Ostala je verna svom načinu interpretacije

Čak i oni kojima džez nije omiljeni žanr pamte glas Nade Knežević. U muzičkim grugovima i među ljubiteljima ove muzike imala je kultni status, predstavljala etalon prema kome se procenjuje kvalitet džez interpretacije, ali su je poštovali i oni koji samo osećaju muziku. Boja njenog vokala obeležila je vreme u kome je izraziti talenat bio značajniji od medijske promocije.

Prva Evropljanka čije je ime uneto u svetsku enciklopediju džeza debitovala je sa samo šesnaest godina, a muzičku scenu i srca publike osvajala je nastupima na festivalima. Kao i za mnoge druge kolege koji su karijere počeli da grade krajem pedesetih godina dvadesetog veka, za Nadu Knežević su festivali predstavljali primarni način da pokaže vokalno umeće. A festivala je bilo mnogo, u bivšoj Jugoslaviji, kao i u inostranstvu. Festivali su bili odskočna daska za talentovane muzičare raznih žanrova, pa i za džez i modernu zabavnu muziku. Solisti koji su osvajali nagrade na ovim manifestacijama, a ona ih dobijala već na početku karijere i to u inostranstvu, postajali su prepoznati i izvan muzičkih krugova. Tako je učešće na drugom po redu Opatijskom festivalu, 1959. godine, talentovanu džezerku vinulo u orbitu popularnosti.

Uspeh je iz današnje vizure još veći, ako se ima u vidu da je tada radio bio vrlo uticajan, a televizija tek bila u povoju. Ubrzo posle pomenutog festivala, Nadine kompozicije „Ciganska noć” i „Fatima” su postale radijski hitovi i donele joj masovnu publiku. Njena popularnost može da se opiše i ovim podatkom: bila je učesnica prve televizijske emisije u Jugoslaviji.

„Prva dama džeza” je i kasnije, tokom sedamdesetih, nastavila da nastupa na „Beogradskom proleću”, „Pesmi leta”, „Hit paradi” i drugim domaćim festivalima popularne muzike i osvaja nagrade. Aplaudirali su joj na međunarodnim džez festivalima u Minhenu, Atini, Istanbulu, naravno – i u Beogradu. Često je pevala sa Džez orkestrom Radio-televizije Beograd. Vojislav Bubiša Simić jednom prilikom je rekao da je Nada Knežević ljubimica svih džez muzičara i orkestara koji obožavaju da rade s njom. „Čim dođe na binu, čitav orkestar živne. Ona je savršeni interpretator!”, pohvalio je poznati dirigent. Ova konstatacija bila je potpuno istinita, jer je na vrhuncu karijere Nada Knežević delila scenu sa nekim od najvećih imena svetske džez scene, a posebno je ostao upamćen nastup sa čuvenim pijanistom Čikom Korijom, koji joj je ponudio saradnju.

Pored festivala, turneje i svirke u inostranim klubovima su za vrsne pevače i muzičare bili način da se dokažu pred novom publikom i zarade. U vreme najveće slave, 1962. godine, Nada Knežević je otišla na godinu dana u Nemačku, a potom i u skandinavske zemlje, gde je nastupala u elitnim klubovima. Gde god da je pevala, imala je poseban odnos sa publikom. Na koncertu sa „Sedmoricom mladih” u „Albert Fišer holu” u Njujorku doživela je ovacije. Ali, i oni koji nisu odlazili na svirke su je voleli. Na gramofonima su se vrtele singlice sa hitovima „Seti se naše ljubavi”, „O kakva noć”, „Ruže u snegu” i druge...

Nada Knežević je prvenstveno bila džez, pa tek onda pevačica zabavne muzike, a čak i kada je imala izlete u komercijalnije vode, ostala je verna svom načinu interpretacije i izboru kvalitetnih numera. Džez nikada nije bio masovno popularan, a biti veran ovom žanru i popularizovati ga na najbolji način, jeste za svako poštovanje.

S karijerom dugom pola veka, bogatom diskografijom i koncertnom „kilometražom”, ime Nade Knežević ostaje upisano velikim slovima u istoriji naše popularne kulture.