Hala 1 na parceli javne namene

Dok se javnost pita da li je upravo završeni 66. sajam knjiga poslednji put održan pod kupolama Beogradskog sajma koji će, kako je najavljeno, biti preseljen u Surčinsko polje pored budućeg nacionalnog stadiona, za onu najpoznatiju sajamsku Halu 1 u Bulevaru vojvode Mišića u toku je javna prezentacija urbanističkog projekta (UP). Taj dokument spakovan u fasciklu i izložen na stolu u hodniku Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Ulici kralja Milutina 10a, nije ponudio rešenje za celokupnu transformaciju prostora kada sajam sa desne savske obale bude premešten nego je njegov zadatak da iz kompleksa sajma, zasad komercijalne namene, izdvoji celinu neophodnu za funkcionisanje Hale 1 tako što će biti formirana građevinska parcela javne namene kao i deo parcele za javnu saobraćajnicu pozicioniranu bliže reci. Inicijativu za izradu UP-a koji je pred očima javnosti sedam dana do 1. novembra jeste preduzeće „Beograd na vodi”, investitor istoimenog stambeno-poslovnog kompleksa koji se već proširio maltene do sajma, a izrada je poverena preduzeću „Frikcije” iz Beograda, osnovanom krajem jula ove godine. Odgovorni urbanista je Marjana Strugar.

– Povod za izradu Urbanističkog projekta je definisanje pripadajuće parcele Hale 1 Beogradskog sajma, sa statusom javne namene. Kompleks Beogradskog sajma čini niz katastarskih parcela, koje nisu formirane kao kompleks, a u skladu sa statusom zaštite Hale 1 potrebno je definisati i formirati građevinsku parcelu Hale 1 kao i pripadajući deo planirane javne saobraćajnice – navedeno je u UP-u.

To je juče potvrdila i žena u hodniku objekta u Ulici kralja Milana u kojem se nalaze i prostorije resornog ministarstva koja je, kako kaže, u ime Marjane Strugar zadužena da zainteresovanim osobama predoči šta je sve predviđeno UP-om za taj deo sajamskog kompleksa. Ona kaže da prethodnih dana nije bilo gužve, ako se izuzme prošli četvrtak kada su novinarske ekipe pohrlile da vide šta je planirano urbanističkim projektom. Njime je orijentaciono obuhvaćeno 32.436 kvadratnih metara od kojih 30.293 kvadrata odlazi na građevinsku parcelu Hale 1. Površina javne saobraćajnice sa severne strane koja bi omogućila direktan pristup Hali 1, od svih sajamskih zgrada jedina je zaštićena kao spomenik kulture, jeste 2.083 kvadratna metra. Deo prostora uz Bulevar vojvode Mišića predviđen je za parking, a u blizini Hale 1 treba da bude i stanica metroa što je definisano planom regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za prvu fazu prve linije metroa sistema, ističe ona.

Upitana da li je u skladu sa zakonom to što se ova hala izuzima iz sajamskog kompleksa za koji je prema planu Generalne regulacije Beograda predviđena izrada plana detaljne regulacije, ona kaže da nije suprotna zakonu.

– Praksa je da se projekti parcelacije i preparcelacije sprovode urbanističkim projektom i pre izrade plana detaljne regulacije i to nije nezakonito. Ovim UP-om se ne predviđaju intervencije na Hali 1 – tvrdi ona i dodaje da ne zna kojim će planskim dokumentom biti transformisana celokupna lokacija Beogradskog sajma.

Kako je navedeno u UP-u, u kasnijoj fazi razrade kompleksa Beogradskog sajma planskim dokumentom će biti definisani urbanistički parametri vezani za rekonstrukciju Hale 1 i pripadajuće infrastrukture. Sve parcele u okviru granica UP-a, kojim se formiraju parcele javne namene su javna svojina jedan kroz jedan Republike Srbije, piše u tom dokumentu.

Sa druge strane, Nova planska praksa, ekspertska i jedna od organizacija civilnog sektora koja se pobunila protiv ovog UP-a, navodi da odluka kojom se o sudbini kompleksa Beogradskog sajma odlučuje izradom urbanističkog projekta nema utemeljenje u Zakonu o planiranju i izgradnji, niti u važećim planskim dokumentima. Zakon, podseća u saopštenju Nova planska praksa, predviđa donošenje urbanističkog plana, čija izrada podrazumeva složenu proceduru, uključivanje svih nadležnih institucija u proces planiranja, kao i participaciju najšire javnosti i javnu raspravu, kao prvi korak za bilo kakvu potencijalnu transformaciju kompleksa Beogradskog sajma.

– Nasuprot tome, urbanistički projekat kojim se rasparčava zemljište u javnoj svojini i prejudicira buduće plansko rešenje, stavljen je na javnu prezentaciju bez preuzimanja odgovornosti državne uprave za očuvanje sistema planiranja, kao i profesionalne i etičke odgovornosti urbanista koji su projekat potpisali – piše u saopštenju Nove planske prakse za koju takva odluka ukazuje na nameru da se započne transformacija još jednog dela beogradske obale na „mala vrata”, bez prethodnog donošenja urbanističkog plana i sveobuhvatnog sagledavanja budućih sadržaja, funkcije i organizacije kompleksa Beogradskog sajma.

Na tom prostoru biće proširen „Beograd na vodi”, a ugovor o prodaji imovine sajma kompaniji „Beograd na vodi”, u kojoj je manjinski vlasnik država Srbija sa 32 odsto kapitala, potpisan je 16. marta ove godine. To je na konferenciji za medije u avgustu potvrdio Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. Pre toga, kako su preneli mediji, preduzeće Beogradski sajam smanjilo je osnovni kapital, zemljište na kojem se sajam još nalazi i sve sajamske hale prešle su u vlasništvo države, a Beogradski sajam više nema ni pravo korišćenja tih nekretnina. Beogradski sajam je iz svoje imovine u junu isknjižio više od 24 hektara kojima je do tada raspolagao, a prodajom „Beogradu na vodi” sve nepokretnosti osim Hale 1, prešle su u vlasništvo kompanije koja godinama, nizvodno na desnoj obali Save, zida stambeno-poslovni kompleks koji je do neprepoznatljivosti izmenio lice glavnog grada.

Duže od šest decenija na desnoj obali Save

Odluka o izgradnji novog sajamskog kompleksa doneta je 1953. godine, raspisan je konkurs po kojem nije izvedeno rešenje, već se pojavila ideja monumentalnije arhitekture, kao odraza novih okolnosti i tokova, navedeno je u UP-u za formiranje parcele javne namene objekta Hale 1 Beogradskog sajma i dela javne saobraćajnice.

– Prof. arh. Milorad Pantović, sa inženjerima Brankom Žeželjom i Milanom Krstićem dao je rešenje po kojem je izveden kompleks, a koji se zasnivao na principima funkcionalizma u modernoj arhitekturi, sa posebnim osvrtom na italijanske arhitekture stadiona i izložbenih paviljona. Sajam je otvoren 1957. godine – navedeno je u tom dokumentu.