Srpska kaldrma

Novinar Miloš Lazić nedavno je u listu „Politika” detaljno opisno istoriju „turske” kaldrme i to uglavnom u vezi s njenim korišćenjem u Beogradu.

Ja sam na Građevinskom fakultetu u Beogradu pre šezdeset godina imao predmet građenje puteva i u njemu je bilo i poglavlje od kamenoj kaldrmi i kamenoj kocki.

Prvo ću izneti podatak da nam je profesor Živorad Đukić rekao da je pogrešan naziv za kaldrmu „turska”, nego je treba zvati „srpskom”, jer su Turci prvo počeli da je grade kod nas, kad su porobili Srbiju, 600, 700 godina ranije. Ta kamena kaldrma je brojne srpske palanke spasavala od blata, sve do pre osamdesetak godina, kada je stigao asfalt.

Pokušaj da se „vratimo unazad” i da u Skadarliji imamo tursku kaldrmu smatram promašajem. Zašto? – Zbog oblutaka koji su dovezeni iz Grčke. Na toj površini do sada su pale stotine ljudi, a ženama na visokim potpeticama nije moguć hod.

U Skadarliji je trebalo ugraditi naš kamen – graniti ili dolomit, sa ravnom gazećom površinom.

Inače, danas se u školama ne uči o „turskoj” kaldrmi, niti ima radnika koji poznaju toj zanat. Raniji oblik kamene kaldrme bile su kamene kocke 10 puta 10 centimetara, koje su u kamenolomu ručno obrađivali obučeni ratnici, od tvrdog granita.

I danas ima kamenih kocaka, ali su isečene od granita specijalnom mašinom. One imaju glatke strane, sijaju se i sve liči na grobljanske površine.

Kada sam ja učio o kamenim kockama, kolovoz od njih je nazivan savremenim i služio je za težak saobraćaj.

Ljubiša Stanojević,
dipl. građ. inž., Beograd