Italija se priprema za „Treću republiku"

Premijerka Đorđa Meloni i njen kabinet podržali su predlog ustavne reforme kojom se uvodi direktan izbor premijera. Vladajuća desničarska koalicija kaže da na taj način nastoje da okončaju hroničnu političku nestabilnost u zemlji i ojačaju veze između birača i vlasti. Deo opozicije, glavne levo orijentisane snage, Demokratska partija i Pokret Pet zvezdica kažu da desnica na ovaj način ugrožava kontrolu i ravnotežu posleratnog Ustava iz 1948, utanačenog nakon diktature Benita Musolinija. Oni će se boriti da do najavljenih izmena ne dođe.

Italija je poznata po tome da često menja vlade. Od Drugog svetskog rata promenila ih je gotovo 70, što je, recimo, bar dvostruko više u odnosu na Nemačku i Veliku Britaniju. Stoga je Melonijeva izmene Ustava navela kao ključni element svog programa odmah nakon što je lani u septembru pobedila na izborima. Predložene reforme podrazumevaju da stranke ili koalicije predlože kandidate za premijera na izborima za koje će glasati narod, a onaj ko bude uživao najviše poverenja će i postati premijer. Tako će, kaže Melonijeva, u centar vratiti glas naroda i Italiju uvesti u „Treću republiku”. Ona podvlači da u tom smislu imaju istorijsku odgovornost.

Način na koji funkcioniše sadašnji sistem omogućava strankama levice i desnice da vode pregovore o formiranju vlade kada nijedna stranka ne dobije većinu u oba doma parlamenta. Premijer, takođe, ne mora nužno biti političar koji je istaknut u kampanji. Italijani uglavnom i ne znaju ko će biti šef kabineta uprkos rezultatima izbora jer nakon pregovora koalicija koja formira vladajuću većinu u parlamentu potom predlaže osobu koja treba da vodi kabinet. Neretko potom slede pregovori i oko podrške kandidatu. Najtransparentniji takav slučaj bio je kada je za premijera izabran Đuzepe Konte, pravnik bez političkog iskustva koji je Italijanima bio nepoznat kada su ga 2019. dve najjače stranke predložile da vodi koalicionu vladu. Mediji su morali naširoko da pišu o budućem premijeru kako bi ga predstavili građanima. Desnica smatra da Italiju treba da vode lideri koje je birao narod, a ne potkusurivanja, interesi i dogovori stranaka nakon izbora. Tako će, kažu, administracija postati stabilna i biće stavljena tačka na praksu da vlada jedva opstane do dve godine.

Međutim, plan aktuelne vladajuće koalicije mogao bi naići na nepremostive prepreke s obzirom na najavu dela opozicije da će bojkotovati ustavne reforme i činjenicu da svaka promena Ustava mora dobiti podršku dvotrećinske većine u oba doma parlamenta. Takav ishod teško je predvideti ako se u obzir uzme rascepkana priroda italijanske politike. U slučaju da se desi da pomenuti predlog ne prođe među poslanicima, ovo pitanje može biti postavljeno na referendumu. A referendumi o ustavnim reformama nisu popularni među Italijanima. Na ovom polju pao je Mateo Renci, koji sada, kao čelnik stranke Italija viva, podržava direktan izbor premijera.