Ponovo se lome koplja oko funkcija

Više i ne čudi koliko u javnosti odjekne svako objavljivanje odluka Vlade Srbije o imenovanju članova fakultetskih saveta Univerziteta u Beogradu, koje ona kao osnivač delegira. Ipak bode oči česta jednostranost napada na pojedine ličnosti iz javnog života koje bivaju imenovane na tu prestižnu a neplaćenu funkciju.

Ponovo su u Savet Fakulteta političkih nauka, kao vladini delegati, izabrane aktuelna ministarka kulture Maja Gojković i bivša ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović. Budući da je njihov odabir za članove uticajnog tela koje, između ostalog, odlučuje i o izboru dekana, bio medijski hit u prethodnom mandatu, ovoga puta javnost je više zaintrigirala činjenica da im se u Savetu FPN-a pridružio još jedan istaknuti političar, bivši predsednik JUL-a, ali i višestruko nagrađivani reditelj Ljubiša Ristić.

Nije prošlo neopaženo ni da je u Savet Fakulteta organizacionih nauka izabran član SNS-a Goran Lalić, prodekan za nastavu privatnog Fakulteta društvenih nauka, kao i da je u Savet Pravnog fakulteta reizabran Novak Nedić, generalni sekretar vlade.

U upravi ovog fakulteta za „Politiku” tvrde da Nedić nema baš nikakvog uticaja na njihov rad, zbog čega ih sada i čude insinuacije na to u pojedinim medijima.

– Ne da nije bilo uticaja, nego za tri godine mandata u prethodnom sazivu Nedić nijednom nije došao na savet. Smatramo da ima dosta posla u Vladi Srbije i da je to razlog. Poprilično smo zadovoljni radom saveta, dosad nije bilo uticaja iz vlasti i nadamo se da će tako i ostati – tvrde čelnici fakulteta, koji baš zbog izražene nade, kako ističu, i ne žele da ih javno imenujemo.

Ovoga puta ipak najveći odjek u javnosti imala je vest da je u Savet Filološkog fakulteta izabran režiser, književnik i publicista Dragoslav Bokan.

Eho ove vesti ne prestaje da odzvanja u medijima, bilo kroz negodujuća saopštenja opozicionih stranaka, bilo kroz peticiju neimenovanih studenata Filološkog fakulteta koji traže da se izbor ne potvrdi. Tu je i najnovije reagovanje Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti u kome se javno protive imenovanju novih vladinih članova u savete. U MASA, koja ima više od 400 profesora i naučnika, ne pominjući nikoga poimence, ističu da se radi „o ličnostima bez kredibiliteta i etičkog integriteta”, i da tu ima imena „koja se mogu povezati samo sa aferama, krivičnim prijavama i javnom širenju mržnje i netolerancije”.

„Ovom odlukom se direktno obesmišljava autonomija univerziteta i nastavlja proces njegovog ponižavanja. Taj proces sada već jasno poprima obrise smišljenog programa za stranačku kontrolu nad naučnim i visokoškolskim institucijama Srbije”, tvrde u MASA.

Deo novoizabranih članova saveta koji ovih dana trpe negativne komentare u medijima, odbio je da ih komentariše za „Politiku”, uz insistiranje da ne pominjemo da smo ih zvali. Ali ne i Dragoslav Bokan, koji je istakao da ga „bukvalno niko od onih koji ga napadaju nije pozvao da čuje njegovu stranu priče”, a da „uz šestoro dece i sve projekte na kojima radi nema vremena da sve demantuje i troši život po sudnicama”.

Navodeći da mu mnogo reči podrške stiže „od studenata, profesora, prijatelja akademika, samo neće ljudi to javno da kažu”, jer mu je, kako kaže, takav usud, podvlači da ispunjava sve elemente za funkciju na koju je izabran i da se oni koji ga napadaju nisu potrudili da pet minuta prelistaju dostupne informacije i vide šta je sve uradio u životu. Ističe da je njegov film o Visokim Dečanima doprineo da taj manastir bude stavljen pod zaštitu Uneska.

Ukazujući na deo svog stvaralaštva, Bokan odgovara kritičarima ističući još i da je obrazovan, neosuđivan i da nikada nije bio u Hagu, čak ni kao svedok.

