volšebni način oni se dokopaju obližnjeg, nenaseljenog ostrvca Agatonisi, a onda ih grčka obalska straža dovlači ovamo. Patmos ipak živi od turizma: neka ih obalska straža sprovodi negde drugde. Upozorenja su izgleda urodila plodom. Imigrante većinom sada odbijaju ili ih odvode negde drugde”, opisuje zbivanja Ana Romeos, predsednik Udruženja hotelijera Patmosa, agenciji AFP.

Jugoistočna granica EU odskora se suočava sa osetnim nadiranjem ilegalnih imigranata iz pravca istoka.

U periodu od 1997. do 2006. godine iz pravca Male Azije na grčke obale pristizalo je godišnje prosečno 3.000 ilegalnih imigranata. Lane, kada je energičnom akcijom zapadnog krila EU osetno smanjena najezda ilegalaca na Španiju, Italiju i Maltu, plima na jugoistočne obode drastično je porasla.

Najčuvanija evropska granica – minirano priobalje reke Evros između Grčke i Turske – postala je važan kopneni koridor kojim hiljade prebega iz Iraka, Avganistana, Pakistana, Gruzije, Sudana, Somalije... pokušavaju da prodru u Evropu.

Ta avantura je opasna po život.

Od 1994. godine najmanje 86 ilegalnih imigranata poginulo je na pograničnim minskim poljima u oblasti Evros, dok je sedamdesetak teško ranjeno, tvrdi AFP.

„Egejska imigrantska ruta” duž 6.800 kilometara pomorske granice između Grčke i Turske zato je sve popularnija.

Ipak, jednom na grčkom kamenu, dobrodošlica nije obavezna, upozoravaju zvanični podaci EU, UN i niza međunarodnih nevladinih organizacija.

Od početka 2008. godine grčka lučka policija pritvorila je oko 8.800 ilegalnih imigranata koji su, mahom preko „egejskog koridora”, pokušali da se domognu Evrope. Lane su grčke vlasti sprečile 9.240 osoba u nameri da ilegalno uđu u Grčku, inače dva puta više nego 2006. godine.

Zvanična Atina nedavno je optužila Ankaru da u pojedinim situacijama turski patrolni čamci pomažu imigrantskim pirogama da se domognu grčkih teritorijalnih voda, gde po UN konvencijama onda više nema olakog vraćanja nazad.

Šta se posle desilo sa „sprečenim i oteranim ilegalnim imigrantima”, na otvorenom moru nadomak teritorijalnih voda Grčke, Malte, Italije, Španije... o tom malo evropskih zvaničnika u međuvremenu javno govori.

Grčka inače, od Evrosa do Samosa i luke Patras, ima 13 centara za prihvat ilegalnih imigranata, koji su često na meti zvaničnih međunarodnih kritika zbog proceduralnih, humanitarnih ali i higijenskih manjkavosti.

Vlada u Atini odavno upozorava Brisel da su ilegalni imigranti jedna od najozbiljnijih tema EU, kojom ne bi trebalo same da se bave zemlje na obodu „kluba 27”.

Karamanlis je proletos tražio od EU da razmotri osnivanje novih združenih pomorskih patrola, ali iz Brisela odgovora još nema.

To nije čudo. EU još od 1999. godine muku muči da osmisli jedinstvenu politiku prema ilegalnim imigrantima, izbeglicama i kandidatima za azil.

Nakon višegodišnjih mučnih rasprava o temi, briselska familija nedavno je sročila „sporazum o imigraciji i azilu” koji bi sredinom oktobra trebalo i formalno da bude prihvaćen na samitu lidera EU.

Po najnovijem, EU bi trebalo da poboljša rukovođenje legalnom imigracijom, pooštri kontrolu nad ilegalnim imigrantima, uspostavi zajedničku politiku odobravanja azila, odredi kvote visokokvalifikovanih pečalbara kurentnih zanimanja...

Ilegalni imigranti koji prođu novo kvalifikaciono rešeto EU i dokažu da već solidno zarađuju u domovini, dobiće – obećavaju u Briselu – takozvanu „plavu useljeničku kartu”. Poređenje sa američkom „zelenom kartom” se nameće.

Brisel je odavno svestan da je stanovništvo EU sve starije, da je sveža krv sa strane ekonomski neophodna, ali i da drugi globalni regioni nastoje da privuku radnu snagu sa strane.

„Problem je što Grčka, ali i nijedna druga zemlja EU, ne zna koliko joj strane radne snage treba u skoroj budućnosti, tvrdi Aleksandros Zavos, ekspert Instituta za migracije u Atini.

U tom slučaju – izbeglički plivački maraton na Egeju zasigurno će se nastaviti.