Palestinski civili zarobljeni u Gazi

„Naš cilj je jedan – pobeda. Bez obzira na to koliko budu trajale borbe ili koliko bude teško, nema drugog ishoda osim pobede”, poručio je vojnicima koji učestvuju u operacijama u pojasu Gaze general-major izraelske vojske Jaron Finkelman.

Dodao je da će se izraelska vojska boriti profesionalno i moćno, u skladu sa svojim vrednostima. „Borićemo se na ulicama, u tunelima, gde god bude potrebno. Vi ste pobednička generacija. Bacite se na posao, napadnite neprijatelja, iznova i iznova”, poručio je Finkelman, preneo je „Tajms ov Izrael”.

Izraelska armija nastavila je sa širenjem kopnene operacije u Gazi, a i dalje se čuju poruke Tel Avivu da odgovor na masakr koji je 7. oktobra sproveo Hamas moraju biti u skladu s međunarodnim pravom.

Juče se tim zahtevima priključio i Jens Stoltenberg. Generalni sekretar NATO-a osudio je napade Hamasa, ali je istakao i da je istovremeno važno da se odgovor Izraela odvija u okviru međunarodnog prava, da životi civila budu zaštićeni i da humanitarna pomoć stigne u Gazu. Upozorio je na opasnost od eskalacije rata u širi regionalni sukob. „Iran, Hezbolah i drugi ne smeju da iskoriste situaciju. Patnje poslednjih nedelja podsećaju nas da ne smemo da odustanemo od rada na trajnom i mirnom političkom rešenju sukoba”, poručio je Stoltenberg, a preneo Rojters.

Savetnik za nacionalnu bezbednost izraelskog premijera Cači Hanegbi izjavio je juče da je, kopnenom akcijom, u toku treća faza vojne operacije u pojasu Gaze. Naveo je da je završena prva faza, koja je obuhvatala napad na Hamas i čišćenje južnog Izraela od terorista, kao i druga faza, koja se odnosila na precizne napade na „neprijateljske sisteme iz vazduha, mora i sa zemlje”. Treća faza, prema rečima Hanegbija, odnosi se na kopnenu operaciju u severnom delu pojasa Gaze. „To je teška operacija i iziskuje intenzivnu borbu. Nema borbe bez cene”, poručio je Hanegbi.

Prema izveštaju Bi-Bi-Sija, izraelski tenkovi i oklopna vozila neprestano se kreću ka gradu Gazi i probili su se u severna predgrađa. Britanski javni servis navodi da se izraelska vojska (IDF) nije mnogo izjašnjavala na ovu temu, osim da je istaknuto kako proširuje kopnene operacije.

Britanski medij prenosi da IDF navodi da Hamas ima brojnu mrežu tunela koje koristi kao komandne i kontrolne centre. „Trenutno je nejasno šta bi moglo da se desi civilima. Znamo da ima stotine hiljada ljudi koji nisu poslušali izraelski poziv da se pomere ka južnom delu pojasa Gaze. Deluje da su oni koji su ostali u gradu sada zaglavljeni tamo”, piše Bi-Bi-Si.

Britanski „Telegraf” prenosi da je više od 20.000 izraelskih vojnika ušlo u pojas Gaze otkako je počela kopnena ofanziva na palestinsku enklavu. Dva izvora rekla su za američki sajt „Aksios” da su najmanje dve oklopne i pešadijske divizije, u kojima ima više od 20.000 izraelskih vojnika, ušle u enklavu od petka uveče, u najvećem vojnom napredovanju od početka sukoba.

Direktor uprave civilne zaštite u Gazi, Ahmad el Kalut, rekao je juče da je izbeglički kamp Džabalija u potpunosti uništen usled izraelskog bombardovanja. Ubijeno je najmanje pedeset ljudi. „Ovi objekti su dom stotinama ljudi. Okupacione vazdušne snage uništile su ih sa šest bombi američke proizvodnje. Ovo je najnoviji masakr koji je izveo izraelski agresor u pojasu Gaze”, rekao je El Kalut novinarima ispred bolnice Kan Junis, prenosi „Al Džazira”.

Komandant Hamasa Nasim Abu Ajina, koji je rukovodio napadom 7. oktobra na izraelski kibuc Erez i selo Netiv Haasara, ubijen je u avionskom udaru u ponedeljak, tvrde Izraelske odbrambene snage i Izraelska bezbednosna agencija Šin Bet. Nasim Abu Ajin bio je komandant bataljona Beit Lahija Severne brigade Hamasa.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Gebrejesus poručio je da je važno da se zaštite medicinske ustanove u pojasu Gaze. Dodao je da su izveštaji o vazdušnim udarima oko glavnog centra za onkologiju u Gazi „užasno zabrinjavajući”. Najveći broj žitelja Gaze, uprkos pozivima Izraelaca da napuste svoje domove, ostao je tamo. Veliki je broj i onih koji su se raselili. Premijer Egipta Mustafa Madbuli odbacio je planove da raseljeni Palestinci iz pojasa Gaze budu premešteni na egipatsko Sinajsko poluostrvo. Prilikom posete Sinaju poručio je da nijedan regionalni sukob ne treba da se rešava na račun Egipta.

Prethodno je plan odbacio i portparol palestinskog predsednika Nabil Abu Rudeneh, koji je rekao da su palestinske vlasti protiv prelaska na bilo koje mesto. „To smatramo crvenom linijom za koju nećemo dozvoliti da bude pređena”, rekao je i dodao da bi masovno preseljenje bilo ravno „objavi novog rata”.

Izraelsko ministarstvo za obaveštajne poslove izradilo je ratni predlog za preseljenje 2,3 miliona stanovnika pojasa Gaze na egipatsko Sinajsko poluostrvo. Međutim, iz kancelarije premijera Benjamina Netanjahua odbacili su plan, nazivajući ga „hipotetičkom vežbom” i dodajući da je to samo koncept na papiru.

Pošto su svi izraelski prelazi ka Gazi zatvoreni, civili mogu potencijalno da napuste pojas Gaze samo preko graničnog prelaza Rafa koji kontroliše Egipat.

Kisindžer: Rešenje o dve države nije garancija da se napadi neće ponoviti

Nekadašnji američki državni sekretar Henri Kisindžer izjavio je juče da rešenje sa dve države za sukob Izraela i Palestinaca nije garancija da se neće ponoviti ono što se dešava poslednjih nedelja. Dodao je da podržava mirno rešenje situacije na Bliskom istoku, ali ističe da je ono daleko sve dok je palestinska militantna grupa Hamas umešana u sukob. „Ja sam za mirno rešenje, ali mi se čini da je ono daleko sve dok je Hamas umešan u sukob. Više bih voleo pregovore između arapskog sveta i Izraela. Pogotovo posle ovih događaja, ne vidim da su direktni pregovori između Izraela i Palestinaca zaista plodonosni”, rekao je Kisindžer u intervjuu za švajcarski list „Noje cirher cajtung”.

Dodao je da „formalni mir” ne garantuje uspostavljanje „trajnog mira”. „Iskustvo s Hamasom pokazuje koliko je teško rešenje s dve države. Izraelski premijer Arijel Šaron učinio je 2005. godine pojas Gaze kvazinezavisnim kako bi se testirala mogućnost takvog rešenja. Međutim, to je učinilo situaciju još složenijom”, naveo je Kisindžer.

Dodao je da je situacija u poslednje dve godine postala mnogo gora nego 2005. smatra da Zapadnu obalu treba staviti pod jordansku kontrolu, umesto da se teži rešenju s dve države.