– Iz čistog patriotizma sam se devedesetih vratio iz Amerike i kao dobrovoljac otišao na ratište, gde mi je poginuo stric, da branim zemlju za koju je u Drugom svetskom ratu život dao veći deo moje familije, mnogi u Jasenovcu. Nema pomena o paravojnim formacijama, jer nikada nisam imao dozvolu za nošenje pištolja. Milošević me je hapsio, pa mi je povezivanje sa njim tek neosnovano i smešno – kaže za naš list režiser koga u javnosti povezuju sa „Belim orlovima”.

Ističe da je sve ovo što sada o njemu izlazi u medijima u službi predizbornog napada na Vladu Srbije i dodaje da čak i ne zna ko ga je za tu funkciju predložio iz vlade.

– Počastvovan sam što je neko iz vlade pomislio da mogu, makar na minut, na neplaćenom mestu da se legalizujem kao učesnik u kulturnom životu Srbije – kaže na kraju Dragoslav Bokan naglašavajući da nije član nijedne stranke, ali da je uvek spreman da se bori za državu, srpstvo i crkvu.

Dobrobit Filološkog fakulteta iznad političkih stavova

Dekan Filološkog fakulteta prof. dr Iva Draškić Vićanović za naš list je potvrdila da je i Ivona Jevtić, nekadašnja sekretarka za kulturu grada Beograda, a sadašnja direktorka Muzeja Nikole Tesle, izabrana u novi sastav saveta. Na pitanje „Politike” šta misli o imenovanju Dragoslava Bokana za člana saveta i peticiji studenata protiv toga, ona odgovara:

– Očekujem da svi članovi saveta uvažavaju autonomiju univerziteta, slobodu mišljenja i dobre akademske običaje i da u svom radu u savetu stave dobrobit fakulteta iznad sopstvenih političkih stavova i ličnih interesa. Ako tako ne bude, Filološki fakultet će reagovati, kao što je i ranije reagovao kada se članovi saveta nisu tako ponašali, mada za te reakcije mediji dosad nisu pokazivali posebno interesovanje.

Nema velike opasnosti od negativnog uticaja vlasti

Prof. dr Milan Martić, dekan Fakulteta organizacionih nauka, ističe da predstavnici osnivača, odnosno Vlade Srbije, kod njih čine oko 30 odsto članstva saveta, odnosno osam od 27 članova, i da time ne mogu presudno da utiču na donošenje odluka. Kaže da im je veoma bitno da i ti članovi dolaze na sednice, bar na svaku drugu i da su to dosad i činili.

– Što se tiče izbora prof. dr Gorana Lalića, prodekana Fakulteta društvenih nauka, činjenica je da će on imati uvid u strateška dokumenta FON-a, ali i ovako svaki građanin koji ih zatraži kao javnu informaciju, prema Zakonu o dostupnosti, može doći do njih. Ne vidim tu veliku opasnost od negativnog uticaja vlasti na rad fakulteta, niti od kopiranja našeg načina rada na privatnom fakultetu kojim on rukovodi, jer je u današnje doba digitalizacije sve to dostupno – naglašava dekan Martić.

Protivljenje stiglo i sa Filozofskog fakulteta

Članovi Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (UB), izrazili su protivljenje imenovanju pojedinih predstavnika Vlade Republike Srbije u fakultetske savete. Neprihvatljivo je, kako su naglasili, da se među imenovanim predstavnicima vlade nađu osobe koje svojim referencama ne zadovoljavaju propisani uslov izuzetnosti u polju umetnosti, nauke, kulture ili privrede.

– Smatramo da osobama koje su osumnjičene ili osuđene za krivična dela, nekadašnjim pripadnicima paravojnih organizacija, ljudima povezanim sa kriminalnim krugovima, kao i onima čija se društvena zasluga svodi na visoku funkciju u nekoj od vladajućih stranaka, nije mesto u savetima visokoškolskih ustanova. Takođe nije primereno da se u tim telima nađu osobe koji su svojim dosadašnjim delovanjem pokazale da ne poštuju demokratske i univerzalne ljudske vrednosti i ljudska prava, što su temeljna načela na kojima počiva univerzitet – istakli su u Odeljenju za sociologiju i dodali da podržavaju inicijative MASA i studenata Filološkog fakulteta.