Trka Vašingtona, Brisela i Londona

Počela je prva trka među zapadnim vladama ko će prvi zakonski da „ukroti” veštačku inteligenciju pre nego što ona preuzme potpunu kontrolu nad našim životima, nalik sveznajućem i zastrašujućem kompjuteru „HAL 9000” iz filmskog klasika „Odiseja u svemiru 2001” Stenlija Kjubrika.

Predsednik Džozef Bajden u ponedeljak je potpisao izvršnu uredbu o regulisanju veštačke inteligencije (VI) u nameri da se poveća bezbednost upotrebe nove tehnologije. Istog dana, grupa vodećih ekonomija G7 objavila je neobavezujući kodeks za obuzdavanje takozvane generativne veštačke inteligencije, poput sve popularnijih digitalnih alata kao što je „Čet GPT”.

London je od danas domaćin dvodnevnog samita o bezbednosti veštačke inteligencije, na kojem će učestvovati i potpredsednica SAD Kamala Haris, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, a očekuje se i dolazak vlasnika „Tesle” i platforme „Iks” Ilona Maska. U pozadini ovih aktivnosti Evropska unija ubrzano radi na sopstvenim novim zakonima koji treba da regulišu VI i za koje se očekuje da će biti gotovi do decembra.

Uredbom Bele kuće na 110 strana od programera VI sistema koji predstavljaju rizik za američku nacionalnu bezbednost, ekonomiju, javno zdravlje ili bezbednost, zahteva se da rezultate svojih bezbednosnih testova dele s američkom vladom, u skladu sa zakonom o proizvodnji za potrebe odbrane, pre nego što ih javno objave.

„Da bi se iskoristile obećavajuće prednosti veštačke inteligencije i izbegli rizici, moramo da regulišemo tu tehnologiju. U pogrešnim rukama VI može hakerima da olakša da eksploatišu ranjivosti softvera koji pokreće naše društvo”, izjavio je Bajden.

Propis američke administracije prevazilazi do sada dobrovoljna obećanja kakva su dale visokotehnološke kompanije kao što su „Open AI”, „Alfabet” i „Meta platforme”, koje su saopštile da će staviti oznake na sadržaj koji je proizvela veštačka inteligencija kako bi tehnologija bila bezbednija.

Namera Vašingtona da se nametne kao globalni lider u uspostavljanju pravila za upravljanje veštačkom inteligencijom primljena su sa skepticizmom u Briselu, iako američki i evropski zvaničnici u okviru Saveta za trgovinu i tehnologiju EU–SAD zajedno rade na tehničkim standardima za VI.

Političari EU ostaju optimistični da će druge zemlje kopirati zakonodavstvo evrobloka, kao što se dogodilo u drugim digitalnim oblastima, poput zaštite podataka o ličnosti i zakona o društvenim medijima.

„Sviđa nam se ono što vidimo iz Bajdenove izvršne uredbe. Ali to nije isto ono što radimo ovde. Za razliku od SAD, mi donosimo zakone”, komentariše za portal „Politiko” jedan od zvaničnika EK.

Kako se saznaje, zakonski predlog Evropske unije zabraniće određene verzije tehnologija, kao što je upotreba veštačke inteligencije za merenje društvenih rezultata ljudi, takozvanog sistema socijalnog kredita – nešto što primenjuje Kina, koja takođe pokušava da se predstavi kao lider u ovoj oblasti.

Na konferenciji u organizaciji britanske vlade koja počinje danas, lideri će promovisati „odgovornu veštačku inteligenciju”. Sličnu ideju prošle sedmice je promovisalo i Savetodavno telo za veštačku inteligenciju UN, koja se odnosi na to da se spreči da ove digitalne tehnologije nanesu štetu društvu.

Britanski zvaničnici pozvali su na skup o veštačkoj inteligenciji ne samo zemlje istomišljenice, već i potencijalne protivnike, poput Kine, da iznesu svoje stavove kako rešiti bezbednosne probleme povezane sa sve većim dezinformacijama na mreži. London ne krije da hoće da oformi mrežu istraživača po uzoru na Međuvladin panel UN za klimatske promene, koji će objaviti godišnji izveštaj o stanju veštačke inteligencije.

Premijer Riši Sunak već je najavio planove za osnivanje takozvanog instituta za bezbednost veštačke inteligencije, koji bi nadgledao kako su visokotehnološke kompanije razvijale najnovije modele VI.

„Moja vizija i naš krajnji cilj trebalo bi da bude rad na međunarodnom pristupu bezbednosti. VI ne poštuje granice, tako da to ne možemo učiniti sami”, rekao je Sunak uoči londonske konferencije.