Pomešana pisma i jezik kao znak tolerancije

Subotica – Svima su dobro poznati stihovi Ljubivoja Ršumovića koji opisuje kako se voli domovina i svaki njen kutak. U svetu praktičnog duha, umesto stihova ta ljubav se, poslednjih godina, iskazuje između ostalog i velikim šljaštećim neonskim slovima sa nazivima mesta. U svaki od naziva gotovo obavezno udenuto je i poneko srce kako ne bi bilo dileme da se upravo to mesto voli najviše.

Mada gromko i vidno oglašena, nema u toj i tako iskazanoj ljubavi mnogo iskrenosti ni emocija osim, možda, prema isplativom marketinškom potezu.

Neonska slova „nikla” su po svim gradovima, na ulaznim saobraćajnicama, na centralnim trgovima naselja, pa je sada  postalo svejedno gde si, svugde posetioca dočekuju ista slova i isti dizajn.

Kada je reč o višejezičnoj sredini, sve to se multiplikuje. Postavljaju se natpisi na više službenih jezika i na oba pisma, i na ćirilici i na latinici. Ovog leta uverili smo se i da ovo poštovanje različitosti ne nailazi uvek na odobravanje onih koji veruju u isključivost ljubavi prema svojoj sredini, jer smatraju da ona može da se voli samo ako je „njihova”.

Početkom septembra pažnju javnosti u celoj zemlji zaokupila je činjenica da su na dva mesta na ulazima u grad razbijena slova naziva Subotice na mađarskom jeziku. Ispostavilo se, tada, da to nije prvi slučaj. Saopšteno je da je sredinom leta nepoznato lice razbilo ćirilični natpis imena Subotice. Počinioci oba nedela  i dalje su nepoznati, a svi uništeni natpisi su popravljeni i vraćeni na svoja mesta.

Od pre nekoliko dana Subotica je dobila još jedan neonski izraz ljubavi, koji se po svojim motivima, ali i realizaciji potpuno razlikuje od dosadašnjih. U pitanju je naziv „Kertvaroš” koji označava deo grada. Kertvaroš, u prevodu sa mađarskog jezika i znači baštenski grad, grad bašti, i to i jeste mesna zajednica i četvrt u kojoj je, prema merilima Subotičana privilegija stanovati.

Ovaj deo grada, neposredno uz centar, još se opire nemilosrdnom širenju višespratnica, ovde se i dalje ne nižu soliteri, već prizemne kuće sa okućnicama, široke široke sa drvoredima, odnosno svim karakteristikama udobnog urbanog stanovanja kakvo se ubrzano gubi u ostalim delovima grada. Zašto onda da Kertvaroš nema i svoj znak i to urađen onako po subotički?

Tako je na zelenoj površini uz dečije igralište postavljen naziv koji meša ćirilicu i latinicu, jezike i kolokvijalizme koji se ovde koriste.

Prve fotografije natpisa podelile su javnost. Jezički i nacionalni čistunci odmah su izgubili osećaj za duhovitost, mnogi se sablažnjavaju navodeći da je to nepismeno i da nije u redu postavljati takve oznake. Čini se, ipak, da je brojniji drugi „tabor” koji u ovome vidi tipičnu subotičku izmešanost, potvrdu da većina u svom svakodnevnom govoru sa lakoćom poseže za nekom reči iz drugog jezika ma koliko da je to „nepismeno” i nepravilno ako ti samo u lokalu prepoznatljivi međusobni jezički uticaji pomažu u sporazumevanju. A to je valjda i najvažnije.